CAR POKUPLJA GLASOVE PROTESTA BUGARA

Vladajuće snage mobilisale su svu vlast protiv Simeona II ali je to samo povećalo podršku birača za njegov pokret

AIM Sofija, 20.05.2001

Kad god vidi da nekom prete nožem, Bugarin odmah staje na stranu ugroženog. Naročito ako mu taj koji drži nož nije baš prirastao za srce.

To se isto dogodilo i sa tako zvanom carskom stvari. Nastup na političkoj sceni Simeona II koga je komunistička vlast 1946. g. proterala iz zemlje i najava da će učestvovati na izborima svojom političkom formacijom užasnula je vladajući Savez Demokratskih Snaga (SDS). Uključivanje Simeona II u predizbornu trku dočekano je od strane SDS - koji inače određuje sebe kao demohrišćanski - kao da nema većeg zla za Bugarsku od njega. Uostalom, to je paradoksalna reakcija imajući u vidu da u njegovim redovima ima dosta monarhista. Međutim, poraz na izborima 17. juna koji se sve više ocrtava, oslobodio je mesta jednoj očajničkoj borbi za uništavanje protivnika. A po svemu sudeći, u svojoj ludoj želji da sravne sa zemljom Simeona II, vlastodršci se neće zaustaviti i posle izbora.

Međutim, svaki novi "štos" protiv njega donosi mu još veću popularnost. Tako je za samo mesec dana podrška Nacionalnom pokretu Simeon II (NDS II) utrostručena i prema sociolozima iz Nacionalnog centra za ispitivanje javnog mnjenja (NCIOM) dostigla neverovatnih 34,4 %. Imajući u vidu da u Bugarskoj pravo glasa ima 6,3 miliona ljudi, onda ispada da će za njega glasati 2 mln Bugara. Slični su i podaci ostalih socioloških agencija.

Nije nikako slučajno što je NDS II određen kao elektoralni fenomen. Taj rezultat je postignut a da car nije maknuo ni malim prstom. Na početku je Simeon II bio dosta škrt na reči i akciju - jedino što je obećao bilo je da će staviti zemlju na noge za 800 dana i pozvao je Bugare da imaju poverenja u njega.

Naravno, da je neko drugi a ne car izgovorio reči "Verujte u mene", ljudi bi se nasmejali i okrenuli mu leđa. Međutim, usled nevešto sprovedenih reformi u bugarskom političkom životu otvorio se prostor za druge snage koje privlače birače nečim drugačijim. Pokazalo se da su ljudi spremni da ukažu poverenja nekome ko se nije okaljao niti posramio ničim.

Upravo zato počeli su i "štosevi" protiv Simeona Koburgotskog. U dva navrata sud je odbio da registruje pokret. Na kraju krajeva je Centralna izborna komisija (CIL) koja je do zadnjeg držala Simeona II u neizvesnosti, odlučila da ga ipak dopusti do izbora ali sa koalicijom u čijem su sastavu dve nikom nepoznate partije. Sada pošto je Vrhovni administrativni sud odbacio kao neosnovane i poslednje žalbe, put cara prema pobedi je već otvoren. Što mnogima ide na živce.

Sve provladine medije bacile su se da traže "ispod vola teleta" da bi navodno naterali ljude da "progledaju". Propagatori SDS iskoristili su priliku da pljuju protiv Simeona i u inostranstvu. U tu svrhu su širok publicitet dobile neke izjave predstavnika Evropske narodne partije u kojima oni ukazuju na navodnu opasnost od pojave cara. Vrhunac je bila izjava jednog šefa nevladine organizacije u SAD koja je dala razloga Bugarskoj nacionalnoj televiziji i Bugarskom nacionalnom radiju da zatrube: "SAD su protiv cara!"

Brus Džakson, predsednik američkog komiteta za NATO izjavio je na konferenciji u Bratislavi : "Povratak figura ili politika iz prošlosti u nove demokratije je nešto što mi ne možemo podržati". Nije postalo jasno ko su "mi" koji ne podržavaju takve figure, obzirom da je komitet kojim Džaksom rukovodi nevladina organizacija, ali vrhunac je bilo njegovo poređenje: "Mi smo rekli isto Austriji zbog Hajdera i Slovačkoj zbog Mečijara".

Učiniti slično poređenje za osobu koja ni u kom slučaju ne bi mogla biti određena kao fašizoidna ili kao komunistički agenat, to je prema većini posmatrača ili naručeno, ili govori o nedovoljnom poznavanju stvari.

Bugarska ima tu sreću da u njoj ne postoji krajnje desničarska partija, a što se tiče krajnje levice - ona je na dnu rangliste, tako da više nema mesta sličnim idejama. Simeonov ulazak u vlast neće naškoditi imidžu Bugarske niti će zaustaviti proces tranzicije, kategorični su svi koji izbliza prate politički život u bugarskoj.

U krajnjoj liniji efekat svih pokušaja da se Simeonu stave barijere i da se njegova ličnost okalja bio je suprotan - oni koji mu podmeću ljuske od banane sami su mu stavili oreol mučenika. U isto vreme SDS i dalje gubi podršku birača.

Jedan za drugim počinju da nestaju oslonci anticarske propagande. Jak "argument" protiv cara bilo je to da je nekim povodom izjavio kako će ulazak bugarske u NATO skupo koštati građane. To se momentalno iskoristilo kao povod da se govori kako je Simeon II protiv članstva zemlje u paktu i kako u krajnjoj liniji opslužuje interese ruske politike na Balkanu koja je protiv proširivanja pakta.

Predizborni program NDS II još uvek nije oglašen ali se stvari polako izbistruju. Za vreme svog predavanja na Institutu za međunarodne odnose u Parizu Simeon II je kategorično izjavio da je jedini prioritet Bugarske pristupanje EU i NATO. "Ja sam bio na američkoj vojnoj akademiji dok su oni koji me danas optužuju marširali sa crvenim maramama u čast Varšavskog pakta", izjavio je tim povodom Simeon.

Što se tiče strahovanja da želi da obnovi monarhiju koja je odbačena referendumom 1946. g., on je odgovorio da su današnji prioriteti ekonomski.

U danima koji preostaju do izbora 17. juna Ujedinjenje za nacionalnu saglasnost (ODS) koje uključuje SDS i Narodni savez se nada da će povratiti bar deo izgubljenih procenata. Međutim rezultati socioloških ispitivanja oporiču njegov najjači adut - a naime, da je njegovo 4-godišnje upravljanje bilo uspešno. Očigledno da birači ne misle tako i spremaju se za protestno glasanje.

Opoziciona Bugarska socijalistička partija (BSP) međutim teško da bi se mogla nadati da će glasovi otići za nju. Ljudi nisu zaboravili u kakvom je stanju BSP ostavila Bugarsku pre 4 godine, niti su zadovoljni njenim ponašanjem kao druge parlamentarne snage.

Sada su SDS i leva Koalicija za Bugarski skoro izjednačile svoje šanse - u ovoj etapi mogu računati na oko 15% glasova birača. Pad podrške za obe partije po ko zna koji put dokazuje da su bugari razočarani onim što su učinile od 1989. naovamo, smenjujući jedna drugu na vlasti. Pojava NDS II uskratila je šansu malim partijama da se nađu u parlamentu jer će protestne glasove pokupiti Simeon. Čak i da uđu u koalicije kao što su učinili "Đurđevdan" i VMRO, oni su još uvek prilično daleko od željenih 4% koje treba da preskoče.

Poslednja ispitivanja ukazuju da će t.zv. carski pokret imati najviše poslanika i da će upravo njemu biti povereno sastavljanje nove vlade. Osvojeni glasovi međutim neće mu biti dovoljni za samostalnu većinu u parlamentu tako da će tražiti koalicionog partnera. Kombinacija carski pokret -ODS ili carski pokret - leva koalicija izgleda prilično nerealnom. Ali je zato mogućan jedan jak centristički kabinet NDS II sa Pokretom za prava i slobode (DPS) koji računa na glasove etničkih Turaka u Bugarskoj. Naravno, pod uslovom da do 17. juna neće doći do pada podrške Simeonu II. Za sada to je malo verovatno.

Plamen Kulinski (AIM)