Pocetak novih izbora u Albaniji

AIM Tirana, 22. maj, 2001.

Ove nedelje sve partije Albanije ce skupovima, sastancima, plakatima i slicnim manifestacijama zapoceti svoju predizbornu kampanju u nadi da ce ostati samo na tome. Ovo ce biti peti opsti parlamentarni izbori Albanije koji ce se odrzati 24.juna.

Dosadasnji izborni proces pokazao je da je Albanija na novom kursu, lisenom nasilja i agresivnog ponasanja lokalnih politicara koji su, nadamo se, kroz iskustvo naucili kako odrzati mirne i regularne izbore. Oni zasigurno znaju da nasilna situacija u Albaniji nece pomoci nijednoj vladi da povede zemlju napred u vreme kada je Evropa vrlo neodlucna da li da odobri tesnje veze sa Sporazumom o stabilizaciji i asociajciji koji je tako lako odobren Makedoniji vec u prvim fazama rata.

U stvari, prava igra je vec pocela. Vladajuci socijalisti Fatosa Nanoa su prvi krenuli sa svojom izjavom da ce se 35 njihovih kandidata nominovati kao nezavisni. Opozicioni demokrati Sali Berishe kazu da ce svi njihovi kandidati, osim glavni partijskih vodja, uciniti to isto. Igra pocinje na osnovu izbornog zakona prema kome takozvani nezavisni kandidati velikih stranaka mogu da obezbede vise mesta na proporcionalnoj listi. Zakon nije u redu, ali ni politicke stranke nisu korektne. Sta inace rade? U kakvom ce se svetlu ovog puta prikazati i predstaviti?

Dok kancelarija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u ovoj zemlji ozbiljno nastoji da ublazi napetost medju Albancima, koja je prisutna od vremena ozbiljne zategnutosti koja je pratila prosle izbore, tesko je da moze ista uciniti po ovom pitanju.

Bilo je potrebno puno rada i posredovanja da bi se glavne politicke stranke ubedile da se saglase sa jos jednom proverom glasackih lista. Demokrati su stalno ponavljali da je na lokalnim izborima proslog oktobra prikazan pogresan broj. Socijalisti su se sa ovim saglasili. Ali, naravno, nista ne ide glatko u stalno zavadjenoj albanskoj politici. Ucesce predstavnika partija u komisijama za proveru postalo je problem i, sasvim verovatno, osnova za kasnije prigovore o neregularnosti.

Vladajuci Socijalisti su raskinuli koaliciju sa cetiri druga manja saveznika, uvereni da ce ovog puta moci da osvoje dovoljno mesta da bi ubuduce mogli sami da vode zemlju. To nece biti lako, ali sa druge strane, povratak Albanije na jednopartijski sistem ne bi bio dobar.

Istrazivanja koja su obavili razni izvori, pokazuju da je veoma verovatno da ce socijalisti ponovno biti pobednici. Ali, u samoj stranci, ovo uverenje se temelji na vladi. Cini se da ce jedan od udarnih elemenata njihove izborne kampanje biti javni red. U poredjenju sa nemirima 1997. godine, nakon cega je sredilo nestabilno stanje 1998. i haos sa kosovskim ratom 1999. godine, zemlja je sada sasvim mirna.

Intervencije policije i udari na nelegalni promet droga i organizovani kriminal, kao i smanjen odliv iseljenika iz zemlje, kao i relativno umanjena korupcija u unutar policije doneli su rezultate i donekle vratili mir stanovnistvu, privlaceci strane investitore i donatore.

Vlada premijera Ilira Mete ima jak argument u ovom smislu. Za razliku od svojih prethodnika, on je pokazao da ima cvrstu ruku i volju da drugacije upravlja Albanijom. Naravno, korupcija je jos uvek velika slabost, kao i uopsteno losa primena zakona.

To su razlozi zbog kojih je Evropska unija jos uvek neodlucna da li da potpise Sporazum o asocijaciji sa ovom zapadno-balkanskom zemljom. Mada je Meta imao srecu da upravlja u vreme kada su trebali da se okoncaju projekti drumske infrastrukture, ne treba zaboraviti da je on neprekidno ulagao napore kako bi prisilio strane kompanije da sprovedu ove projekte prema potpisanim ugovorima. Zahvaljujuci tome, Albanija danas ima sasvim drugaciju putnu mrezu.

Nakon uspesne prodaje AMC kompanije mobilne telefonije, vlada je dobro utrosila novac na popravku brojnih ulica u glavnim gradovima, sto se zasigurno radi ne bi li se privukli glasaci. Ali, Meta je osvojio mnoge poene i svojom primenom vrlo umerene i prozapadnjacke, ili Zapadu prihvatljive spoljne politike u odnosu na Kosovo i sada Makedoniju, sa brojnim albanskim stanovnistvom.

Meta ima dobre odnose sa susednom Italijom i Grckom, zemljama clanicama EU i znatno je unapredio odnose s drugim susedima kao sto su Crna Gora, Makedonija i, od skora, Srbija. Meta ima vrlo dodbru zaledjinu u odnosu sa Sjedinjenim Drzavama i vec je uspostavio tople odnose sa novom vladom predsednika Georga W. Busha. Cini se da je Meta puno toga naucio na greskama Berishe.

Sa svoje strane Berisha takodje povlaci pametne poteze. On je ocigledno shvatio da mora promeniti svoju taktiku i da ne sme ponovo izgubiti. Ovog puta je stvorio siroku desno-centristicku koaliciju. Unija za pobedu (jedina koalicija koja se ovoga puta kandiduje) osim njegovih prethodnih saveznika kao sto su nacionalisti i morahisti, ovog puta okuplja i republikance. Sve ovo ima za cilj da donese bolje rezultate. Ovog puta kazu da ce to kampanji dati "pozitivan predznak". Ostaje tek da se vidi sta ce oni predstaviti narodu.

I zaista, Albanci tesko mogu zaboraviti nemire iz 1997. i hiljade poginulih, kao i svoje izgubljene ustedjevine. Ali, njima je isto tako dosta korupcije i skandala vladajucih socijalistickih rukovodilaca. Sada ce puno toga zavisiti od ove dve stranke, ili grupacije, zavisno od toga kako ce se predstaviti.

Potrebno je primetiti da bi napori koalicije mogli Berishi posluziti da privuce neke strane saveznike, koji su ga izgleda u poslednje vreme potpuno zaboravili. Albanci ce ovoga puta drugacije glasati. Njihov zivot je donekle drugaciji, bolji iako jos uvek ne postoji proizvodnja u ovoj zemlji Jugo-istocne Evrope (svi izbegavaju da je zovu balkanskom, posle cega bi lako mogao da sledi izraz "bure baruta"). Zvanicno, Albanija vise nije "najsiromasnija zemlja Evrope".

Albanci su umorni i siti i neprekidnih obecanja i slabih rezultata politicara. Mozda bi nakon proslih izbora bilo moguce tvrditi da ce na ovima odaziv biti slabiji. Ali, ne. Albanci vole da glasaju i da se nadaju drugacijoj buducnosti. Za medjunarodnu zajednicu najvece dostignuce predstojecih izbora bice verovatno ako gubitnici prihvate rezultate.

Llazar Semini

(AIM)