Ceka se da Solana dodje i zavrsi posao!
Makedonija nije dobila protektorat, ali nakon radne posete Robertsona i Solane i pritiska kojim su u ime NATO i EU prinudili makedonske politicare da pristanu na novu vladu siroke koalicije, jasno je cija se slusa, ali samo dok su oni na tlu Makedonije
AIM Skopje, 10.5.2001
U ponedeljak kasno uvece sef diplomatije i bezbednosti EU Havier Solana mogao je biti zadovoljan. Nakon pretnje da nece napustiti Makedoniju dok se pozicija i opozicija ne dogovore oko formiranja nove vlade u kojoj ce uci sve vaznije partije prisutne u parlamentu i desetsatnog ubedjivanja pretsednika Borisa Trajkovskog, premijera Ljubco Georgievskog, njegovog koalicionog partnera Arbena Xhaferija i opozicionih lidera Branka Crvenkovskog iz SDSM i Imera Imerija iz PDP, uz prisustvo britanskog ambasadora u Skopje Marka Dikinsona, postignuta je saglasnost da se formira nova vlada.
Euformicno raspolozen zbog toga sto je uspeo ubediti premijera Georgievskog da odustane od namere da parlamentu predlozi uvodjenje ratnog stanja Solana je strpljivim novinarima koji su cekali zavrsetak razgovora ispred zgrade Sobranja RM izjavio je nesto u stilu "imate super politicare": "Kod svih ucesnika u razgovorima postoji dobra volja o postizanju dogovora. Uverio sam se da oni rade naporno na zastiti glavnog interesa vase zemlje. Mislim da imate mnogo dobre lidere i nadam se da produziti raditi jos neko vreme i postici vazan dogovor".
Solana je bio u pravu jedino zbog toga sto tog momenta postizanje dogovora o formiranju koalicione vlade u kojoj bi usle sve vaznije parlamentarne partije izgledalo kao jedino moguce kakvo-takvo resenje koje Makedoniji daje sansu da izadje iz haosa u kojem je brzo ulazila. Na severu zemlje, kod Kumanova je buktao pravi rat, drugi u zadnjih par meseci: makedonske bezbedopnosne snage su opkolile dvanaesetak sela sa preteznim albanskim stanovnistvom, koje broji desetak hiljada ljudi, i svakodnevno ih tukla teskom artilerijom, raketama iz helikoptera i tenkovskom paljbom dok se vecina stanovnistva nalazila u podrumima svojih kuca; pripadnici makedonske UCK ili Nacionalne oslobodilacke armije (NOA) nisu davali niti znaka da hoce da se povuku iz sela koje su, po navodima makedonskih vlasti, drzali; raspolozenje u makedonskoj javnosti se kretalo u dijapazonu od zahtevanja odlucne vojne akcije cak i po cenu veceg broja civilnih zrtvi do pritiska da se odustane od bilo kakvih vojnih aktivnostima, jer nevini civili placaju cenu svojim zivotima...
Premier Georgievski je poceo ocito panicno da se ponasa. Najprije je u razgovorima oko moguce koalicije sa Brankom Crvenkovskim hteo da se "oslobodi usluga" svog albanskog koalicionog partnera Demokratske partije Albanaca (DPA). Portparol njegove VMRO-DPMNE je izjavio da koalicija stoji na "staklenim nogama", "da prave komunikacije izmedju koalicionih partnera zapravo i nema". Dogodilo se nesto gotovo nezamislivo: Crvenkovski - cije je SDSM na tri zadnja izbora (parlamentarni, predsednicki i lokalni) jahala na valu albanofobije, proglasavala koaliciju Georgievski-Xhaferi vladom koja deli i cepa Makedoniju - nije prihvatio predlog premijera i energicno saopstio da iz vl;ade ne trebaju izlaziti politicke partije, vec se ona treba siriti ulaskom opozicionih partija, izmedju ostalih i druge albanske partije Partije za demokratski prosperitet (PDP). Crvenkovski je tu stekao prvu prednost i u ocima stranih diplomata, ciji ce se uticaj pokazatio presudnim po dalji razvoj dogadjaja. Georgievski je zatim iz jedne usao u drugu jos vecu gresku. Njega je, nakon kasnosatnih konsultacija kod predsednika drzave Trajkovskog, nakon njegove posete Vasingtonu i susreta kojeg je imao sa Geogom Busom, parlamentarni spiker Stojan Andov uspeo, za samo dvadesetak minuta, nagovoriti da je proglasavanje ratnog stanja u zemlji idealno resenje za njegov opstanak na vlasti. Georgievski je prihvatio rezon da proglasavanjem ratnog stanja visestruko dobija: vlast ce biti koncentrisana u njegovim rukama – vlada u tim okolnostima nosi uredbe sa silom zakona, nece trebati imati obzire za svog koalicionog partnera Xhaferija – i dalje ce ga drzati izvan procesa odlucivanja, a i ako se on tome suprotstavi Georgievski ima kontrolu - sudbina vlade zavisice samo od volje predsednika drzave, koji je iz njegove partije i koji moze menjati i imenovati ministre, uspostavice potpunu kontrolu medija, prakticno ce sa politicke scene eliminirati sve ostale politicke partije... Jedino sto Georgievski u tom momentu nije shvatio jeste motiv Stojana Andova, da ostane na poziciji koju ima po svaku cenu i stoje najvaznije – da niti domace politicke partije, niti medjunarodna zajednica nece ovaj predlog progutati, jer su "iz prve" prokuzili o cemu se radi.
Tako je Georgievski u nedelju uvece nevoljno docekao najprije Haviera Solanu koji je direktno iz Svedske, sa neformalnog sastanka ministra spoljnih poslova EU, doleteo u Skopje. Georgievskom je vec sa agenciskih tikera bila poznata preporuka EU da ne predlaze uvodjenje ratnog stanja. Uprkos tome vladin portparol i kabinet predsednika drzave su i dalje igrali na tu kartu. Solana je, kazu u ubedjivanju predsednika drzave i premijera upotrebio arsenal argumenata, on kojih je najaci bio da uvodjenje ratnog stanja automatski znaci i suspenziju tek potpisanog sporazuma sa EU o saradnji i asocijaciji, najveceg spoljnopolitickog uspeha ne samo vlade Georgievskog. I Solana je stavio znak jednakosti izmedju uvodjenja ratnog stanja i uspostavljanja diktature.
Dolazak generalnog sekretara NATO-a Robretsona sutradan i pored najace podrske vladi u borbi protiv pripadnika NOA, za koje je SAD vec uvela termin "teroristi", a Robertson ih nazvao ubicama, nije pretstavljao poen u korist Trajkovskog i Georgievskog. Robertson i nije skrivao svoju nervozu, covek je i na pres konferenciji pre svog odlaska iz Skopja u holu Sobranja RM gotovo urlao, ocito nezadovoljan onim sto su do tada on i Solana postigli na brojnim susretima sa makedonskim drzavnim vrhom i politickim liderima. Kolege kazu da je makedonski parlament tada licio na dvorac iz Rambujea – Solana i Roberson su pregovarali sa razlicitim stranama – opozicijom i pozicijom, Makedoncima i Albancima... - u razlicitim prostorijama, a rezultat se nije video.
Robertson je napustio Skopje, a Solana ostao, zarekavsi se da nece napustiti Makedoniju dok ne dobije rec da ce doci doformiranja nove vlade siroke, ili velike, koalicije, koja je tih dana izgledala kao spasonosno resenje po stanje u drzavi. Na kraju Solana je i uspeo u tome i valjda je zadovoljan napustio skopski aerodrom prethodno izrekavski pomenute komplimente na racum ovdasnjih politickih lidera.
Naravno, Solana pojma nije imao s kim ima posla. Jer samo sto je on odleteo, nastale su komplikacije u realizaciji dogovorenog. Nesto slicno vec vidjenog na prostorima nekadasnje SFRJ i iznalazenja resenja za ratove koji su se vodili uz medjunarodno posrednistvo. Lideri pozicije i opozicije su se lako dogovorili o podeli mesta u novoj vladi. Komplikacije su dosle zatim, iz redova liberala, naravno bliskih predsedniku parlamenta Andovu. On je jednostavno iskoristio otsustvo svog partiskog lidera biznismena Riste Gusterova i ministra spoljnih poslova Srdjana Kerima, isto iz redova liberala, isto tako otsutnog iz zemlje zbog oporavka od malog hirurskog zahteva, te je mesto ministra spoljnih poslova i mesto potpretsednika vlade za EU-integraciju kojeg drzi clan libverala Zoran Krstevski trampao – za svoj opstanak na funkciji parlamentarnog spikera! Gusterov, koji se nalazi na Floridi, reagirao je u javnosti porukom da je stav liberala, da ukoliko treba da smanje broj svojih pretstavnika u vlasti radije lisiti Andova,nego Krstevskog i Kerima. Kerim je pak otvoreno optuzio Andova da je prodao njegovu poziciju i mesto potprestsednika radi svog opstanka na funkciji. No, ni to kao ni intervencija Gusterova kod pregovaraca o novoj vladi Georgievskog i Crvenkovskog nije urodila plodom, cak je vlada na svojoj, valjda zadnjoj sednici u ovom sastavu, Kerima proglasila za kandidata za ambasadora Makedonije u UN!
S druge strane PDP je svoje pregovore za ulazak u novu vladu najprije uslovila prekidom ratnih operacija. Ratne operacije u zbrci koja vlada, zaista su se odvijale po principu "toplo-hladno", cas su dobijale, cas gubile u intenzitetu, dok su mediji na makedonskom uglavnom podgrejavali atmosferu time da politicari stopiraju rat protiv terorista, dok su albanski igrali na kartu zestokog obracuna sa civilniom stanovnistvom. NOA se oglasila kroz izjavu jednog od svojih komandanata Sokolija koje je rekao da ce i nova vlada morati da se suoci s njima. PDP je zatim zatrazilo da se dogovori najprije vladina platforma, uz prihvatanje uslova za promenu ustava i legalizaciju Tetovskog univerziteta. Zatim je nastala konfuzija u redovima PDP, sednica njenog rukovodstva se odlagala, jer je Lider Imeri imao konsultacije sa stranim diplomatima, zatim navodno isao u Pristinu radi kontakata sa NOA, dok su u medjuvremenu pretstavnici raznih frakcija u njegovoj partiji davali izjave shodno svojim ubedjenjima.
Tako, zasad Makedonija nije dobila protektorat, ali se nije ni resila svojih nevolja. Iako se pokazalo da se rec stranaca i te kako postuje i provodi, isto tako je jasno da ona vredi samo dok su strani posrednici u Makedoniji. Ostaje da se vidi u kom ce se pravcu odvijati dogadjaji – dali ce Solana opet doci u Skopje da bi stvari oko nove vlade priveo do kraja, nadajuci se da ce se tako spreciti najgore, ili ce najzad i Zapad shvatiti da je za sveopste dobro bolje resenje imenovati "stranog gubernatora" i uspostaviti protektorat, dovesti i svoje vojnike i tako uspostaviti svoj mir.
AIM SKOPJE
ISO RUSI