Vlada "sa ili bez PDP"

U nedelju uvece makedonski parlament je nakon mnogo peripetija ipak je izabrao "vladu politickog jedinstva" koja treba doneti najprije mir u zemlji, a zatim uspostaviti pravi i efikasni medjuetnicki dijalog. Ali, "ako se po jutru poznaje dan" sanse za to nisu velike.

AIM Skopje, 15.05.2001

Makedonija je konacno dobila vladu u kojoj participiraju gotovo sve partije zastupljene u parlamentu. Nakon sto se zemlja u periodu nesto duzem od tri meseci dva put suocila sa ratom, od nove vlade se ocekuje da najprije uspostavi kakav-takav mir, zatim da pokusa nadoknaditi ono sto je propusteno nakon smirivanja stanja u okolini Tetova - uspostavljanje pravog i selotvornog medjuetnickog dijaloga kao jedinog resenja za resavanje problema koji su se nagomilali tokom zadnjih dvadesetak godina,

U vreme kada je u okolini kumanovskih sela trajao pravi rat izmedju pripadnika makedonske UCK, ili Nacionalne oslobodilacke armije (NOA) i makedonskih bezbedonsonih snaga, izmedju kojih se naslo brojno civilno stanovnistvo, Makedonija se ozbiljno suocila sa dilemom oko izlaska zemlje iz ove po nju krajno kriticne situacije. Makedonski drzavni vrh je igrao na kartu uvodjenja ratnog stanja, drugim recima oslanjajuci se na snagu svojih bezbedonosnih snaga htela je ratnu razresnicu sukoba sa NOA, smatrajuci da ona dolazi i da se radi o klasicnoj agresiji sa Kosova. S druge strane, po prvi put na jednoj strani su se nasli albanski blok partija i makedonske opozicione partije, koje su uvodjenje ratnog stanja smatrali, s jedne strane kontraproduktivnim za prekid ratnih sukoba, a s druge strane, ulaskom u diktaturu, jer bi javnost i politicki zivot u zemlji bili prakticno bili suspendirani.

Pregovori oko nove vlade izmedju pozicije i opozicije su trajali dugo vremena i nije im se video kraj sve do obelodanjivanja ideje o uvodjenju ratnog stanja, kap koje je preklila strpljivost evropskih diplomata, koji su odmah nakon toga poslali u Skopje Haviera Solanu i Djordja Robertsona, koji su jakim pritiskom primorali predsednika drzave Borisa Trajkovskog i premijera Ljubco Georgievskog da odustanu od namere za uvodjenje ratnog stanja i konacno pristanu na formiranje vlade siroke ili velike koalicije.

U danima koje su sledili, strani diplomati u Skopju, pre svega britanski ambasador Mark Dikinson, americki Majk Ajnik i specijalni poslanik OSBE Robert Frovik, dodatno su vrsili pritisak na obe strane (poziciju i opoziciju) da bi se otklonile i zadnje smetnje oko formiranja nove vlade. Pristisku je bila podlozna posebno albanska opoziciona Partija za demokratski prosperitet (PDP), koja je zahtevala prekid ratnih dejstava oko Kumanova kao uslov za njen ulazak u vladu. U jednom momentu, premijer Georgievski je cak izjavio da "sa ili bez PDP vlada ce biti formirana". Nakon sto je uvodjenjem precutnog primirja od nekih 24 sati na frontu oko kumanovskih sela na neki nacin udovoljeno zahtevu PDP, ova partija je zbog unutarpartiskih sukoba oko (ne)prihvatanja pregovora sa konkurenskom Demokratskom partijom Albanaca (DPA) i podele resora usla u nove peripetije od kojih se nije video izlaz. Na kraju premijer Georgievski je prihvatio da PDP pregovara direktno s njim umesto sa pretstavnicima DPA, koji su bili ovlasceni da pregovaraju u ime vladajuce koalicije, a upuceni kazu da je "kadrovska lista" PDP na sam dan glasanja nove vlade dostavljena u sediste partije iz americka ambasade. Tada se cinilo da ce izbor vlade politickog jedinstva biti samo formalni cin u parlamentu.

Ali u nedelju popodne u makedonskom parlamentu dogodila se nova drama. Na sednici parlamenta na kojoj su po protokolu prisustvovali pretstavnici svih segmenata javnog zivota i gotovo kompletni diplomatski kor ekspoze o formiranju nove vlade odrzao je premijer Georgievski. On, samo iz njemu znanih razloga, sa govornice izmenio unapred distribuirano obracanje skupu. Georgievski je umesto opsteg izraza "ekstremisticke snage", koji je bio usaglasen za upotrebu u parlemntu jos iz vremena sukoba oko Tetova, upotrebio reci "teroristi", "paravojne grupe" i najavio fromiranje novih bezbedonosnih snaga radi konacnog razracunjavanja s njima. Parlamentarci PDP na to zatrazili pauzu radi analize ekspozea Georgievskog i najavili otstupanje od postignutog dogovora za ulazak u novu vladu. Strani diplomati su se zatim sa galerije partlamenta prebacili u prostorije gde su se nasli poslanici PDP i nakon visesatnog ubedjivanja ubedili revoltirane parlamentarce da ipak ucestvuju u nastavku sednice i glasaju za novu vladu. Britanski i americki ambasador u Skopju i specijalni poslanik OSBE nisu medjutim ubedili predlozene ljude iz PDP za novu vladu Amburahmana Alitija (za mesto zamenika premijera) i Nasera Ziberija (za mesto ministra pravde) da se prihvate ulaska u vladu i poslanika Ismeta Ramadanija da prihvati poziciju potpretsedanika parlamenta. Na njihovo mesto PDP je na brzinu kandidovala gotovo anonimne clanove svoje partije.

Nakon svega nova vlada (novi ministri i njihovi zamenici) je izabrana, izabrano je i dvoje novih potpretsednika parlamenta iz redova opozicije. Strani diplomati su mogli odahnuti, ali cini se ne za dugo. Jer, intonacija izlaganja premijera otvorila je nove dileme. Georgievski svakako nije toliko politicki nesiskusan da nije mogao pretpostaviti da svojim intervencijama u prigodnicarskom tonu ekspozea nece prouzrokovati reakciju parlamentaraca PDP koji su jedva pristali da udju u vladu. Skopski "Utrinski vesnik" s pravom postavlja dilemu sto se zapravo dogodio "namerna ostrina govora Georgievskog ili je PDP trazila alibi". Odgovor cini se da se dogodilo i jedno i drugo. Naime Georgievski na toj sednici parlamenta nije bio jedini koji je upotrebio jake reci. To je uradio i sef parlamentarne grupe njegove partije. A i mediji, pod kontrolom njegove partije, su uoci i nakon sednice, upotrebljavali i nastavili upotrebljavati isti vokabular.

PDP je u toj situaciji je izabrala varijantu koja je u najmanju ruku problematicna. Podlegla je pritisku stranih diplomata da ucestvuje u novoj vladi, a svoje je neslaganje onim sto njen predsednik od njenog starta smatra mandatom nove vlade izrazila je time sto je u njegovu vladu poslala "rezervnu momcad". Tako je nova vlada de fakto "vlada sa i bez PDP". U njoj ima pretstavnika ove partije, ali njihov kapacitet u odnosu na one licnosti koje su u zadnjem momenta odustali od ulaska u nju, nesporedivo nepovoljan po PDP. To ce se svakako pokazati kao hendikep za PDP, a prednost za njima suprotstavljene partije u vladi, u najmanju ruku tokom rada vlade. PDP ce morati "blanko" preuzimati odgovornost za nesnalazenje i neiskustvo svojih clanova u novoj vladi koji nece moci brzo reagirati, vec ce "zastitu partiskih intersa" traziti kroz konsultacije za vodjstvom partije, koje nece biti niti brze, niti delotvorne u svakoj prilici.

Ali, nova vlada nece biti samo problem za PDP. Ono, sto je nesumljivo pokazao tok sednice parlamenta na kojoj je ona izabrana, nagovestava staro-novu polarizaciju partija koje u njoj ucestvuju. Utisak je da je za Georgievskog licno formiranje nove vlade pocetak nevolja koje ce imati unutra svoje partije (javlja se nezadovoljstvo onih koji su izgubili pozicije, na koje su vec navikli i koji ce ostati bez beneficija, zatim ne mogu se predvideti efekti otstranjivanja jake Dosta Dimovske iz vlade), ali i na opstem politickom planu (dosadasnji lider opozicije Branko Crvenkovski savako ce kako se vanredni parlamentarni izbori, koji ce biti zakazani za januar iduce godine, blize, aktuelizirati skandale, poput "afere prisluskivanje" ili ucesca Georgievskog i vrha VMRO-DPMNE u korupciji). Georgievski, tako kao da pocinje sprovodjenjem strategije "sto gore, tim bolje". S jedne strane da bi dokazao, da nova vlada, u kojoj ima samo delimicnu odgovornost, nece biti efikasnija od njegove prethodne vlade, s druge, otvara mu prostor za vracanje na "izvore partiske politike". Naime vidljivo je nastojanje Georgievskog da sebe i svoju partiju opet promovise u zastitnika "makedonskih nacionalnih interesa" - strategije koja po definiciji na suprotstavljenoj strani ima Albance i njihove politicke pretstavnike. U tom duhu u opste prihvatljivo resenje problema sa albanskim ekstremistima, dobije dimenzije obracuna sa Albancima, kao stvaraocima nevolja u regionu. Kako ce to uticati na uspostavljanje i efekte jos neuspostavljenog medjuetnickog dijaloga, nije tesko pretpostaviti. Jer, otvaranje staro-novih medjuetnickih frontova i neefikasnost nove vlade samo jace pozicije NOA i homogenizira makedonski blok.

Stoga i ovdasnji zapadni diplomati ne kriju svoju bojaznost da se potencijal i ove vlade politickog jedinstva istopio pre no sto je ona profunkcionisala. Najavljene posete Solane i svedske ministrice Ane Lind, u svojstvu pretsedavajuceg EU, je samo deo napora Evrope, da stvari drzi pod svojom kontrolom i dalje ubedjuje lokalne politicare da razvoj dogadjaja ne usmeruju u pravcu iz kojeg izlaska nema.

ISO RUSI