Krimi price makedonske

U vreme najvece bezbednosne krize s kojom se suocava, Makedoniju potresaju brojni korupcijski i finansijski skandali teski milione maraka. Moralne i druge stete koje one nanose ugledu drzave jos niko nije procenio

AIM Skopje, 30.04.2001

Tragicna i tuzna je svakodnevica u Makedoniji pocetkom proljeca leta Gospodnjeg 2001 godine. Ova zemlja, koja je protekle decenije zbog mnogo toga vazila za “oazu mira” u odnosu na druge drzave na Balkanu, danas se mirne duse moze imenovati “oazom korupcije i kriminala”. Gradjani kojima je vec preko glave od svega sto ih je snaslo u proteklih deset godina, prvo pod vladavinom SDSM, a zatim u vremenu Koalicije za promene lidera VMRO-DPMNE Ljubca Georgievskog i DPA Arbena Djaferija,( sitne ribe oko njih u tom drustvu da se i ne pominju), od muke su poceli da na svoj racun prave viceve. U jednom od njih se cinicno kaze da u svakoj drzavi jugoistocne Evrope ima mafije, ali i sa rezignacijom dodaje da jedino u Makedoniji “mafija ima svoju drzavu”. Primera koji idu u prilog ovome ima zaista bezbroj.

Zemlju tektonskom snagom, naime, vec danima, potresaju razne afere o zlouptrebama sluzbenog polozaja, o hitnoj rasprodaji, po principu “bud zasto”, preostalog drustvenog kapitala za debele provizije, o nepotizmu pojedinih visokih vladinih cinovnika iz raznih ministarstava i agencija, za ostvarivanje licne imovinske koristi. Pred ocima i usima javnosti mediji svakodnevno, nazalost, za sada uzalud, obelodanjuju brojne primere o tajnoj prodaji na berzi hotela, gradjevinskih preduzeca ili fabrika, ciji su novi vlasnici mahom vladini funkcioneri, zatim o pranju ili trosenju drzavnih para za javne nabavke, bez tendera i uz pomoc ad hok osnovanih firmi clanova uzih ministarskih porodica, o bescarinskom uvozu secera, mesa ili nafte koji je odobren trgovcima bliskim celnicima partija na vlasti. Za sve te drskosti i bezobrazluke u vremenu kada im vreme nije, kada je zemlja suocena sa najvecom bezbednosnom krizom od osamostaljivanja, jos niko nije podneo ostavku, niti je pak pozvan na odgovornost! Rat i kriminal su, sa ogorcenjem isticu nemocni analiticari, “ubili” pravnu drzavu Makedoniju, ako je ikada protekle decenije, postojala!

Umesto trzisne ekonomije, za koju se deklarativno zalaze pred medjunarodnim faktorima, vladajuca makedonska oligarhija u praksi protezira model “kubanske ekonomije”. U svaku “corbu” stavlja svoje mirodjije. Pocela je prvo skromno sa intervencijom u Zakonu o privatizaciji u kojem je protiv ustavno podrzavila vec privatizovana preduzeca i uvela princip prodaje drustvenog kapitala po principu neposrednog dogovora u cetiri oka. Danas, dve i po godine nakon toga, do savrsenstva je izdigla umece i njuh za profit u ime partiskih i licnih interesa pojedinaca u svim oblastima privredjivanja.

Potsetimo samo na prve “bisere” makedonske tajne privatizacije, prodaju bitoljske secerane i skopskog duvanskog kombinata. Drzavna Agencija za privatizaciju je najpre napravila upad u akcionerski kapital fabrike secera, zbog navodno redovno ne placanih odkupljenih akcija radnika, a zatim upravljacki paket, u dogovoreno vreme, krajnje konspirativno, ponudila na berzi svom klijentu. Kasnjie se ispostavilo da je to bio bugarski “Multigrup”. Po istoj semi je prodat skopski Duvanski Kombinat ”Tobacni” iz Ljubljane. Upuceni u dilove domacih duvanskih bosova tvrde da su celnici makedonske vlade od ove prodaje smestili 1,7 milona maraka na svoj racun u Lihtenstajnu!?

Nakon ovih, usledila je serija skandala koja traje i do dana danasnjeg. Po oceni ekonomskih analiticara, krunu nosi prodaja jedine rafinerije nafte u zemlji “OKTA” kiparskoj firmi EL.P.ET.”Balkanika”. Preciznije, vise od 180 miliona dolara vredna rafinerija je bukvalno poklonjena grckoj drzavnoj kompaniji “Helenik Petroleum” . Imala je obavezu da “otkup” plati 90 miliona dolara, ali od ostvarene zarade! Za protekle tri godine je, saznajemo nezvanicno iz Ministarstva finansija, jer je do zvanicnih podataka o tome gotovo nemoguce doci, na racunu makedonske drzave uplaceno jedva pet miliona dolara. Medjutim, za OKTU je na privatne racune vlastodrzaca, spekulira se u javnosti, odavno isplacena debela provizija koja iznosi od 5 do 15 miliona dolara!

Jos dugo ce se, nema sumnje u ovoj zemlji nagadjati koliko je ko inkasirao nakon prodaje rudnika zlata ”Bucim” dat strancima za 3 miliona maraka, a vredi pet puta vise. Ili nekadasnjeg kavadarackog metalurskog giganta “FENI”-ja, koji je prodat zvanicno na berzi za 2,7 miliona dolara, pa topionice olova ”Zletovo” vredne najmanje 7 miliona maraka, koju je svajcarski “Glenkor”, odnosno oni koji stoje iza nega, dobio sa 99,9 % diskonta, sto ce reci za svega 2400 DM!? Ceo roman je moguce napisati od ovakvih i slicnih primera koji su u “crnu rupu” odneli ogromni kapital, inace siromasne drzave, a napunili privatne dzepove vladajucih ”skandal majstora” iz redova VMRO-DPMNE i DPA.

Posebna prica za sebe je kupovanje raznih proizvodnih i drugih privrednih kapaciteta od strane partija na vlasti i gazdovanje sa njima da bi se ostvario profit. Takve aktivnosti su nezakonite, ocenio je Ustavni sud, ali nema ko da ga poslusa. Po principu “namerno obezvredni” pa prisvoji, vladajuca VMRO-DPMNE je postala vlasnik vise poljoprivrednih zadruga, stamparije, hotela, atraktivnog poslovnog i prodajnog prostora u gotovo svim vecim gradovima u zelji, kao i jedne- Makedonske Banke. Istini za volju se mora reci da se poslednjih dana naglo masovno, na berzi prodaju akcije “vmrovaca” u dobrostojecim firmama, a njihovi kupci su sada ne vladajuca partija, vec pojedini njoj bliski privrednici. I to je skandal sam za sebe.

Suocena s opasnoscu da pre vremena ode sa kormila vlasti, aktuelna makedonska vlada je definitivno, cini se, odlucila da rasproda i ono malo drustvenog kapitala sto je jos ostalo u njenom vlasnistvu. Za nepuna cetiri meseca ove godine Agencija za privatizaciju i Fond za invalidsko i penzijsko osiguranje su na berzi prodali rezidualni akcionerski kapital 37 kompanija, sa izuzetno velikim popustima. Za to su zaradili jedva 11 miliona maraka, upravo toliko koliko je, navodno, na racune svojih rodjaka, u vreme najzesceg oruzanog obracuna sa albanskim ekstremistima , uplatio licno ministar odbrane Ljuben Paunovski! U 8 kompanija je prodat upravljacki paket od 51%. Izuzetno profitabilni skopski Sajam, je drzavnoj kasi doneo svega necelih 6 miliona DM, dohodovni i ugledni “Ohrid turist” je dobio novog gazdu za 288 hiljada DM, a vredi deset puta vise. Novopeceni gubitas, resenski Argoplod i svi ostali su ustupljeni po cenama od 70 do 90% nizim od realno procenjenih.

Inace, najdohodovniji biznis u Makedoniji, koji u kontinuitetu puni kase partija na vlasti i privatna konta njihovih celnika, je nesumljivo strogo kontrolirana ilegalna trgovina naftom i cigaretama. Ova zemlja je nezvanicno proglasena naprofitabilnijim tranzitnim koridorom ka Kosovu i Evropi za neocarinjene kontingente, koji prema upucenima u naftnom biznisu, na primer, donose u jednoj turi, cistu zaradu od 625 hiljada do 1,5 miliona maraka. Prodaja inostranih cigareta, koje se po ukradenim licencama proizvode u kumanovskoj fabrici duvana, koja se nekada merila u recimo 150 do 200 hiljada maraka provizije po sleperu, sada dostize milionske svote. Njih, javna je tajna, ravnopravno medju sobom dele, bez ikakvih problema, mocnici iz redova partija vladajuce koalicije.

Da je glad za profitom osnovni moto aktuelnih vlastodrzaca u Makedoniji, te da su oni u svemu nadmasili svoje predhodnike i “ucitelje” is SDSM, potvrdjuju i skandali novijeg datuma. Perjanicu nose, koliko se za sada zna, ministri odbrane Ljuben Paunovski, ekonomije Besnik Fetai i zdravstva, Dragan Danilovski.

Titula ratnog profitera prvo je dodeljena ministru ekonomije. Covek se “proslavio” nacinom raspodele kontingenata za uvoz prehrambenih artikala, pre svega secera i mesa, narocito svinjskog, iskljucivo ljudima bliskim partijama na vlasti, te spekulativnom prodajom kolektiva gubitasa, svojim prijateljima. Veleski “Brako”, kumanovski “Kiro FetakI” i skopska ”Gazela” su fabrike koje su nekada bile ponos makedonske ekonomije, a od nedavno su vlasnistvo “novih drugova” koji su ih kupili po cenama deset puta nizim od realnih. Besnik Fetai je u februaru na primer, odobrio uvoz 15.000 tona belog secera bez carina i prelevmana i tako omogucio “svojoj bratji” u 12 firmi, mahom, sa po jednim zaposlenim, da na razlici u cenama zarade vise od 5 miliona maraka. Svojim “raskosnim talentom” je tako podelio i kvote za uvoz mesa iz Hrvatske, da je ugrozio primenu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom drzavom i doveo u pitanje opstanak privrednih pretstavnistava te zemlje u Makedoniji. Dok Hrvatska i Makedonija razmenjuju protesne note, oni koji su dobili izvozne dozvole na njima lepo zaradjuju, “ustupajuci” ih zainteresovanim firmama za odredjenu nadoknadu. Ministar nista od navedenog ne priznaje, vec tvrdi da to sto radi, radi u interesu razbijanja starih navika i razvoja trzisne ekonomije !?

Skandal koji je izazvao ministar odbrane, ne samo sto je negativno uticao na rad tog, za bezbednost zemlje, kljucnog sektora, vec je naneo ogromnu stetu medjunarodnom ugledu drzave. I umesto da je pod lupom nadleznih pravosudnih organa, on pod partiskom suspenzijom, prati razvoj dogadjaja i ocekuje sta ce ga tek snaci!

Da je politika u Makedoniji postala atraktivni i profitabilni biznis potvrdjuju brojni primeri iz “rada i delovanja” prvog lekara u zemlji. Oni su makedonskom zdravstvu naneli ogromne stete, odneli dva ljudska zivota. Bili su to pacijenti koji su primili injekcije neadekvatno cuvanog penicilina. Kako ce proci oni koji se mesecima od raka lece “destiliranom vodom”, odnosno citostaticima sumnjivog porekla, tek ce se videti. Prijatelji partija na vlasti imaju dobru deviznu zetvu od slobodnog uvoza cak i neregistrovanih lekova, a sam ministar, tvrde zlobnici, je zaradio dva nova stana i luksuzni automobil, to je ono sto se golim okom vidi, te podosta kesa na licnom kontu u inostranstvu!? Proslavio se po nacinu trosenja para dobijenih za reforme od Svetske zdravstvene organizacije, po stopiranju japonske humanitarne medicinske pomoci vredne 7,5 miliona dolara zbog disciplinovanja neposlusnih saradnika, te po tenderima u cetiri oka, a osobito po tome sto revnosno slusa svoju suprugu, inace savetnicu za proricanje buducnosti u kabinetu premijera!

Ministrima u Makedoniji, dakle, ima ko da gata i da ih usmerava. Nazalost zbog nesavesnih pojedinaca drzava opasno gubi tlo pod nogama i trpi stete koje se nicim ne mogu sada izmeriti. Njihov uticaj na ugled i opstanak zemlje ce pokazati dani koji dolaze!

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA