Romi- narod bez ljudskih prava

Raška

AIM, Beograd, 29.4. 2001.

Iako su svi očekivali da će se padom režima Slobodana Miloševića, promeniti i položaj etničkih zajednica u Srbiji, u Raški, gradiću na jugu Srbije, očigledno je sve po starom. Pripadnici romske zajednice koji tu žive su možda najbolji ili najdrastičniji primerkršenja ljudskih prava. U gradu koji je jedno od poslednjih uporišta JUL-a i SPS-a, oni žive kao gradjani drugog reda, i sami kažu da ih predstavnici ovdašnje "tretiraju kao da su životinje, a ne ljude".

Predsednik Odbora za romska ljudska prava u Raški Dragoslav Savić kaže da maltretiranje Roma od strane njihovih sugradjana u Raški traje već decenijama, a što je najgore glavnu ulogu u svemu tome vode opštinske vlasti i policija koja bi da apsurd bude veći trebali da ih štite. Poslednji incident u kojem je romski mladić, Darko Savić pretučen pred očima svojih najbližih od strane policajca u civilu, koji uz to i nije bio na dužnosti, izgleda da je samo dolio kap u prepunoj čaši: "Ovaj incident koji se dogodio krajem prošlog meseca, je samo potvrda svega onoga što se dešava gotovo svakog dana. Policajac je tukao mladića, drškom od pištolja po glavi i telu dok nije izgubio svest. Prislonio mu cev uz slepoočnicu i terao ga da moli za milost, da bi ga potom naterao da mu ljubi noge i moli za milost. Sve se to odigravalo pred očima nemoćne rodbine, a kada su ostali Romi pokušali da pomognu mladiću, policajac ih je oterao uperivši u njih automatsku pušku. Tek tada je u polusvesnom stanju priveden u SUP gde je oko sat vremena ležao u lokvi krvi na hodniku bez lekarske pomoći",

Rome u Raški prebijaju, po njihovim rečima, kad god se neko od policajaca napije. U policiji ih ne primaju jer im je tamo pristup zabranjen, pa tako nemaju kome da se žale. Romski mladići su nesigurni dok prolaze gradom, jer im prete i stalno ih maltretiraju, tako da izbegavaju šetnju centrom Raške."Ako ova država smatra da Romi nisu zaslužili da žive ovde i da nemaju prava na život, onda ćemo mi ići odavde i iz ove zemlje", kaže Savić, upozoravajući da se Romima otvoreno preti da će "ili biti iseljeni odavde ili poubijani".Niko do čelnika vladajuće koalicije SPS- JUL ne reaguje da očigledne primere diskriminacije. Netrpeljivost prema svojim sugradjanima Romima iskazuju otvoreno i pojedini Raščani koji ih po svedočenju sagovornika AIM kada prolaze ulicom, gadjaju flašama ili kamenicama.

Romi su u Raškoj nerado vidjeni i u lokalnoj bolnici. Kada dodju da zatraže pomoć najčešće ih izbacuju napolje. Pomenutog pretučenog mladića koji je upućen kao hitan slučaj u obližnju novopzarsku bolnicu, dežurni lekar je pustio da onesvešćen i sprebijan čeka sat vremena u hodniku. Ekonomski položaj ovih ljudi je izuzetno težak i često su neki od njih prinudjeni da kradu, ne da bi se obogatili već da bi preživeli. Kradja se naravno ne može pravdati, ali za to postoje pravosudni organi. U Raškoj su gradjani i policija na žalost uzeli zakon u svoje ruke. Očigledno po svom nahodjenju sude Romima, čak i onima koji nisu uhvaćeni u kradji. Samo zato što su Romi i što nemaju zaštitu.

Pomoć namenjena Romima, po njihovom kazivanju, koju upućuju svetske humanitarne organizacije takodje ne dolazi do njih, već je pojedinci povezani sa vlastima prodaju, a Romi opet, nemaju kome da se žale. I bukvalno gladuju.

Predsednik SO Raška, se prema tvrdnji Savića takodje ophodi prema Romima kao prema gradjanima drugog reda. Romi mu zameraju što ih ne štiti od policijskoj maltretiranja i optužuju ga da je lično zaslužan za zabranu negovanja romske kulture i tradicije. Tako im nije dozvoljeno održavanje Romskog bala, tradicionalne romske manifestacije i to samo zbog toga što su mnogi ovdašnji Romi odbili da i dalje budu članovi SPS-a i pocepali članske karte. Tek posle protestnog mitinga ispred SO Raška koji je održan 29. marta 2001. predsednik opštine Raška je primio Rome i obećao im dozvolu za održavanje Romskog bala.

Za vreme poslednjeg zemljotresa mnoge inače trošne romske kuće su porušene, a sredstva za obnovu su završila u tudjim džepovima. Barake koje im je podigla opština nemaju kupatila, iako je to u projektu navedeno. Valjda prema onoj predrasudi da Romi mogu bez lične higijene. Za odobrenu izgradnji romskog Doma kulture opština nije dala ni dinar, iako je budžetom predvidjeno učešće opštine do 20%. Sredstva dobijena od ministarstva kulture su takodje završila u nepoznatim rukama.

Ovdašnji Romi iz Raške su posebno ogorčeni na svoje sunarodnike Rome koji ih politički predstavljaju u Srbiji. Ističu da nemaju nikakve veze sa tim romskim predstavnicima, koji su "zaboravili na njihovu sirotinju i da su se obogatili preko njihovih ledja". Povodom svih ovih dešavanja u Raški oglasio se i Odbor za zaštitu ljudskih prava Roma u SRJ koji je u svom saopštenju izrazio protest protiv ponašanja opštinskih vlasti u Raški i pripadnika organa bezbednosti. Iako su Romi Raške u izuzetno teškom položaju, iako su njihovi životi i opstanak na ovim prostorima dovedeni u pitanje, oni se nadaju da će im neko u Srbiji ipak pomoći. Pre svega država. U protivnom, biće prinudjeni da se isele iz Raške i da spas za sebe i svoje porodice potraže na nekom drugom mestu. Slučaj raških Roma samo je jedan u nizu ekstrema koji ovaj narod doživljava širom Srbije. Nova vlast ima preče probleme i reaguje tek kad se dogodi eksces. Slučaj prebijanja raškog mladića gotovo da nije ni zabeležen u ovdašnjim medijima.

Elijas Rebronja (AIM)