Ni ustav, ni referendum
Priština, 29.04.2001.
Na Kosovu, koje je pod administracijom Ujedinjenih nacija, još uvek niko ne zna dali će se održati opšti izbori ove godine i šta će se birati na tim izborima? Ovo pitanje trebalo bi da se reši usvajanjem dokumenta pravnog okvira Kosova, koji se od samog početka pretvorio u ''jabuku razdora'' između međunarodnih predstavnika i predstavnika kosovskih Albanaca u zajedničkoj radnoj grupi, koju je imenovao šef Misije Ujedinjenih nacija (UNMIK), Hans Haekkerup, a čiji je zadatak bio upravo usvajanje tog dokumenta. Autori dokumenta su razgovarali, raspravljali i sporečkali se i, na kraju, nisu se usaglasili ni oko naziva tog dokumenta. Međunarodni predstavnici su naveli da će se dokument zvati ''zakonski okvir'', dok su predstavnici Albanaca i bošnjačke manjine u kontinuitetu zahtevali da se dokument imenuje kao ''privremeni ustav''. Međutim, pitanje naziva je ispalo da je i najlakši problem za prevazilaženje. Međunarodni predstavnici su predložili, a lokalni predstavnici se takoreći prećutno usaglasili, da se dokument nazove ''ustavni okvir'', kako bi se tako zadovoljile obe strane. Problemi i nesuglasice se tiču drugih ''ključnih'' pitanja direktno povezanih sa budućnošću Kosova. Albanci žele da Kosovo ima instituciju predsednika, Ustavni sud i, iznad svega, da ima pravo samoopredeljenja putem narodnog referenduma kojim bi se odredio njegov konačni status po isteku prelaznog perioda. I predstavnici drugih zajednica (osim srpske) na Kosovu su istrajavali na ''ustavu'', zatim da se prizna pravo na samoopredeljenje naroda Kosova. ''Ako se ovo pravo negira kosovarima, to direktno prejudicira budući status Kosova - ostanak u Srbiji'', izjavili su zvaničnici Turske narodne partije, koji su do skora zahtevali da njihov status na Kosovu bude u skladu sa onim priznatim Ustavom iz 1974 godine. Predstavnici ove partije su izjavili da će ''ustavom'' koji treba da ima Kosovo oni imati jednaka prava sa albanskom većinom: jezik, školstvo, zastavu itd. Zato, oni zahtevaju da se ''dokument o kojem se raspravlja nazove ustavom Kosova i da se njime definišu sve potrebne institucije jedne države''.
Uprkos želji građana i političkih predstavnika Kosova, ono ipak sad zasad neće imati ustav, pošto ''on pripada suverenim i nezavisnim državama'', a Kosovo nema takav status. Administrator Ujedinjenih nacija za Kosovo Hans Haekkerup izgleda da je dobio i podršku od strane NATO za rešavanje spornih pitanja ''na svoj način''. Zahtevi Albanaca za ''referendum po završetku prelaznog perioda'' definitivno neće proći, pošto, kako se izrazio sam g.Haekkerup, ''nedemokratski je da 51 odsto građana odluči o sudbini ostalih 49 odsto''. Takva formula, ustvrdili su ovdašnji posmatrači, ne odgovara u slučaju Kosova. Stav međunarodnih predstavnika protiv referenduma se tiče činjenice da se već ''unapred zna da bi više od 90 odsto Albanaca glasali za nezavisnu državu Kosovo'', a međunarodna misija je ovde za uspostavljanje ''supstancijalne autonomije''...
Albanski eksperti su predložili i druge za međunarodne eksperte veoma sporne amandmane, kao što je vlada koja bi imala sve resore, u prvom redu ministarstvo odbrane, reda i inostranih poslova. Takođe, oni su izneli zahtev da se Zaštitni korpus Kosova (organizacija koja je nasledila bivšu Oslobodilačku vojsku Kosova) pretvori u odbrambenu snagu i da ne ostane i dalje civilna organizacija kako je definisana u procesu njene transformacije. Duboka neslaganja su isplivala upravo u periodu koji je trebao označiti završetak procesa stvaranja dokumenta i kada se njegovo ''usvajanje'' smatralo da je ''završena stvar''. Dva nezavisna predstavnika Albanaca u zajedničkoj radnoj grupi su podneli ostavke nakon što je jedan od dnevnih listova objavio varijantu ''ustavnog dokumenta'' za koji se tvrdilo da je tekst međunarodnih zvaničnika, a da niko od domaćih eksperata nije ni konsultovan. Ispalo je da se u opticaju nalazi nekoliko verzija, iako su međunarodni zvaničnici istakli da postoji samo dokument na kojem je radila zajednička radna grupa.
Debate oko tog dokumenta su isforsirane do usijanja kako između albanskih subjekata, ali i u odnosima između Albanaca i međunarodnih eksperata. Novine su preplavljene oštrim kritikama na račun albanskih članova radne grupe.
Misija Ujedinjenih nacija je izabrala 'elegorijsku pretnju' za vršenje pritiska na ''bukače''. U jednom saopštenju za javnost, Misija je iznela svoje razočarenje kritikama koje su upućene na adresu zajedničke radne grupe za stvaranje pravnog dokumenta, a s druge strane upozorila je da se odugovlačenjem usvajanja tog dokumenta može naneti šteta procesu organizovanja opštih izbora, najavljenih za oktobar tekuće godine. Jedan glasnogovornik ove Misije je izneo da ''svako kašnjenje oko usvajanja dokumenta može prouzrokovati i kašnjenje u pripremama za organizovanje izbora, nanoseći tako štetu svim građanima Kosova''. On je ponovio stav svoje administracije da proces organizovanja opštih izbora zahteva najmanje šest meseci i da su postojale nade da će se do kraja aprila usvojiti zakonski okvir, kako bi se izbori mogli održati oktobra ove godine. Zato, izjavio je g. Keats, svaka nedelja košta veoma mnogo ovom procesu. Međunarodni zvaničnici istrajavaju na stavu da će ''zakonski okvir poslužiti kao osnova za uspostavljanje samouprave u svim suštinskim oblastima života, istovremeno obezbeđujući međunardnu podršku za Kosovo''. Oni ističu da ''kako se navodi i u Rezoluiji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, za ovaj period je predviđeno uspostavljanje samoupravnih institucija, važećih sve dok se ne definiše definitivni status Kosova''.
Rasprave među Albancima se ipak nastavljaju nesmanjenom žestinom. Njihovi predstavnici u Privremenom administrativnom veću (najviši zajednički organ vlasti domaćih i međunarodnih predstavnika) su zatražili nastavak rada i ubrzavanje procesa na usvajanju zakonskog okvira, ostavljajući otvorenom mogućnost prihvatanja ''kompromisa'', svakako bolnih po njih. Posmatrači su upozorili na vreme da je tekst dokumenta koncipiran tako da ostavlja veliki prostor za kompromise. Ipak, glavni albanski lideri insistiraju na stavu da ''ustav koji neće jasno određivati strukture samouprave na Kosovu i koji, iznad svege, neće jasno definisati mehanizme odlučivanja, biće u stvari nula ustav''. Oni insistiraju na tome da njihovi zahtevi nisu u suprotnosti sa međunarodnim dokumentima, a da je pravo na samoopredeljenje dobijeno za vreme rata i Konferencije u Rambujeu, i da bi zato ''bilo apsurdno da se to pravo izgubi sada u miru''. Iako koncipiran kao dokument koji će omogućiti prenos vlasti od međunarodnih zvaničnika na domaće institucije, prema albanskim predstavnicima dokument i dalje ograničava u velikoj meri učešće Albanaca u institucije odlučivanja, ostavljajući veoma velike ingerencije posebnom izaslaniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Posmatrači, pak, s druge strane, tvrde da sve dok se Kosovo nalazi pod protektoratom uspostavljenim u skladu sa Rezolucijom 1244 UN, ''prirodno je da vlast ostane koncentrisana u rukama međunarodnog administratora''. Po njima, Albanci bi trebali da se angažuju u stvaranju nekakvog ''balansa u toj vlasti'', ali nikako da se bore za njeno reduciranje, jer bi to samo moglo izazvati ''zahlađenje odnosa sa međunarodnom administracijom''. Za većinu njih ''izazvana buka oko tog dokumenta više predstavlja svojevrsnu patriotsku retoriku nego nezadovoljstvo dokumentom, koji ne može biti snažniji što se tiče lokalnih institucija na Kosovu''. Postojanje administratora Ujedinjenih nacija, po njima, umanjuje značaj postojanja institucije predsednika Kosova, a da pitanje naziva dokumenta ne bi trebalo da se pretvori u ''jabuku razdora''...
Bilo kako bilo, usvajanje dokumenta se i dalje odugovlači, a međunarodni zvaničnici izgleda da će iskoristiti svoja ovlašćenja da bi okončali neslaganja i medijsku buku povodom njih. Administrator Haekkerup je izjavio da će se u slučaju nemogućnosti rešavanja postojećih nesporazuma obratiti svom šefu, Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Kofiju Ananu, od kojeg može dobiti ovlašćenje za donošenje okvirnog zakonskog dokumenta i bez saglasnosti lokalnih predstavnika. Izgleda da će Haekkerup to učiniti nakon uručivanja primedbi predstavnika srpske zajednice, koji su bojkotovali rad zajedničke grupe, ali zbog svog specifičnog položaja oni su ''dobili pravo da svoj deo posla na tom projektu urade odvojeno''.
Mesec maj bi trebalo da označi i početak procesa organizovanja opštih izbora na Kosovu, koji su ocenjeni kao najznačajniji događaj u ovoj godini. Samo njihovo organizovanje izgleda da će predstavljati glavni ''džoker'' u rukama međunarodne administracije, koja nezadovoljne Albance može staviti pred dilemom dali žele izbore, ili žele da na svojim plećima snose krivicu za njihov mogući neuspeh!
AIM Priština, Arbnora BERISHA