Struja u zamenu za Američku političku podršku

Vicepremijer Žotev nabeđen je za ruskog lobistu da bi se opravdalo kašnjenje posla u oblasti energetike sa kompanijama iz SAD

AIM Sofija, 26.04.2001

Ne daj Bože da nekog u Bugarskoj nabede za ruskog lobistu - gotov je. Druga je stvar ako ga bije glas američkog lobiste - to može, čak je za pohvalu.

Ovih dana su se oblaci nad glavom vicepremijera Petra Žoteva zgusnuli. Sve se dogodilo nekako iznenada, svega dan pre početka radne posete premijera Ivana Kostova SAD 23. aprila. Tada ga je politikolog Ognjan Minčev za koga se smatra da je blizak vlasti optužio da oteže i sabotira rad komisije koja treba da finalizuje posao sa dve američke kompanije. Reč je o AES i ENTERDŽI koje žele da ulože 1,4 mldre dolara u termoelektranu Marica-Istok 1 i 3. Prema Minčevu vicepremijer i njegov prijatelj Rumen Ovčarov (zamenik predsednika Bugarske socijalističke partije) lobiraju za rusku ATOMENERGO koja navodno nije zainteresovana da ima konkurenciju i da se Bugarska odvoji od energetske zavisnosti Rusije.

Kada ovakve optužbe stižu od politikologa kao što je Minčev i uz to sa sajta elektronskog izdanja "Medijapul" za koje se takođe ne bi moglo reći da je antivladin (uređuje ga Stojana Georgijeva - bivši presataše vlade Kostova) teško da bi se moglo raditi o nekoj slučajnosti. Tim više da je skandal izbio bukvalno par časova pre no što je premijerski avion poleteo za Vašington.

Nije bilo nikakve sumnje da je sve režirano - jedna od osnovnih tema po kojima je Kostov govorio u SAD bilo je pretvaranje Bugarske u energetski centar Na Balkanu uz pomoć američkih investicija. Trebalo je međutim da neko preuzme krivicu za otezanje jedne toliko velike investicije u energetiku. U takvim slučajevima najlakše je nabediti nekoga da je ruski lobista.

Istina je da te dve američke kompanije pokušavaju da sklope dotične dogovore već četvrtu godinu - odkako je SDS na vlasti. Pitanje je zašto je vlada toliko odugovlačila sa odlukom o tome, ako se zna da je inače izuzetno blagonaklona prema svim američkim željama.

Nije ozbiljno tvrditi da Kostov nije bio u toku. Samo prošle godine on je dobio 3 pisma u vezi sa tim pitanjem - od 2 grupe američkih kongresmena koji su objašnjavali koliko je važan projekat uz učešće ENTERDŽIJA i od tadašnjeg državnog sekretara Madlen Olbrajt. Američki ambasador u Sofiji Ričard Majls je takođe koristio svaku priliku da bi za vreme svojih susreta sa Kostovim podsećao na odložene projekte.

Protekle 4 godine u kojima posao nije mogao da se finalizuje bilo je i drugih odgovornih faktora u energetici - prethodnik Žoteva, Evgeni Bakardžijev na primer. Sve ovo vreme međutim šef Nacionalnog energetskog kompleksa (NEK) je Ivan Šiljaški. Tako da ako ipak treba tražiti nečiju krivicu za tapkanje u mesto sa ovim poslom, onda je to upravo Šiljašku. Čudno zašto, ali on nije žigosan kao ruski lobista. Jer se on uvek povinuje naređenjima premijera, tako da bi posao već odavno bio zaključen da je takvo naređenje zaista dato. Što se tiče Žoteva, on je čvršći orah. Osim toga nije član SDS.

On je pre svega ekspert. I upravo zato je određen za šefa međuresorne radne grupe koju je vlada formirala u februaru o.g. da bi se upoznala sa svim projektima ugovora o kupovini termoelektrane Marica-Istok 1 i

1. Zadatak grupe bio je ne da pripremi potpisivanje ugovora nego da da svoje mišljenje o projektima. Njen stav je glasio da su projekti rizični i ne bi trebalo da se odobravaju ukoliko ne budu promenjeni.

Koji su rizici?

Niko neće da zvanično obelodani pojedinosti oko ponuda, ali se saznalo da jedan od ugovora - taj sa američkim energetskim gigantom AES o termoelektrani Marica-Istok 1 krije ozbiljan rizik od skoka cene struje u Bugarskoj. Prema njemu država se angažuje da u roku od 15 godina kupuje struju elektrane po ceni koja je veća od preosečne za zemlju. Dogovorena tarifa sa Amerikancima bila je 4,5 - 5 centi po kilovatčasu. Ona je veća i od cene po kojoj Bugarska izvozi struju za Tursku (3,5 centi). To bi značilo da skoči prosečna cena struje u Bugarskoj i da u krajnjoj liniji stanovništvo preuzme na sebe taj uadarac.

Kod projekta sa ENTERDŽI o termoelektrani Marica-Istok 3 nema problema. NEK će kupovati struju od ENTERDŽI po ceni oko 3,13 - 3,15 centi po kilovatčasu i to neće dovesti do poskupljenja struje.

U stvari, greška je što su oba projekta u paketu. Drugi problem je što su MMF, Svetska banka i EU protiv toga da naša država sklapa dugoročne ugovore o kupovini struje pre no što je završena reforma energetike.

Garancije da će se u toku 15 godina kupovati struja od termoelektrana Marica-Istok 1 i 3 staviće u neravnopravni položaj druge proizvođače u Bugarskoj. Oni su sa jednogodišnjim ugovorima.

Tako su ekonomski rizici postali uzrok da se nacrti ugovora toliko godina odugovlače od strane Šiljaškog. Međutim, od čisto ekonomskih oni su se odjednom pretvorili u političke, a vicepremijer Žotev nabeđen je za ruskog lobistu. Pored energetskih interesa Moskve koja ne želi drugu alternativu na Balkanu ugledane su i neke akcije nuklearnog lobija koji ne želi jake termoelektrane već novu nuklearku u Belenu.

Ukoliko sada Bugarska pokuša da štiti svoje ekonomske interese i reciom, odustane od energetskog posla sa Amerikancima, baciće se senka na odnose Sofija-Vašington. Što će naškoditi SDS-u uoči parlamentarnih izbora 17. juna.

Nema sumnje da je Kostov bio primoran da obeća Vašingtonu da će srediti stvari. Ukoliko ti poslovi ne budu odobreni do izbora teško bi se moglo reći hoće li ikada biti odobreni. Jer nije jasno da li će trenutno vladajuća partija čiji je lider Kostov sačuvati svoje pozicije.

Imajući u vidu da je i vizita Kostova Vašingtonu do zadnjeg trenutka visela o dlaku, veoma je moguće da su upravo energetski interesi Amerikanaca prevagnuli da bi se bugarski premijer našao u SAD. Tako da će Kostov morati da se oduži u nadi da će moći da računa na buduću političku podršku prekookeanskog ""elikog brata""

Međutim, bez obzira kako će biti finalizovani energetski poslovi sa Amerikancima, ostaće sumnja da je u pitanju politički nalog. A obično takve stvari ne prolaze bez skandala nakon izvesnog vremena. Tako je bilo i sa "Poslom stoleća" o izvozu struje u zamenu za građevinske radove koji je zaključen sa Turskom. Lično premijer Kostov dao je svoj blagoslov tom ugovoru da bi se kasnije ispostavilo da izabrana kompanija DŽEILAJN HOLDING grca u finansijskim problemima, a protiv dela političkih "prijatelja" koji su garantovali za nju, pokrenut je krivičmi postupak za primanje mita. Bez obzira na skandal, međutim, DŽEILAJN ne želi da odustane od profitabilnog ugovora i čak preti Bugarskoj međunarodnim sudom.

U slučaju sa ENTERDŽI i AES problem je sličan - obe kompanije žele da država na neki način garantuje da podržava njihove projekte. Istina, ne radi se o direktnoj državnoj garanciji privatnih kredita, kao što je bio slučaj sa DŽEILAJN. Sada se radi zavoalirano - traži se zvanično pismo od bugarske vlade da ona stoji iza ta dva projekta.

Nije bilo slučaja da su SAD nešto zatražile a da im nije bilo servirano na srebrnom poslužavniku. U datom slučaju stvari su se prosto otegle. Uz to - namerno. Prvo, da bi primili Kostova u Beloj kući. i Drugo - da bi izmolio javnu podršku za predstojeće izbore.

A što se tiče vicepremijera Žoteva - on je prosto bio idealan alibi.

Plamen Kulinski (AIM)