Mediji pod medunarodnim protektoratom

Kosovo:

Kosovo:

Odmah nakon ulaska medunarodnih snaga na Kosovo i uspostavljanja civilne Misije (UNMIK), rad je obnovilo nekoliko dnevnih listova, politički nedeljnik ZERI, kao i Radio stanica 21. Ubrzo je broj medija, kako štampanih tako i elektronskih zabeležio pravu ekspoloziju. Na kioscima je moglo da se kupi čak sedam dnevnih listova (jedan je u meduvrmenu ugašen), a širom Kosova je preko 40 lokalnih radio stanica dobilo dozvole za rad od strane Departmana za medije pri OEBS-u. Danas pravo na emitovanje TV programa na celoj teritorji Kosova imaju tri TV kanala: ''Radio TV Kosovo'', ''Radio 21'' i ''Koha vizion'', a TV kanal ''AA'' samo na teritoriji Prištine. Najveći broj dnevnih listova je obnovilo ili započelo sa radom zahvaljujući inostranim donacijama, a nove dnevne ili lokalne listove ili radio stanice pokretali su čak i oni koji su jednostavno imali ambiciju da budu '' vlasnici'' nekog medija. List ''Rilindja'', osim čini se niskih donacija (uglavnom u opremi) od strane OEBS-a i ''Bota sot'' koja se štampa u Švajcarskoj, nisu koristili inostrane donacije. Dvenik ''Dita'' se takode hvalila na svojim stranicama da je ''nezavisna'', jer ne koristi inostrane donacije, koristeći to kao argument da su svi ostali mediji koji žive zahvaljujući donacijama zavisni... (Dnevni list je tokom decembra meseca obustavio štampanje).

Svi mediji, štampani i elektronski, čak i TV kanali (osim lista Koha ditore i TV Koha izion i nekoliko lokalnih listova sa malim tiražima) smešteni su nakon rata u bivšem ''Domu štampe'', danas Medija kući na svih 14 spratova i aneksu. To je bilo jedno od rešenja, jer je gotovo svaki objekat u kojem su mediji do pre rata obavljali svoju delatnost demolirani i onesposobljen za rad. Prostor se dobijao lako od strane departmana za medije opri OEBS- ,a cene zakupljenog prostora, reklo bi se popularne. Druga je stvar što sada više od polovine rukovodstva smeštenih medija odbija da plati prostor i potrošenu električnu energiju. S druge strane, rukovodstvo lista ''Rilindja'' i dalje mada manjim intenzitetom, optužuje OEBS da im oduzima pravo na korišćenje cele zgrade u kojoj je nekada, do pre deset godina kada je ukinuta, ta redakcija, zajedno sa srpskim ''Jedinstvom'' i turskim ''Tanom'' bila smeštena.

Na čelu dobrog broja medija urednici su postavljani u zavisnosti od političkog koncepta koji je odredeni list trebao da realizuje. Na primer list ''Rilindja'', koji je nekada bio jedni dnevni list na albanskom jeziku u bivšoj Jugoslaviji ( dakle državno glasilo) nakon rata su postavljanjem "svojeg čoveka'' ''prisvojili'' one političlke snage proizašle iz OVK (krajem decembra ta osoba je podnela ostavku) List ''Dita'' koji je počeo sa izlaženjem nekoliko meseci pre održavanja lokalnih izbora, smatra se da je bio naklonjen takode partiji proizašloj iz OVK odnosno Thacijevoj Demokratskoj partiji Kosova. Slično je mišljenje analitičara kada je u pitanju i dnevni list ''Epoka e Re'' koji doduše ureduju veoma mladi ljudi, bivši studenti ovdašnjeg poznatog studentskog otpora. List ''Koha ditore'' godinama finasiran visokim inostranim donacijama u zaglavlju nosi naziv ''nezavisni'', no sudeći po sadržaju i koncepciji, tako nešto bi teško moglo da se podkrepi. Ako se uzme samo period predizborne kampanje, lako je zaključiti njegovu otvorenu naklonost prema partijama proizašle uz OVK.

Slično, ali možda ne tako transparetno ponašao se i list ZERI, dok je jedino list ''Bota sot'' često i sa preterivanjima i neodmerenostima podržava partiju koja je pobedila na lokalnim izborima, Demokratski savez Kosova.

Ulaskom KFOR-a na Kosovu i povratkom formirane Privremene Vlade Kosova (formirane odmah nakon sastanka u Rambuje, a u kojoj nije želela da participira partija Ibrahima Rugove, a rasformirana decembra prošle godine formiranjem Privrmenog administrativnog veća Kosova), izabrana je i osoba koja je imala funkciju ministra za informisanje, a koja je bila važna osoba kada je u pitanju bilo postaljanje uredivačkog kadra na čelu nekih medija (na primer RTK - Radio TV Kosova).

Osnivanje jednog javnog radiodifuznog centra preduzela je ekipa OEBS-a, medutim, nijedan od onih koji su počeli da rade u povom informativnom servisu nisu imali nikakvog uticaja na izbor vodećih i odgovornih ljudi na RTK. OEBS je konsultovao ''važne osobe'' koje su za kratko vreme pomogle u odabiru prvih ljudi koji će pokrenuti program na albanskom jeziku na Radio Prištini. Istovremeno je obnovljen i program na srpskom i turskom jeziku, medutim, tu je išlo mnogo lakše. Osobe su birane medu sobom i bili su uključleni stari kadrovi, sa retkim izuzecima. Nakon dva meseca od početka rada u sada već Javnoj RTK (albanski novinari ne smatraju da je izvršena bilo kakva transformacija, jer njihov program nije emitovan skoro deset godina, obzirom da su izbačeni s posla i njihov program ukinut od strane Miloševićevog režima. Naime, oni ne priznaju program koji je isti taj režim kreirao na albanskom jeziku i koji se sastojao na primer od prevedenih Tanjugovih vesti...) Septembra 1999. godine, formiran je Savetodavni bord za medije. Ovo telo je formirano pri departmanu za medije OEBS-a u Prištini i sastojao se od pet članova, od kojih je samo dva novinara. Ostali su pravnici, analitičari, kao i jedan lekar. Upravo ovaj bord je imenovao i direktora TV Kosova koji je u meduvremenu podneo ostavku zbog toga što je i pored potpisivanja ugovora smatrao da ima malo kompetencija.

Bord za medije na čijem je čelu medunarodni predstavnik i njegov zamenik, takode stranac, odgovorni su za dodelu frekvencija na teritoriji Kosova.Dodela frekvencija je uredena UNMIK-om Uredbom br. 2000/36, donetom 8.septembra ove godine. Istovremeno je donet i kod o ponašanju medija i sadrži pravila kako za štampane tako i elektronske medije.

Uticaj političkih partija na uredivačku politiku lako je pretpostaviti. Do održavanja lokalnih izbora, a često i nakon njih smatra se da je dovoljan uticaj, (preko svojih zaposlenih simpatizera) uticaj je imala partija koja je transparetno pretendovala da predstavlja vlast na Kosovu. Tako je bilo i na Radio TV Kosova, koja ima pretenzije da predstavlja javni servis informisanja na Kosovu. Od njegovog formiranja pa do danas, ova informativna kuća se drži pozicije eksprimentalnog programa, koji finasira evropski radiodifuzni centar i drugi inostrani donatori, medu kojima je najizraženija pomoć japanske Vlade. Radnici ove kuće (kada je program na albanskom jeziku u pitanju) su aktuelno novi ljudi, sa izuzetkom nekoliko novinara i radnika drugih profila, koji su uspeli da se uključe u proizvodnju programa i to uglavnom bez postavljenih kriterijuma. Prema 1 300 radnika Radio TV Prištine, sada RTK nema nikakvih obaveza... Ovo najbolje oslikava uticaj novinara na rad javnih medija na Kosovu, a što se odražava, kako se ovde često komentariše, i na nivo poznavanja novinarske profesije onih koji se nalaze u savetodavnom bordu za medije a koji bi trebalo da nadgledaju formiranje informativnoh kuća.

Planirano je da RTK i zvanično ukine eksperimentalni program i dobije zvaničan status Javnog RTV servisa. Osnovna ocena je da je dosadašnji program često bio podložan neprofesionalnostima, a jedan od razloga je i taj što je pažnja bila usmerena na opremanju kuće i osposobljavanju sasvim uništene prenosne mreže.

Uslovi za dobijanje frekvencija su jednaki za sve konkurente. Privremeni komesar za medije je zacrtao pravila ponašanja vlasnika i odgovornih ljudi u elektronskim i pisanim medjima u Pravilniku ponašanja medija, donetom na osnovu UNMIK-ove Odluke o servisima javnog informisanja. Svaki podnosioc zahteva za korišćenje radio i TV frekvencije mora da potpiše i Kodeks kojim se obavezuje na poštovanja zacrtanih stavova o ponašanju.

Strani kapital se prenosi kao humanitarna pomoć u obliku donacija koje su karakteritične za posleratnu fazu razvoja na Kosovu. Koliko sredstava, toliko traje i život nezavisnih ili bolje rečeno naklonjenih medija na Kosovu. Komericajni programi u ovoj razvojnoj fazi ne omogućavaju opstanak ni jednoj radio i TV stanici na Kosovu, zbog svima poznate faze saniranja posledica rata na ovim prostorima.

Revitalizacijom zemaljske radiodifuzne mreže početkom novembra ove godine, omogućen je prenos RTV 21, Koha Vizion kao Javni servis RTK, na 75 odsto teritorije Kosova, što će verovatno pooštriti kriterijume auditorijuma. Na Kosovu još nije zaokružen proces formiranja pravosuda, ali su pravila ponašanja u medijima zacrtana u uredbama i oslukama civilne Misije OUN i privremenog komesara za medije. On je 15. septembra ove godine doneo Kodeks ponašanja u kojem su zacrtana pravila o standardima demokratske evropske prakse. Ova napomena stoji u samom uzglavlju teksta, koji je u obliku saopštenja prosleden javnosti. On obavezuje vlasnike svih radio i TV stanica da se pridržavaju 12 tačaka navedenih u ovom mini projektu Zakona o informisanju, a kojeg osnivač medija mora da potpiše prilikom dobijanja dozvole za rad. U 12 tačaka obuhvaćena su osnovna načela Evropske konvencije o pravima čoveka, pravo na slobodno izražavanje, sa posebnim osvrtom na poštovanje etničke strukture Kosova.

Specijali izaslanik OUN za Kosovo Bernar Kušner je 17 juna, doneo i Uredbu br. 2000/37 o ponašanju pisanih medija na Kosovu. Kodeks sadrži devet tačaka sa posebnim akcentom na poštovanje prava i obeveze novinara u stvaranju klime meduetničke tolerancije. Uredbe i odluke su za sada jedini ''kontakt'' novinara sa ''zakonom'' na Kosovu, za sada.

Problemi koji još uvek nisu rešeni kada su mediji na Kosovu u pitanju (dakle nijednom uredbom ili odlukom) je pravo na informaciju ili pravo na zaštitu izvora ingormacije. Iako na papiru egzistira, a čak je otvorena i posebna kancelarija pri OEBS-u, nijedan novinar na Kosovu ne može biti suguran da je zaštićen u slučaju pretnji. Jednostavno nije pronaden mehanizam kako pomoći novinaru u nevolji. Bez rešavanja ovog problema koji itetkako može da utiče, posebno u postratovnom društvu, na kvalitet informacije, teško je govoriti o objektivnom i nezavisnom informisanju.

Tahire Govori (AIM Priština)