Bivši režim na sudu

Upotreba zloupotrebe

Gotovo stotina visokih funkcionera Miloševićevog režima u ovom trenutku nalazi se u pritvoru, pod istragom ili pred izvesnošću istrage i suđenja. Najavljene i očekivane prijave zbog krivičnih dela, privrednog kriminala ili za sada najčešće optužbe, zloupotrebe službenog položaja, pogodiće mnogo širi krug ljudi

AIM, Beograd, 21. 5. 2001.

Skeptici, po običaju, ne veruju u taj ishod. Njihovi argumenti su jaki, kao uvek. Pravosuđe Srbije i policija rade u praktično istom sastavu u kom su radili i za Miloševića. Smene ljudi čiji je posao bio održavanje bivšeg režima obavljene su u proteklih sedam meseci - ili, što se nove vlasti u Srbiji tiče, u proteklih 100 dana – sa neočekivanom sporošću i u srazmerno uskom krugu. Deo javnosti sklon da tu sporost ocenjuje kao znak promišljenog i temeljnog pristupa novih vlasti, međutim, teško može da objasni zašto je mnoštvo poznatih likova - u policiji, na primer - ostalo na svojim mestima ili su, čak, unapređeni.

Otklanjanju sumnji u rešenost novih vlasti da se korenito obračunaju sa svima koji su se tokom protekle decenije istakli brigom za narod i sopstvene džepove ne doprinose ni mnoge "slučajne" pojave. Skandal navodnog seksualnog zlostavljanja saradnica i službenica vlade koštao je Vuka Obradovića mesta potpredsednika, ali vladajuća koalicija nije našla za shodno da na njegovo mesto - predsednika komisije za borbu protiv korupcije - postavi nekog ko će, makar i u v.d. statusu, posao nastaviti do imenovanja. S druge strane, mnoštvo informacija i dezinformacija iz najužih vrhova DOS-a curi na sve strane, s istom lakoćom s kojom pojedini ministri najavljuju optužnice, otkrivaju malverzacije, krađe i pronevere, u meri koja je navela pojedine sudije na protest zbog narušavanja službene tajne i otežavanja rada.

Ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović je 15. maja obavestio javnost da su policiji poznati otmičari biznismena ovdašnjeg Milorada Miškovića, za čiji je otkup isplaćeno sedam miliona maraka. "U interesu istrage" i zbog pribavljanja sudski valjanih dokaza, Mihajlović nije mogao da obelodani činjenice: otuda je njegova izjava tu i tamo shvaćena i protumačena kao "vađenje", jer je pre tri nedelje obećao ostavku ako do 15. maja otmičari ne budu otkriveni.

Mnogo ozbiljnije nedoumice pletu se oko nedovršenog posla otkrivanja naručioca i izvršilaca četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali od

1. oktobra 1999, kada je verovatna meta, Vuk Drašković, samo čudom izbegao smrt. Radomiru Markoviću, bivšem načelniku resora državne bezbednosti (RDB) Srbije, stavlja se na teret organizacija i izvršenje dela; u zatvoru su vozač kamiona-ubice Nenad Ilić i Nenad Bujošević, optužen za obezbeđenje logistike. Nezadovoljan tokom istrage, Draškovićev advokatski tim je ove nedelje podneo dvanaestak krivičnih prijava protiv lica za koje sud do sada nije pokazao interes. Među njima je svakako najpoznatiji Milorad Ulemek Luković "Legija", komandant jedinice za specijalne operacije RDB, trenutno suspendovan i pod disciplinskom istragom zbog nedavne pucnjave i izazivanja požara u jednom kafiću u Kuli.

Bivši načelnik centra DB za Beograd Milan Radonjić i njegov pomoćnik Branko Crni uhapšeni su marta meseca i, sa još dvojicom radnika DB, pod istragom su zbog tajnog prisluškivanja i praćenja Gorana Petrovića i Jovice Stanišića, sadašnjeg i bivšeg načelnika RDB, sadašnjeg pomoćnika saveznog ministra unutrašnjih poslova Stevana Nikčevića, te Željka Ražnatovića Arkana, Vuka Draškovića i Slavka Ćuruvije. Osumnjičeni su i za uništavanje službene dokumentacije, što naknadno potvrđuje otkriće koje su nezavisni mediji objavili još u vreme Miloševićeve vlasti, da u službenoj belešci o praćenju Slavka Ćuruvije na dan kada je ubijen "nedostaje" značajnih 80 minuta. Ubistvo vlasnika "Dnevnog telegrafa" još uvek je nerazjašnjeno, kao što se ne čini ni da će suđenje ubicama Željka Ražnatovića Arkana javnosti otkriti stvarne naručioce.

Prošlonedeljno ubistvo Klare Mandić u navodnoj pljački - mada je ubica uhvaćen za manje od 48 sati - takođe podgreva sumnje o nečijoj zainteresovanosti da se uklone nezgodni svedoci. Klara Mandić bila je početkom devedesetih godina jedan od onih "ljudi za vezu" između vrhova Miloševićeve vlasti i izvršilaca radova tipa piramidalnih banaka, Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva, "prekodrinskih Srba" i najrazličitijih likova na ondašnjoj političkoj sceni. Posle pljačke - jedna bunda, mobilni telefon - ubica je zapalio stan, koristeći za to papire koji "nisu novine": zato ne čudi što se mnogi pitaju o kakvim je papirima reč.

Među viđenim ljudima Miloševićevog režima Mihalj Kertes svakako spada u najupadljivije. Političku karijeru počeo je kao prvoborac vojvođanske "jogurt revolucije", potom je bio "minisatr za narod" u vladi Srbije; pošto ga je ondašnji savezni premijer Milan Panić - zbog "ozvučenosti" - vratio sa mirovne konferencije u Londonu zaposlio se kao šef obezbeđenja "Dafiment banke" baš u vreme kada su iz nje "veliki" i važni ulagači u vrećama iznosili devize. Karijeru je završio kao direktor Savezne uprave carina, u kojoj se proslavio izjavom da svaki carinik ima pravo na boks ciagreta i flašu viskija, za razliku od ne toliko javne uloge obezbeđenja keša za režim i unosnih poslova za posebno odabrane biznismene, uključujući tu i Marka Miloševića. Nove jugoslovenske vlasti su Mihalja Kertesa uhapsile kao prvog od Miloševićevih saradnika, još u decembru prošle godine, ali je u zatvoru proveo samo pet dana. Čini se da je pristao - ili, možda, ponudio- saradnju u istrazi: uz Nikolu Šainovića i Jovana Zebića, bivše potpredsednike savezne vlade, može se dogoditi da Kertes bude ključni svedok protiv Slobodana Miloševića, bar u onom istrage koji svu četvoricu tereti za štetu nanetu saveznom i republičkom budžetu u iznosu od 1,8 milijardi dinara i 200 miliona maraka.

Protiv najčuvenijeg i najčuvanijeg zatvorenika, Slobodana Miloševića, istraga se vodi i zbog neovlašćenog proširivanja placa na Dedinju, što - sasvim razumljivo - izaziva čuđenje i ljutnju ne samo Karle del Ponte. Proširenje istrage protiv Miloševića je najavljeno, ali nema naznaka u kojim bi pravcima ona mogla biti vođena. Službenici predsedništva Srbije, bivši Miloševićevi savetnici i ljudi koji su u proteklih 13 godina s njim kontaktirali povodom najosetljivijih pitanja, jednodušno potvrđuju da bivši predsednik Srbije i SRJ za sobom nije ostavljao ništa napismeno. Na banalno pitanje da li je zaista nemoguće utvrditi njegove veze sa stravičnim zbivanjima u raspadu bivše Jugoslavije, jasan odgovor niko ne daje. Pod pritiskom međunarodne zajednice i Vašingtona, savezna vlada će u narednih nekoliko nedelja morati da donese zakon o saradnji sa Haškim tribunalom: izručenje Hagu postaće izvesnost, čak i ako se oko datuma bude cenjkalo.

Uz Miloševića, ta izvesnost postaje sve neposrednija i drugoj četvorici optuženih tokom NATO bombardovanja. Nikola Šainović već se suočio sa "domaćom" istragom; predsednik Srbije Milan Milutinović ovih dana trebalo bi - zajedno sa bivšim ministrom spoljnih poslova Živoradom Jovanovićem - da se pojavi pred istražnim sudijom zbog neovlašćenog izdavanja nekoliko diplomatskih pasoša Miloševićevom sinu Marku. Dosadašnje istrage nisu, bar ne javno, obuhvatile još dvojicu od petorice prvooptuženih sa "haške liste": bivšeg načelnika Generalštaba Ojdanića i bivšeg ministra policije Vlajka Stojiljkovića. Potonji bi se uskoro mogao naći pred sudom, zajedno sa eksministrima Borislavom Milačićem, Dragoljubom Jankovićem, Aleksandrom Vučićem, Katom Lazović, Tomislavom Milenkovićem, Jovanom Babovićem, Branislavom Ivkovićem, Zoranom Anđelkovićem i šefovima vladinih direkcija za obnovu zemlje i imovinu, odnosno Fonda za razvoj Srbije, bivšom komesarkom za izbeglice i minstrom za brigu o porodici Bratislavom Morinom... Svi su ove nedelje stavljeni pod sumnju da su u prošle godine nezakonito i nenamenski trošili sredstva budžeta, dok se za pojedine tvrdi da su učestvovali u pljački ili iznošenju iz zemlje desetina miliona dolara.

No, Vlajko Stojiljković bi se uskoro mogao suočiti sa sudom i zbog nedavno objavljene stravične priče o otkriću hladnjače pune leševa dece, žena i staraca u Dunavu kod Tekije, 6. aprila 1999. i njenom kasnijem uništavanju. Nalaz je potvrđen izjavama policijskog ronioca, opštinskog istražnog sudije, komunalnih radnika i očevidaca. Istraga je obustavljena "odozgo", nalaz proglašen državnom tajnom, a hladnjaču je, čini se, uništila jedna od specijalnih policijskih jedinica; tela su nestala.

Imena dojučerašnjih Miloševićevih saradnika pojavljuju se u mnoštvu odvojenih slučajeva: Tako je, na primer, prošlonedeljno hapšenje bivšeg republičkog ministra finansija Borislava Milačića, povezano sa novom optužnicom protiv Nikole Šainovića i bivšeg direktora "Politike" Hadži Dragana Antića: ovog puta radi se o nezakonitom uvozu opreme za osam tv-stanica, što je verovatno bio poduhvat s ciljem "pokrivanja" medijskog prostora pred prošlogodišnje izbore. Optužnica ih tereti za iznošenje oko 2,5 miliona dolara iz zemlje i krijumčarenje opreme u nju

• jer je uvezena kao diplomatska pošta, bez plaćanja carine a na teret budžeta Srbije. Još jedan dojučerašnji medijski "gazda", bivši generalni direktor radio-televizije Srbije (RTS) Dragoljub Milanović, ponovo se našao pred sudom. Pre manje od mesec dana pušten je iz pritvora, po okončanju istrage za delo protiv opšte sigurnosti - kada je u bombardovanju zgrade RTS poginulo 16 radnika. Ovog puta pred sudiju će izaći zajedno sa Zoranom Modrinićem, direktorom marketinga RTS, zbog toga što je krajem 1999. godine dvema neimenovanim pevačicama isplatio osam miliona dinara (oko 270 hiljada maraka) na ime honorara.

Samouverenost s kojom je ogroman broj ljudi u Miloševićevom režimu preduzimao pomenute i slične akcije i transakcije svedoči o zaprepašćujućim razmerama korupcije. Hadži Dragan Antić je stanove dobijao besplatno, tj. kredite nije otplaćivao; bivši ministar saobraćaja Svetolik Kostadinović je svoj kredit po zvaničnom kursu "pretvorio" u 200 hiljada maraka, za njih kupio stan - a kredit je isplatila Zajednica železnica čiji je direktor, slučajno, bio baš Kostadinović. Sličnim primerima mogle bi se napuniti čitave knjige: beogradska vlada ovih dana je donela rešenje o oduzimanju stana Milovanu Drecunu, doskorašnjem novinaru RTS, sada predsedniku Partije za preporod Srbije. Ispostavilo se da je on svoj stan prodao, da bi novi dobio iz gradskog Fonda solidarnosti. Oduzet je i stan Rajku Daniloviću, advokatu Vuka Draškovića, za koga se čak ne zna ni po kom osnovu je dospeo na listu za dodelu državnih stanova. Nevolja je što je gradska vlada uspela da poništi tek 45 rešenja o dodeli stanova u mandatu bivše beogradske vlade Vuka Draškovića - do kraja juna trebalo bi da prečešlja još oko 650 sličnih rešenja.

Visoki funkcioner Miloševićeve stranke i RDB Uroš Šuvaković je sa dvojicom kolega iz Službe mućkao sa kućama i stanovima iz diplomatskog stambenog fonda a, čini se, u tome je imao udela i bivši ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović. Bivši direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije Tomislav Janković – inače uveliko zaslužan za razvoj Kardio-vaskularnog instituta Dedinje i uspon direktora Milovana Bojića, bivšeg potpredsednika vlade Srbije - učestvovao je, sa dr Nikolom Mitrovićem, direktorom Instituta za onkologiju i radiologiju odnosno direktorom "Medifarma" u nabavci citostatika kojom su Zavod oštetili za više od tri miliona dinara... Spisak tu ni izdaleka nije zaključen, čak i ako se zanemari hapšenje Siniše Vučinića, predsednika partije koja se zove Radikalna stranka levice "Nikola Pašić" i, istovremeno, visokog funkcionera Jugoslovenske levice, istraga protiv Marije Milošević i još tridesetak lica koja su ometala hapšenje Slobodana Miloševića 1. aprila, Miloševićevog bankara Borke Vučić ili brata Borislava Miloševića, koji je odbacio nalaz Komisije za borbu protiv privrednog kriminala da je 3,5 milona dolara ilegalno iznetih iz SRJ prebačeno na račun njegove firme na Kipru.

Istražnim organima i pravosuđu predstoji dugo, vrelo leto. Svakako im ga neće olakšati konstatacija poznatog beogradskog advokata Nikole Barovića da su SDB i policija "zapravo najjača kriminalna organizacija u Srbiji, koja još uvek nije očišćena od kriminalaca, niti su ti kriminalni mehanizmi uklonjeni". Učestvujući na u Beogradu upravo završenoj Međunarodnoj konferenciji za istinu i pomirenje, predsednik Veća građana skupštine SRJ Dragoljub Mićunović je konstatovao nešto slično, naglašavajući da su "korupcija i kriminal najveći upravo u pravosuđu i policiji, a veoma izraženi i u drugim vitalnim državnim institucijama". Ako je za utehu, i to saznanje moglo bi biti neki početak.

Aleksandar Ćirić (AIM)