Privatizacija - ali na koji način?

Priština, 18.05.2001.

I dok proces stvaranja demokratskih institucija, pa bio on i kontadiktoran, pruža nade u ozbiljan početak u oblasti političke tranzicije, u privredi se tranzicija kreće oko nulte tačke, sa tendencijama da se u nekim aspektima ponove anahronizmi iz prošlosti. UNMIK nema konzistentnu ekonomsku politiku, osim ubiranja taksi, niti razvojnu strategiju. Nakon odbijanja privatizacije i neuspeha akcije davanja pod zakup, u UNMIK-u se sada manifestuju tendencije da se problem bivših industrijskih objekata u društvenom vlasništvu reši posredstvom oživljavanja uloge radničkih odbora izabranih još pre 1989 godine. Tako, zbog političkih i diplomatskih razloga okreće se jednom sistemu koji nema nikakve šanse da funkcioniše bez nekadašnjih institucija socijalističke države.

Albanski stručnjaci i poslovni ljudi, uključujući i neke zvaničnike koji rade pri administraciji UNMIK-a, već duže vreme iznose kritičke stavove prema ekonomskoj politici i merama koje preduzima međunarodna administracija u oblasti ekonomske tranzicije. Oni ocenjuju da je najveća greška u tom smislu sprečavanje privatizacije kao dokazanog puta tranzicije u bivšim socijalisičkim zemljama. Tom prilikom se konstatuje da davanje pod zakup nikako ne može biti zamena za privatizaciju, koja se sprečava iz razloga koji nemaju nikakve veze sa ekonomskom logikom i perspektivama privrednog, društvenog i političkog razvoja Kosova. U tom se smislu i pružaju konkretne ideje koje su vezane za, ali i prevazilaze, Belo pismo Četvrtog stuba pri UNMIK-u, u čijoj je nadležnosti rekonstrukcija i privredni razvoj Kosova. Belo pismo bio je projekat čiji je glavni cilj bio razmatranje problema i, nakon njenog usvajanja, primena privatizacije u nasleđenoj socijalističkoj privredi na Kosovu. Projekat je pripremljen u proleće prošle godine, međutim samo nakon nekoliko meseci ostavljen je po strani zbog otpora u samoj administraciji UNMIK-a i u sedištu OUN u Nju Jorku. Odustajanje od privatizacije i Belog pisma predstavljalo je razočarenje za one kosovare koji se bave pitanjima ekonomske tranzicije. Ali, istovremeno, stručnjaci i albanska zajednica biznisa su nezadovoljni i nespretnošću u zaustavljanju ilegalne trgovine i posebno zbog neselektivne i destimulirajuće carinske i poreske politike. Kao jedan od razloga zaostajanja i dvoumljenja u procesu izgradnje moderne privrede koja bi bila sposobna da privlači strane i domaće investicije oni smatraju i kašnjenja u stvaranju javnih demokratskih institucija.

Interesantno je istaći da je sa identičnim ili sličnim kritičkim stavovima oko stanja ekonomskih tokova na Kosovu istupila, pre izvesnog vremena, i Međunarodna krizna grupa (International Crisis Group - ICG), čiji stavovi uživaju veliko uvažavanje i među kosovarima koji se bave raznim aspektima života na Kosovu. U jednoj analizi ICG-a, objavljene u skorije vreme, kaže se da ostaci nekadašnjeg jugoslovenskog sistema nisu u skladu i ne idu u prilog izgradnji moderne tržišne privrede. Iz te analize se može zaključiti da je još uvek neodređeni status Kosova svakako uticao na to da se u rešavanju problema Kosova više gleda prema prošlosti nego prema budućnosti. Dileme, i, posebno, kašnjenja u uspostavljanju redovnih institucija ekonomskog sistema, konstatuje se u toj analizi, su podstakle razvoj sive (i crne) privrede, koja je veliki podstrekač nasilja i korupcije koje poremećuju politički, privredni i socijalni život na Kosovu.

Kao i albanski stručnjaci, i ICG konstatuje da se izdavanje pod zakup može možda primeniti samo u ograničenim slučajevima, kada investitori veruju da mogu profitirati za relativno kratko vreme. Međutim, dugoročno ova shema ne može biti oslonac za rekonstrukciju i dugoročne ekonomske uspehe. Zato, oni se angažuju za pronalaženje kreativnijih puteva privatizacije i ekonomskih stimulacija koje sobom donosi privatizacija. Tu se ne isključuje ni najradikalniji pristup, prema kojem nekadašnja imovina, koja je pre ilegalnih ustavnih promena koje je izvršio Milošević pripadala bivšoj Autonomnoj pokrajini Kosovo, bi sada takođe pripala sadašnjem autonomnom Kosovu. I ICG se zauzima za preduzimanje hitnih mera u ovom pogledu, posebno za rešavanje problema bivših objekata u društvenom vlasništvu koji imaju izgleda da se uključe u modernu tržišnu privredu. ''Upravljanje tranzicijom Kosova, kaže se između ostalog u analizi ICG-a, iz socijalizma u tržišni sistem je zadatak od najvećeg prioriteta ekonomske politike. Bez jednog takvog pristupa, svi ostali aspekti rekonstrukcije biće samo mere privremenenog karaktera''.

Barem do sada, UNMIK nije pokazivao neku posebnu osetljivost prema argumentovanim kritikama koje se upućuju njegovoj ekonomskoj politici. Čak, u ovom smislu ima tendencija vraćanja nazad u sistem socijalističke privrede. Istina, nije doneta neka zakonska odluka u obliku uredbe glavnog administratora. Ali, takve odluke nije bilo ni za proglašenje tendera za izdavanje pod zakup bivših objekata u društvenom vlasništvu. Umesto da nakon neuspeha politike izdavanja pod zakup orientiše prema privatizaciji kao dokazanog puta ekonomske tranzicije u drugim zemljama, UNMIK se vraća unazad i nudi kosovarima jedan transformisani sistem ili krnji sistem samoupravnog socijalizma. Tvrdi se da će se sada činiti nastojanja da se bivši privredni objekti u društvenom vlasništvu pretvore u akcionarska društva i da se zbog toga mora vratiti u stanje pre 1989 godine, dakle i nekadašnja uloga radničkih saveta kao jedinih upravljačkih organa u tim preduzećima. Zakonska osnova se traži u takozvanim primenjivim zakonima iz vremena socijalističke Jugoslavije. Međutim, dok se neki od tih zakona mogu primenjivati u oblasti borbe protiv zločina ili u rešavanju specifičnih pitanja, nema niti jedne premise da se oni primene u oblasti privrede.

Ovaj zaokret je iznova podstakao nekadašnje svađe prilikom biranja i postavljanja samoupravnih struktura, uključujući i direktore. Pojavljuju se sindikati u nekadašnjoj ulozi i profilu, opštine ili bolje reći vladajuća partija u opštini vrši nastojanja da u samoupravnim organima bira svoje ljude, partije se svađaju da dobiju deo za koji smatraju da im pripada, svađaju se ljudi koji pripadaju raznim srodničkim i klanovskim vezama. S druge strane, Departman za trgovinu i industriju se angažuje za uvažavanje primenjivog zakona, dakle za ulogu monopolističe partije i nekadašnjih organa socijalističke države. Kada se ne bi radilo o pitanju od životnog značaja za kosovare, ponavljanje igre samoupravljanja 10 godina nakon pada socijalizma izgledalo bi kao neka uspela scenska farsa o prošlosti koju je pregazilo vreme.

Tvrdi se da će se pretvaranje bivših privrednih objekata u društvenom vlasništvu u akcionarska društva izvršiti tako što će se radnicima podeliti besplatno 60 odsto akcija, dok bi se 40 odsto akcija ponudilo na prodaju. Međutim, ko će kupiti takve akcije i investirati gotov novac, bez jasnog uvida u razvojne perspektive, o nosiocima razvoja i, što je od prvenstvene važnosti, kada će o tim i drugim pitanjima odlučivati nekakav oblik radničkih saveta?

AIM Priština, Fehim REXHEPI