Prekinut dialog izmedu Sofije i Pakta za stabilnost

Odnosi se razjašnjavaju preko medija

AIM Sofija, 24.05.2001.

Koordinator Pakta za stabilnost Bodo Hombah strašno se naljutio bugarskoj vladi. Ponašanje kabineta u Sofiji prema Paktu za stabilnost nedopustivo je i ne odgovara evropskim standardima, negodovao je početkom maja bivši savetnik nemačkog kancelara Gerharda Šredera i uputio oštre optužbe protiv vlade premijera Kostova koje su bez presedana.

Bez diplomatskih okolišenja, u intervjuu radiju Dojče vele on je sasvim nedvosmisleno izjavio da je snažno iritiran neželjom vlade u Sofiji da sudeluje u razradi dva programa od kojih je jedan antikorupciona inicijativa Pakta.

Pre no što je Hombah izrazio svoju razdraženost, bivši savetnik za spoljnu politiku bugarskog predsednika i sadašnji nacionalni koordinator Pakta za stabilnost Vladimir Filipov dao je niz intervjua bugarskim medijima u kojima je oštro kritikovao Pakt. On je čak lansirao ideju da se promeni ime Pakta za stabilnost pošto su se realnosti u regionu promenile.

Prema Filipovu, u ekonomskoj sferi stvari zaostaju. Njegovo je mišljenje da investitori izbegavaju region pošto nema bezbednosti. A bezbednosti nema zato što je Pakt zaboravio na investicije u ekonomski razvoj regiona, pa je stoga situacija u Makedoniji donekle rezultat usporavanja velikih međunarodnih projekata, posebno u oblasti infrastrukture.

Sa svoje strane je Hombah u spomenutom intervjuu radiju Dojče vele nazvao Filipova "koordinatorom koji ne koordiniše već unosi pometnju" i poželeo je da se "to promeni".

Teško da bi Filipov koji je bivši diplomata, dozvolio sebi da izražava slična mišljenja o Paktu da pre toga isto mišljenje nije izrazio premijer Ivan Kostov. Za vreme svoje vizite SAD on je izjavio da je Pakt zamišljen kao instrument za razvoj regiona, ali u kontekstu Jugoslavije iz vremena Miloševića. Prema Kostovu, pošto je diktatura u Beogradu zamenjena demokratskom vlašću, sledilo bi da kompletna inicijativa bude preispitana.

Izgleda zaista čudno da je komunikacija između Hombaha i nacionalnog koordinatora za Bugarsku počela da se ostvaruje preko medija. Ali pre no što je došlo do takvog "dijaloga" Hombah je taktično izrazio svoju zbunjenost oprečnim signalima koji su dolazili iz Sofije. Za vreme svog susreta sa predsednikom Petrom Stojanovim u Bukureštu 1. maja on je nagovestio da se šef države i predsednik vlade razilaze u svom odnosu prema inicijativi za Jugoistočnu Evropu čiji je on koordinator. Tada je on istakao da je izdvojen novac za drugi most između Bugarske i Rumunije na Dunavu, ali je ujedno stavio do znanja da će on biti dodeljen pod uslovom da Sofija izbistri svoje odnose sa Paktom.

Za Hombaha, pa i za posmatrače sa strane je neshvatljivo kako je moguće da se vlada Ivana Kostova distancira upravo od antikorupcione inicijative Pakta za stabilnost. Moguće je da na taj način premijer želi da sugeriše kako je korupcija strana njegovoj vladi, ali teško da bi baš na taj način ubedio bilo koga. Tim više da su prisutne sumnje upravo u obrnuto.

U antikorupcionom programu jasno se navodi da pre no što se finansiraju projekti u sklopu Pakta za stabilnost, mora biti jasno da se neće zloupotrebiti sredstvima. On predviđa niz akcija u sklopu suzbijanja korupcije, uključujući stvaranje upravne grupe uz učešće službenika Pakta, predsedništva EU, zemalja regiona i specijalizovanih međunarodnih karika za suzbijanje korupcije.

To nije jedini slučaj kada bugarska vlada baca strele po Paktu za stabilnost. Prošle jeseni je šef parlamentarne Komisije za spoljnu politiku Asen Agov koji je inače predstavnik vladajućeg Saveza demokratskih snaga (SDS) zapretio je da će Bugarska istupiti iz Pakta ukoliko ne bude izostavljena iz negativnog viznog spiska. Tim povodom je u znak protesta protiv nekorektne "upotrebe" Pakta tadašnji nacionalni koordinator Nikola Karadimov podneo ostavku. Tada je njegovo mesto zauzeo Vladimir Filipov.

Ako su tada napadi na adresu Pakta bili diktirani željom da se privuče pažnja na vizni problem, danas u kritikama premijera Kostova i njegovih službenika ne mogu se otkriti nikakvi razumni argumenti. Tim više da je Zapad pružio uveravanja da ne namerava da uključuje Bugarsku u neku regionalnu šemu, jer su takva strahovanja bila prisutna prošle jeseni. Možda je najrečitiji dokaz toga bilo ukidanje šengenske barijere za Bugare.

Istina je da prema procenama niza posmatrača Pakt za stabilnost ima dosta mana od kojih je najveća tromost kod pokretanja infrastrukturnih projekata. Ali kada jedna zemlja kritički postavlja pitanje da li Pakt radi dobro ili ne, trebalo bi da se vidi šta je ona uradila, kakav je njen doprinos da neka inicijativa uspešno funkcioniše. I kada se povlači iz jednog ili drugog programa, nastaju sumnje u pogledu ozbiljnosti sa kojom određena metropola gleda na ideje Pakta.

Osim toga Pakt nije panaceja i zemlje Jugoistočne Evrope ne bi trebalo da računaju jedino na njegove projekte, kategorični su posmatrači procesa u regionu. Njegovi osnovni ciljevi su da zemlje Jugoistočne Evrope budu demokratizovane, da se dalje ekonomski razviju i da budi politički stabilne. Ta tri cilja idu za jednim strateškim ciljem - ubrzati pripremu svih zemalja regiona za njihovo što skorije pristupanje Evropskoj Uniji.

U tom smislu napadi na adresu Pakta najviše štete odnosima Bugarske sa EU i u krajnjoj liniji evropskim perspektivama Sofije.

Jer je Pakt pre svega sporazum o saradnji između zemalja regiona, s jedne, i onih koji dobrovoljno žele da mu pomognu u rešavanju problema, s duge strane. A osnova te saradnje je u dijalogu.

Naravno, mediji su značajan faktor za intenziviranje dijaloga, ali teško da bi se mogli koristiti kao posrednik u tom dijalogu. On treba da se vodi neposredno, poslovno i dobronamerno. I ako Sofija uspe da ga obnovi, od toga će dobiti i Pakt, i region, i Bugarska.

Plamen Kulinski (AIM)