SNP čuva Miloševića

Federacija na klimavim nogama

Zbog privrednog kolapsa i teških socijalnih prilika vlast u Srbiji je prinudjena da spas traži u stranim donacijama i financijskim ulaganjima. Da bi mogla da računa na spoljnu pomoć potrebno je da Jugoslavija ispuni svoje medjunarodne obaveze, pre svega prema Haškom tribunalu. Ključ za donošenje ovog zakona nalazi se, medjutim, u crnogorskim rukama, kao i sudbina Jugoslavije.

AIM, Beograd, 4. 6. 2001.

Novoj vlasti u Jugoslaviji uspelo je da brže normalizuje odnose sa svetom nego Srbiji da pronadje zajednički jezik sa Crnom Gorom, drugom članicom zajedničke federalne države. Posle parlamentarnih izbora u Crnoj Gori taj posao je postao još teži i neizvesniji, jer nijedna od koalicija nije dobila dovoljno jaku podršku biračkog tela da bi mogla da bude pouzdan predstavnik svoje republike u razgovorima sa saveznom vlašću i Srbijom oko budućnosti Jugoslavije. Koalicija "Pobjeda je Crne Gore" prinudjena je da, uz saglasnost liberala, formira manjinsku, a samim tim i nedovoljno pouzdanu vladu, dok je druga koalicija "Za Jugoslaviju", zahvaljujući povećanom rejtingu u republici, postala tvrd orah na federalnom nivou, pa koalicionom pertneru u vršenju savezne vlasti, sve učestalije daje do znanja kako nema nameru da u svakom pogledu podržava srpske interese.

Koalicija DOS, koja vrši vlast u Srbiji, nastoji da sačuva Jugoslaviju, ali na crnogorskoj strani nema dovoljno jakog političkog partnera koji bi joj garantovao pouzdan i trajan sporazum. Čak i kada bi se razgovaralo o ukidanju savezne države situacija bi bila istovetna. Tako se Srbija našla u zagrljaju dvostrukog crnogorskog čvora, kojeg ne zna kako ni s kime da ga razmrsi.

Srbija, zbog katastrofalnog stanja njene privrede i još neizgradjenih institucija vlasti, koji bi joj dali osobine stabilne državne tvorevine, mora da žuri, a dva ključna pitanja: sudbinu Jugoslavije i saradnju sa Haškim trbunalom nije u stanju da reši bez Crne Gore. Prvu stvar ne može da reši pojedniačno ni s jednom crnogorskom koalicijom, koje ne pokazuju volju da zajedno sa srpskom stranom započnu razgovor na tu temu, a kod druge je primorana da zavisi od opredeljenja SNP, čiji politički vrh nije spreman da prihvati ponudjeno zakonsko rešenje koje predvidja isporučivanje Haškom tribunalu optuženih za izvršene zločine u ratovima, vodjenim na prostorima bivše SFRJ.

Opasana dvostrukim obručem vlast u Srbiji se našla u vrlo teškoj situaciji, jer se približava termin održavanja donatorske konferencije od koje se očekuje da Jugoslavija dobije pomoć od oko 1,2 milijarde dolara, ali ta nadanja mogu dobrim delom da se izjalove ukoliko prethodno ne bude donet zakon o saradnji sa Haškim trbunalom. Gotovo ne prodje nijedan dan da od donatora, u koje se polažu najveće nade, ne stigne upozorenje da uspeh donatorske konferencije zavisi od spremnosti Jugoslavije da lica koja su optužena za ratne zločine ne budu isporučena u Hag. U prvom redu se misli na bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, ali pored njega na spisku, što javnom, što tajnom, nalazi se još podosta lica.

Crnogorska stranka SNP, koja sa DOS-om drži saveznu vlast opire se izručivanju optuženih i to objašnjava stavom svog članstva, kojeg, kako tvrde njeni čelnici, ne sme da izneveri. Iako je SNP u koaliciji "Za Jugoslaviju" dobio veće poverenje crnogorskog biračkog tela, nego na prethodnim izborima, sada se našao u paradoksalnoj situaciji da, ako zadrži nepopustljiv stav prema odredbama iz predloženog zakona o saradnji s Haškim trbunalom, dovede u pitanje opstanak postojeće savezne vlasti, koja funkcioniše zahvaljujući parama koje Srbija uplaćuje u savezni budžet.

DOS u svojim kalkulacijama računa da SNP neće žrtvovati svoju vlast na saveznom nivou i da će na kraju dati pristanak da se donese spomenuti zakon. Ukoliko se takva politička kombinatorika pokaže ispravnom DOS će morati da "plati" odredjenu cenu. Ona je već ukalkulisana u postignutom sporazumu da srpske vlasti pri prekomponovanju postojeće federalne države ne zaobidju koaliciju "Za Jugoslaviju".

Vlast u Crnoj Gori je za poslednje tri godine uspela da sve državne funkcije prebaci s federalnog na republički nivo. Jedino joj nedostaje medjunarodno priznanje da bi postala potpuno odvojena od Srbije, čime bi treća Jugoslavija bila ugašena. Iako je vlastima u Srbiji stalo da sačuva kakvu takvu Jugoslaviju, pristajući i na tzv. minimalnu funkcionalnu federaciju, odluka o sudbini savezne države prepuštena je Crnoj Gori, gde su izbori pokazali podeljenost biračkog tela.

Za Srbiju je od presudnog značaja vreme, a u Crnoj Gori ne vide razloga za žurbu, pa je i referendum o tome da li će ova republika ostati u Jugoslaviji ili ne pomaknut za početak iduće godine. To za vlast u Srbiji predstavlja čitavu večnost, jer dok se ne reši pitanje Jugoslavije ne može efikasno da rešava nagomilane probleme u privredi, niti da definiše granice do kojih dopiru njene odluke.

Pored donatorske konferencije u koju se polažu velike nade, Vlada Srbije računa da će privatizacijom svoje privrede prikupiti sredstva za ekonomski oporavak, ali i ova očekivanja mogu da iznevere, jer je Jugoslavija proglašena za najrizičniju zemlju za financijska ulaganja. Sa crnogorskim koalicijama, bez obzira da li su za Jugoslaviju ili se zalažu za osmostaljivanje Crne Gore, vlast u Srbiji je u poziciji lica kome omča sve više zateže vrat, jer ključ za njeno brže izvlačenje iz teških ekonomskih prilika i gotovo nepodnošljivog socijalnog položaja većine stanovništva, nalazi se u crnogorskim rukama.

Ratomir Petković (AIM)