Sva pitanja otvorena, još uvek nema rešenja

Pristina May 31, 2001

Priština, 30.05.2001.

-Održavaju se ''tajni'' susreti između predstavnika Autoriteta banaka i platnog prometa Kosova (BPK) i Narodne banke Jugoslavije (NBJ)-

Realno gledano, ostalo je mnogo nerešenih finansijskih pitanja između Kosova i Srbije, odnosno Jugoslavije. Nisu u pitanju samo penzije koje se ne isplaćuju već pune dve godine, ili pak devizna štednja koja je nestala pre više od petnaest godina, već i pitanje definisanja statusa carina, odnosno punktova za ubiranje poreza, upotrebe dinara kao sredstva plaćanja na Kosovu i pitanje statusa nekoliko banaka koje deluju u mestima naseljenim Srbima, kao što je severni deo Kosova.

Autoritet banaka i plaćanja Kosova (BPK) je imao nekoliko preliminarnih susreta sa jugoslovenskim zvaničnicima, na kojima su otvarane sve ove teme. Održavanje susreta i teme razgovora su potvrđeni i od strane međunarodnog rukovodioca Autoriteta banaka i plaćanja, g. Mouhameda Bouauaje.

''Imali smo čitav niz preliminarnih razgovora sa jugoslovenskim zvaničnicima'', tvrdi g. Bouauaja. Iako se nije očekivalo da se već na prvim susretima postigne neki sporazum oko otvorenih pitanja, prema g. Bouauaja na tim se susretima više raspravljalo o postojećim problemima.

Na jednom susretu održanom u Beču izvršena je razmena gledišta oko nekoliko najproblematičnijih pitanja, kao što je plaćanje obaveza u dinarima i razmena u odnosu na nemačku marku, zatvaranje ureda za platni promet Narodne banke Jugoslavije, koji još uvek funkcionišu na Kosovu, i srpskih banaka koje nisu dobile licencu od strane UNMIK-a, odnosno koje deluju ilegalno.

Oko prvog pitanja, tj. plaćanja obaveza u dinarima i konvertiranje u DM, tehnički je moguće postići sporazum, na osnovu kojeg bi BPK primio dinare prikupljene od plaćanja obaveza i u Narodnoj banci Jugoslavije bi ih razmenio u marke u odnosu 1DM - 30 dinara, tvrde izvori u BPK.

Narodna banka Jugoslavije nije raspoložena da dobrovoljno zatvori njene ekspoziture na Kosovu, bez dobijanja garancija da će se isplata penzija za deo populacije (Srbe) moći izvršiti i preko BPK.

Međutim, takav jedan predlog BPK-u bi stvarao veoma velike probleme, čak i političkih. Penzije bi se isplaćivale samo Srbima koji žive na Kosovu, što je neprihvatljiva solucija sve dok se ne pronađe neko rešenje za sve penzionere, bez obzira na njihovu nacionalnu (etničku) pripadnost. Iako je taj problem postavljen i na susretu u Beču, ne postoje nade da će Narodna banka Jugoslavije promeniti njenu politiku oko isplate penzija za kosovske Albance.

Generalni direktor BPK-a, g. Mouhamed Bouauaja, je potvrdio da je na susretima sa jugoslovenskom stranom ova institucija zatražila da se zatvore filijale Narodne banke Jugoslavije na Kosovu.

Bouauaja je delatnost tih filijala okarakterisao kao ''nezakonito'', pošto one nemaju dozvolu za rad niti su uputili zahtev za dobijanje takve dozvole pri Autoritetu banaka i platnog prometa Kosova.

Prema uredbi 1999/21, usvojene od strane UNMIK-a, BPK je kompetentna institucija za izdavanje licenci i nadgledanje rada banaka. ''Naravno da smo na tim susretima zatražili da te banke podnesu zahtev za dobijanje licence'', tvrdi direktor BPK.

Prema z. Bouauaja filijale Narodne banke Jugoslavije funkcionišu u severnoj Mitrovici, a možda i u srpskim enklavama u drugim delovima Kosova. Glavna funkcija tih banaka je isplata penzija i plata za srpske radnike u enklavama, tvrdi direktor BPK.

Takođe, predstavnici ove institucije su održali susret i sa predstavnicima dve srpske banke koje deluju u severnoj Mitrovici. U uredu UNMIK-a u Mitrovici zvaničnici BPK-a su se susreli sa predstavnicima ''Jugobanke'' i ''Kosovsko-Metohijske banke''. ''Na tom susretu ove banke su obaveštene o potrebi licenciranja, o uslovima koje treba da ispunjavaju i o neophodnosti da se to uradi što pre'', obavestio je g. Bouauaja. Po njemu, inicijativa za te susrete je potekla od strane zvaničnika BPK.

Što se tiče protoka jugoslovenskog dinara, čovek broj jedan iz redova međunarodnog osoblja BPK kaže da je dinar ''legalna valuta i na Kosovu, kao i nemačka marka''. Međutim, UNMIK platni promet u dinarima vrši uz kamatu od osam odsto.

Obavezna plaćanja, kao što su takse, carine, javne službe, osim u DM mogu se uplaćivati i u dinarima, ali i one se podvrgavaju toj kamati.

Međutim, na tim susretima nije otvoreno pitanje trezora ekspoziture Narodne banke Jugoslavije koja je do juna 1999 godine poslovala u Prištini. Skoro godinu dana nakon ulaska NATO trupa na Kosovu, jedna posebna komisija Fiskalnog autoriteta Kosova je otvorila trezore te banke koji su se nalazili u delu objekta gde je prodrla voda (inače zgrada te banke je teško oštećena za vreme vazdušne kampanje, pošto se nalazila u nepsrednoj blizini bombradovane zgrade pošte u Prištini). Iako nema detalja, na jednoj konferenciji za štampu je rečeno da su tamo pronađena dinarska ili devizna sredstva ukupne vrednosti od oko dva miliona maraka. Kaže se da je pronađena i izvesna količina zlata. Međutim, o tom pitanju se dosad ćutalo, a sva sredstva su preneta u budžet Kosova. Autoritet banaka i platnog prometa Kosova vrši sve funkcije centralne banke, osim definisanja monetarne politike, koja se ne može voditi bez nacionalne valute. Od leta 1999 godine zvanična valuta na Kosovu je proglašena nemačka marka.

Dve i po godine nakon te odluke, počev od 1 januara 2002 godine, zvanična valuta na Kosovu će biti, kako je najavljeno, euro.

AIM Priština, Ibrahim REXHEPI