Bush i Putin u Ljubljani?

SAD - Rusija

Slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova je zvanično potvrdilo da će se američki predsednik George Bush i ruski predsednik Vladimir Putin prvi put sresti 16. ili 17. juna - u Ljubljani.

Ljubljana, 19.05.2001.

Informaciju koju je pre nekoliko dana prva objavila agencija Reuters sada je zvanično potvrdilo i slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova. "Predsednik Bush posetiće Ljubljanu, Slovenija, na kraju svoje posete Evropi u mesecu junu. U Ljubljani će se sresti s ruskim predsednikom Putinom, kao i sa slovenačkim rukovodstvom. SAD i Slovenija imaju odlične odnose i raspravljaće o uključivanju Slovenije u evropske i transatlantske institucije. Predsednik sa veseljem očekuje pregled mogućnosti saradnje SAD i Ruske federacije oko postizanja zajedničkih ciljeva." Tako glasi zvanična poruka koja je stigla iz američke amabasade u Ljubljani.

Svi slovenački zvaničnici, na čelu sa slovenačkim premijerom Janezom Drnovšekom, već su iskazali neskriveno oduševljenje zbog odluke o susretu na vrhu u Ljubljani. U svojoj izjavi za javnost slovenački premijer Janez Drnovšek izražava "veliko zadovoljstvo što su se predsednici Bush i Putin odlučili da njihov prvi susret na vrhu bude u Sloveniji. Izbor Slovenije za mesto pomenutog susreta jeste izraz odličnih odnosa koje naša država ima kako sa SAD, tako i sa Ruskom federacijom".

Kako saznajemo iz slovenačkih diplomatskih izvora odluka da Ljubljana bude mesto susreta na vrhu pala je prilikom poslednjeg susreta ruskog ministra spoljnih poslova pri američkom predsedniku Georgu Bushu. Bush - koji za razliku od svog prethodnika Clintona ne voli duža putovanja - posetiće pre Slovenije tokom svoje evropske turneje Španiju, Belgiju, Poljsku i Švedsku. Na putovanje kreće 12. juna, a u SAD se vraća 16. ili

1. juna. Pored činjenice da se radi o prvom susretu dva predsednika - i to na području sasvim blizu onog dela Balkana gde su se do pre dve godine još veoma burno suprotstavljali ruski i američki interesi - posebnu težinu događaju daje činjenica da će Bush i Putin razgovarati o američkom štitu. Simbolično, Ljubljana je dobro mesto za susret i zato što je retko mesto u svetu gde su ruska i američka ambasada smeštene jedna pored druge. U drugim državama, gde su diplomatski odnosi (i ambasade) podizani u hladnijem periodu - to nije čest slučaj.

Susret predsednika dve svetske sile na tlu Ljubljane sasvim sigurno predstavlja jedan od najvećih diplomatskih uspeha Slovenije, koja za nešto više od mesec dana proslavlja desetogodišnjicu nezavisnosti. Sličan veliki politički događaj dogodio se juna 1999. godine kada je Sloveniju posetio tadašnji američki predsednik Clinton, odmah posle završetka intervencije NATO-a protiv SR Jugoslavije.

Drugo je pitanje do koje mere je na izbor Ljubljane uticala činjenica o dobrim odnosnima zvanične Ljubljane sa Moskvom i Vašingtonom, a koliko je sve plod sretnih okolnosti. Drnovšekova izjava ostavlja utisak o nekakvoj "ekvidistanci" Ljubljane prema Moskvi i Wašingtonu. Što je, naravno, pogrešno; Slovenija je pridružena članica EU i član Partnerstva za mir. Još 25. decembra 1995. godine potpisuje sporazum o tranzitu trupa SFOR-a preko svoje teritorije, a oktobra 1998. godine kao prva država otvara svoj vazdušni prostor za intervenciju NATO-vih bombardera protiv Jugoslavije. Iako Slovenija 1999. godine nije postala novi član NATO-a (poput Poljske, Češke i Madjarske), ostaje ozbiljan kandidat za članstvo u toj organizaciji.

U "Deklaraciji o spoljnoj politici Slovenije", kao i mnogim drugim dokumentima, ističe se koliko su SAD i Evropska Unija važne za položaj Slovenije. U istom dokumentu su odnosi sa Rusijom pomenuti u rečenici i po: "Interes Slovenije jeste dalje razvijanje dobrih odnosa sa ruskom federacijom, posebno na privrednom području. Slovenija je dugoročno zainteresovana za privrednu i političku stabilizaciju situacije u Ruskoj federaciji." Odnosi Slovenije i Rusije su, naročito s privredne tačke gledišta, generalno - dobri; oko 40 slovenačkih preduzeća ima svoja predstavništva u Rusiji, a izvoz lekova, pokućstva, bele tehnike, raznih alata i posebno rad građevinarskih firmi u Rusiji predstavlja za Sloveniju važan deo izvoza. Što se Slovenije tiče, ona u Rusiji kupuje pre svega gas i naftu (deo budućeg naftovoda od Rusije do Italije trebalo bi da ide i preko Slovenije), uvozi automobile, ali ne i oružje.

Zna se da na realaciji Moskva - Ljubljana ima nekoliko otvorenih problema (pre svega sanacija duga iz vremena SFRJ), kao i da su ruske i slovenačke diplomate tokom poslednjih godina često razmenjivali teške reči u vezi politike prema SRJ, proširenju NATO saveza i sličnih problema. Uprkos tome, smatraju u Ljubljani, Slovenija je iz ruskog ugla verovatno najzapadnija "slovenska" država i po svemu sudeći za Moskvu pogodnija za prvi susret dva predsednika od svih ostalih država u kojima će juna boraviti Buš. Drugim rečima - Rusija i nije imala velikog izbora. Pored Švedske, Slovenija je bila jedina opcija. Na kraju je izabrana država u kojoj ruski turisti po kafanama u Bovcu, Portorožu i Piranu (gde najčešće odsedaju) još uvek mogu da naruče piće i hranu na svom jeziku i to sa popriličnom verovatnoćom da će ih kelner i razumeti.

U odnosima sa SAD je jezičkih bliskosti manje, a političkih više. "Za mene, a ubedjen sam da i za Sloveniju uopšte, SAD su proširenje evropskih institucija i vrednosti. Ili, ako želite, možda i obrnuto. Evropu možemo u mnogim pogledima da vidimo kao proširenje američkih institucija i vrednosti," opisao je nedavno svoje viđenje Evrope i SAD u govoru na Univerzitetu Harvard u Kembridžu slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel. Zato su stavovi Slovenije tokom poslednjih deset godina bili gotovo identični stavovima SAD, a često su i formirani u skladu sa željama službenog Vašingtona - što je veoma jasno pokazalo slovenačko pristupanje, pa onda odstupanje od "Resolucije o svetu bez nuklearnog naoružanja" u okviru OUN. Poslednji korak u tom pravcu jeste benevolentan odnos slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova prema saznanju da ambasada SAD u Ljubljani izdaje slovenačkim parlamentarcima uputstva kako bi trebalo da se ponašaju na Kubi. To se desilo prilikom poslednjeg kongresa Interparlamentarne Unije u Havani.

Trojica tako poučenih slovenačkih parlamentaraca italijanske narodnosti ipak na kraju nisu sreli kubanske disidente. Delimično zato što nisu bili sigurni da su u pismu američke ambasade navedeni "aktivisti za ljudska prava" zaista samo to, a delimično zbog hapšenja dvojice čeških parlamentaraca (Ivana Pilipa i Jana Bubenika) tokom sličnog poduhvata, u organizaciji Freedom Housa pre nekoliko meseci. Tada je umesto protesta slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova (npr. zbog kršenja Bečke konvencije o diplomatskim odnosima) usledila suspenzija već najavljenog susreta slovenačkih diplomata sa kubanskim ministrom za privredu, tokom koga je trebalo razgovarati o pitanju kubanskog duga i slovenačkom ulaganju u kubansku privredu. Suspenzija rečenog susreta usledila je neposredno pre potvrde dolaska Busha u Sloveniju.

Iako je zbog različite težine dogadjaja zaključak o političkoj trgovini malo verovatan, nije neverovatno da se radi o međusobno uslovljenim događajima. Bilo kako bilo, krajem juna ove godine Ljubljana će biti mesto diplomatskog susreta kakav nije videla 180 godina. Jedini događaj sličnog formata, koji je uz ime Ljubljane (tadašnji "Laibach" u Austro-Ugarskoj) ostao zapisan u istoriji svetske diplomatije, jeste kongres Svete alijanse davne

1. godine.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)