Preševo - kraj rata?

Priština, 20.05.2001.

Četiri dana zaredom albanski borci Oslobodilačke vojske za Preševo, Medveđu i Bujanovac očajnički su se sukobili su srpskim vladinim snagama bezbednosti. Četvrtog dana oni su se povukli iz jednog sela na oko 2 kilomatra od Preševa, otvarajući tako put vladinim snagama da povrate kontrolu nad jednom teritorijom koju su privremeno bili ''izgubili''. Bilans četvorodnevnih sukoba bio je krvav. Albanski borci su izjavili da su izgubili sedam svojih vojnika, a među ubijenima je bio i jedan civil. Vladine trupe nakon ulaska u selo su izjavile da je ubijeno 14 albanskih pobunjenika, a ustvrdili su i da su zakeli tri sveže grobnice i jedan neidentifikovan leš. Tvrdnje ni jedne ni druge strane nisu potvrđene od strane nezavisnih izvora informacija. I dok su srpske snage ponovo ulazile u selo Rahovica, na granici između Kosova i Srbije Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) je beležio na hiljade razmeštenih lica koja su ulazila na Kosovu, užasnuti i usled vođenih borbi koje su bile među najoštrije od početka konflikta u toj zoni. Zvaničnici tog komesarijata kažu da takve scene mogu postati svakodnevica i mnogo teže ako jugoslovenske trupe uđu u ''sektoru B (BRAVO) kopnene zone sigurnosti''. Zona kopnene sigurnosti je uspostavljena između Kosova i Srbije nakon okončanja rata na Kosovu, kao svojevrsna tampon zona između jugoslovenskih snaga i mirovnih snaga pod vođstvom NATO-a razmeštemih na Kosovu (KFOR). Februara 2001 godine, kada su albanski gerilci započeli konflikt u Makedoniji, NATO je doneo odluku da ''dozvoli jugoslovenskim trupama povratak u kopnenu zonu sigurnosti, korak po korak''. Poslednji korak je ostao Sektor B (BRAVO), gde i operišu albanski gerilci koji sebe nazivaju Oslobodilačka vojska za Preševo, Medveđu i Bujanovac. Savet NATO-a je definitivno odlučio da dozvoli povratak jugoslovenskim snagama na tom sektoru, a odluka je doneta upravo na vrhuncu borbi u okolini Preševa. Albanski predstavnici su izneli stav da je to dokaz o tome šta bi se moglo desiti nakon povratka jugoslovenskih snaga. Humanitarne agencije su, s druge strane, alarmirale pošto bi ''povratak bez uspostavljanja mera poverenja moglo izazvati veoma teške humanitarne posledice''.

Ipak, sve to nije pomoglo. Savet severnoatlantske alijanse doneo je odluku za omogućavanje povratka i to pitanje je prebacio na komandanta KFOR-a na Kosovu, norveškog generala Torstein Skiakera. Ovaj poslednji je bio veoma jasan. Jugoslovenske trupe će započeti sa procesom povratka u ovaj sektor prema predviđanjima, t.j. 24 maja. Norveški general je izjavio da, imajući u vidu blisku prošlost, on razume zabrinutost Albanaca u Dolini Preševa, ali i kosovskih Albanaca oko ovog pitanja. Međutim, on je pokušao da ublaži tu zabrinutost Albanaca tvrdnjama da ''u Beogradu sada već postoji jedna nova vlada, posvećena normalizaciji situacije i uspostavljanju dijaloga između Srba i Albanaca u dolini Preševa''. KFOR, rekao je on, očekuje od jugoslovenskih zvaničnika da efikasno primene sve mere koje su obećali kako bi poboljšali stanje Albanaca u južnoj Srbiji. Predstavnici međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu su izjavili da će se povratak jugoslovenskih snaga u sektor B realizovati u skladu sa usvojenim planom od strane njihovog komandanta i da je jugoslovenska strana obavezna da se pridržava tog plana, navodeći da će srpski zvaničnici biti odgovorni za to. Komandant međunarodnih snaga je rekao da će severnoatlantska alijansa i međunarodna zajednica nadgledati izbliza kontrolisani povratak jugoslovenskih snaga bezbednosti u sektoru B Zone kopnene sigurnosti.

Međutim, ''krivicu'' za takvu odluku NATO-a međunarodni zvaničnici su svalili na albanske borce. Komandant KFOR-a je naveo da su neki lideri etničkih Albanaca izrazili svoju spremnost za postizanje političkog rešenja, dok su ostali sprečavali pregovore oko tog rešenja vršeći akte nasilja, čak i prema mirovnim snagama. Odluka NATO-a je, po njemu, bila neophodna. KFOR je pozvao sve naoružane grupe koje deluju u Sektoru B da ostave oružje i da se predaju, kako bi se izbeglo nepotrebno krvoproliće i gubitak života. Obraćajući se albanskim borcima pozivom da predaju oružje, on je izjavio da ''nastojanja u traženju mira ne predstavljaju kukavičluk''. Vojnici KFOR-a na granici između Kosova i Srbije su dobili naređenja da identifikuju i zatim oslobode sve one koji budu ulazili na Kosovu i predali oružje. Međutim, ova 'amnestija' će važiti samo do 24 maja. Nakon ovog datuma, bilo ko od boraca koji bude pokušao da uđe na Kosovu biće uhapšen. KFOR tvrdi da je više od 170 albanskih boraca ostavilo oružje i predalo mirovnim snagama na granici između Kosova i Srbije. Oni su izneli da će u zatvoru biti zadržani samo oni za koje se osnovano sumnja da su izvršili teške zločine. Albanski borci su uzvratili da je ta ''fraza igra rečima koja ostavlja veliki prostor za manipulacije''.

Međutim, međunarodni zvaničnici žure kako bi stvorili preduslove za, kako se kaže, miran povratak jugoslovenskih snaga u zonu sigurnosti. U tom cilju oni su potpisali sporazum sa obema stranama za demilitarizaciju sela Lučane i Turija u opštini Bujanovac. U noći 17 maja trupe obeju strana su premeštale svoje bunkere, premeštale džakove sa peskom da bi se povukle u suprotnim pravcima iz tih sela. Posmatrači Evropske Unije i NATO-a su stajali usred sela svađajući se povremeno čas sa predstavnicima jedne strane, čas sa drugima, oko 'sitnica' koje bi mogle štetiti procesu demilitarizacije. Seljani Lučana, koji tokom šest meseci nisu smeli izlaziti u centar svog sela, nisu znali dali bi trebali da se raduju ili tuguju. Po izlasku iz podruma oni su imali priliku da vide albanske borce koji su zajedno sa njihovim najvišim komandantima igrali mali futbal upravo usred sela, kao svojevrstan oproštaj sa selom. Našavši se u veoma teškom položaju, kada je ostalo samo nekoliko dana do ''kraja njihovog rata'', vođe boraca su vodili ''očajničku borbu za pregovaračkim stolom, kako bi obezbedili da u multinacionalnu policiju, koja treba da se stvara u tom regionu, uključe i njihovi borci''. Sudbina ovih poslednjih ostaje nepoznanica. Posrednik NATO-a za dolinu Preševa Pitter Faith je izjavio da se ''deo njih želi vratiti na Kosovu, dok će se drugi deo vratiti svakodnevnom životu''. Međutim oni nemaju svoj 'svakodnevni život', jer je on za njih završen pre skoro dve godine, kada su odlučili da se late oružja. Oni osećaju da su ''žrtvovani od strane međunarodne zajednice, demokratskog sveta''. Politički predstavnici naoružanih Albanaca kažu da 'Dolina Preševa' ostaje nerešen problem, koji po njima međunarodna zajednica na taj način želi da konzervira. To će, tvrde oni, ostati bure baruta koje može ponovo eksplodirati. Oni su ubeđeni da je Dolina žrtvovana za ''očuvanje režima u Beogradu''.

Bilo kako bilo, 24 maj je suviše blizu, a problemi u Dolini Preševa veoma veliki da bi se prevazišli za tako kratko vreme. Ovdašnji posmatrači se pribojavaju da će teret čitave ove žurbe pasti na leđa civilnog stanovništva, koje će kao i uvek najskuplje platiti za rat koji sam nije započeo...

AIM Priština, Besnik BALA