SNP neda Miloševića ?

Političke igre oko poslaničkih imuniteta

AIM, Beograd, 20.5. 2001

Nekadašnji visoki finkcioneri SPS-a Nikola Šainović i Jovan Zebić odlukom većine svojih kolega u Veću gradjana Skupštine SRJ ostali su,posle višednevnog natezanja, bez zaštite koju im pruža poslanički imunitet. Zahvaljujući tome, nadležnim sudskim organima omogućeno je da obave svoj posao u vezi istrage o njihovoj ulozi u postupku koji se vodi protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Medjutim, ukoliko bude postojala potreba da se ova dvojica funkcionera SPS osumnjičenih za zloupotrebu službenog položaja i finansijske malverzacije stave u pritvor, sud će ponovo morati da čeka na odluku poslanika jugoslovenskog parlamenta. Ovako su naime protumačene zakonske i ustavne odredbe o instituciji poslaničkog imuniteta. Tim tumačenjem stvoren je uslov da svoj glas ukidanju imuniteta da potrebna poslanička većina. Jer, kako se pokazalo u više navrata, ono što je logički potpuno jasno, izgleda da nije kada se posmatra iz ugla politike.

Naime, poslanici Socijalističke narodne stranke Crne Gore nisu pokazali preteranu spremnost da prepuste dvojicu poslanika Socijalističke partije Srbije u ruke pravde. Prvo je njihov predstavnik u nadležnom odboru izjavivši da je to "unutrašanje pitanje Srbije", dva puta onemogućio da odbor preporuči Veću da Šainoviću i Zebiću ukine imunitet. Potom je neglasanjem da ukidanje imuniteta bude uvršćeno u dnevni red sednice Veća, atmosfera dovedena do usijanja i čak je postavljeno pitanje krize savezne vlade, mada su crnogorski lideri javno izjavljivali kako ne vide razloga da "jedno takvo pitanje bude postavljeno na taj nivo". Uostalom, ako je za DOS ono bilo tako važno, zašto niko od njegovih lidera nije to rekao na sastanku sa predstavnicima SNP uoči sednica veća, pitao je, kao ništa ne shvatajući, pred tv kamerama lider SNP Predrag Bulatović. Na kraju je stvar dogovorena, većina u parlamentu je obezbedjena, ali mučan utisak o svemu što se dogadja ni malo nije ublažen.

Samo tumačenje da će eventualno još jedanput sudski organi u Srbiji morati da za svoj, inače po ustavu garantovan nezavistan rad, da dobiju dozvolu izabranih narodnih predstavnika kojima je nesumnjivo sopstveni politički interes jedini kriterij izjašnjavanja, dovodi u pitanje i sama zakonska rešenja ukoliko, pravno gledano, pomenuto tumačenje dato u parlamentu ne podleže sumnji.U tom slučaju, prvi potez vlade bi morao da bude hitna izmena članova zakona, dok bi parlament morao da promeni poslovnik kojim se ograničava rad sudskih organa.U protivnom, savezni parlament će na sebe preuzeti ulogu sudskih organa odlučujući o tome ko je pred zakonom odgovorana a ko ne, čime će svesno prekršiti Ustav. Izlaz bi mogao da bude pronadjen i u obavezivanju poslanika da se neće pozivati na imunitet odnosno da će on biti automatski skidan na zahtev suda osim kada je reč o privatnim tužbama.Ovako nešto je malo verovatno, sobzirom na naznake da bi, mnogi od poslanika iz redova sadašnje opozicije mogli da se nadju na udaru zakona, zbog onoga što su učinili u prošlosti.

Ponašanje lidera i poslanika SNP, stvorilo je ozbiljnu sumnju da oni čak nisu preterano zaokupljini ni sudbinom samog Slobodana Miloševića, kako su neki skloni da vide njihovo teško prihvatanje ukidanje iminiteta Šainoviću i Zebiću.Važnost ovog problema za DOS i Srbiju, jednostavno je, ocenjuje se, dala mogućnost SNP da neposredno posle izbora u Crnoj Gori oproba svoju stvarnu snagu na saveznom nivou. Ili da jasno stavi do znanja koalicionim partnerima da se ništa bez njih ne može uraditi.

Pokazivanjem mišića SNP baš u ovom trenutku po nekim analitičarima je samo ispitivanje pozicije uoči donošenja Zakona o saradnji sa Haškim trubunalom, gde očigledno ne postoji saglasnost oko konačnih rešenja u pogledu izručivanja jugoslovenskih državljana ovoj medjunarodnoj instituciji, dok je po drugima to potez usmeren prvenstveno na zauzimanje pozicije u budućim pregovorima o SRJ. Ukoliko je proba na koju je SNP stavila DOS u vezi imuniteta, bila usmerena na odustajanje od nekih rešenja predloženih u Zakonu o saradnji sa Haškim trubunalom, postavlja se pitanje odkuda tako tvrd stav Crnogoraca o neisporučivanju optuženih u Hag, kada se dobro zna da je to ključni stav samog Zakona bez koga zapravo i nema potrebe za njegovim donošenjem, sobzirom da je sve drugo već regulisano ovdašnjim krivičnim zakonodavstvom, a da medjunarodna zajednica upravo ovim uslovlja dalju saradnju sa Jugoslavijom. Ljubav prema Miloševiću i briga za njegovu dalju sudbinu, uprkos svim vezama SNP sa SPS, teško da bi mogla da bude motiv. Čak nije uverljiva ni briga da bi neko od žitelja Crne Gore mogao da se nadje kao optužen za ratne zločine zbog zbivanja u Dubrovniku, sobzirom na to da bi eventualni krivci bili po funkciji koju su tada zauzimali manje više iz drugih političkih partija. Jedini razumljiv motiv ponašanja poslanika i funkcionera SNP, mogao bi da leži u još nerešenim pitanjima unutar Crne Gore, gde SNP u budućem odmeravanju snaga itekako računa na glasove onih birača koji još zajedničku državu poistovećuju sa Miloševićem. Zbog tih glasova SNP ne sme da rizikuje i glasa za stvaranje uslova za eventualno njegovo izručenje Hagu.

Neizglasavanje zakona o saradnji sa Haškim trbunalom stavom znači zatvaranje vrata svih medjunarodnih institucija, koja su danas Jugoslaviji širom otvorena, ali na odredjeni rok? Ukoliko u zemlju ne stignu obećane donacije i investicije, veoma lako bi se moglo dogoditi da Srbija postavi pitanje opstanka savezne države koju ona jedino izdržava.

Sve ukazuje na to da potezi koje povlači SNP imaju samo jedan cilj-zauzimanje što boljih početnih pozicija u budućim pregovorima o sudbini SRJ. Nakon što je DOS početkom godine obelodanio svoju platformu za rešenje odnosa u budućoj federaciji, a rukovodstvo Crne Gore ponudilo kao rešenje savez samostalnih država, a posebno nakon postizbornog insistiranja SDP Mila Djukanovića da se budući razgovori vode na relacijima dveju republičkih vlada, SNP svoju pravu šansu vidi jedino u dogovoru sa DOS oko budućnosti zajedničke države. U kojoj meri je pri tom saglasan sa stavovima iznetim u postojećoj platformi DOS sa u medjuvremenu ponudjenim modifikacijama u pogledu nekih rešenja, za sada nije poznato. Sve ostaje samo na nagoveštajima i naravno na mogućim tumačenja konkretnih poteza koji se čine. Za sada, ti potezi su vezani za pitanje imuniteta, ali i nekih drugih, medijski manje atraktivnih pitanja, kakvo je recimo na Veću gradjana bilo neusvanjanje novog Statuta Narodne banke Jugoslavije, koje bi opet moglo da ima veoma značajne posledice, ne za SRJ jer NB inače funkcioniše realno samo u jednoj od republika, nego opet samo za Srbiju.

Tatjana Stanković (AIM)