Balkanski raj "izgubljenih duša"

Trgovina ljudima

AIM, Beograd, 26. 4. 2001.

O trgovini- švercu ljudima preko naše zemlje retko se čuje, osim kada neki daleki putnik dospe na bizaran način ili kada se dogodi neki nesrećan slučaj. Tako se sredinom prošlog meseca u centru Beograda obrela grupa od 11 Avganistanaca medju kojima je bilo osmoro dece. Policiji su izjavili da su krijumčaru platili da ih odvede do Nemačke. Ovaj ih je, pak, iskrcao u centru Beograda rekavši im da su stigli na odredište. Medju takve slučajeve spada i grupa Afrikanaca. Oni su, kako su tvrdili, skupo platili mini avion da ih prebaci do Zapada. Krijumčari su ih, navodno, spustili na poljanu u blizini Beograda i rekli da su u Madjarskoj. Posle kraće "šetnje", kad su stigli do grada i susreli se s policijom, saznali su da su u Jugoslaviji.

Ova najnovija pošast savremenog sveta naterala je zapadne vlade da preduzmu odgovarajuće akcije, kako bi upozorili žrtve, i gonili potencijalne mušterije.Tako je nekoliko istočnoevropskih zemalja uvelo i programe zaštite svedoka. Odgovornost država da se suprotstave fenomenu trgovine ljudima efektivnim programima prevencije, pomoći i zaštite žrtava, zakonskim reformama, dodatnom obukom zaposlenih u državnim organima i sudskim gonjenjem onih koji se bave trgovinom ljudima, bila je i glavna tema razgovora na okruglom stolu o trgovini ljudima koji je krajem prošle nedelje održan u Beogradu. Skup je inicirala i organizovala Misija OEBS-a u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

Ključne vladine i nevladine organizacije, uključene u borbu protiv trgovine ljudima, okupile su se po prvi put u Beogradu da bi otpočele dijalog o razvijanju nacionalne strategije protiv prometa ljudima. Predstavnici vlada Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, nevladinih i medjunarodnih organizacija raspravljali su o strategiji za koordinirani pristup ovom problemu.

"Trgovina ljudima je gnusna zloupotreba ljudskih prava i ozbiljan zločin", rekao je ambasador Stefano Sanino, šef misije OEBS u SRJ, otvarajući skup. "Mi pozdravljamo danas pokazanu rešenost srpske i jugoslovenske vlade da borbu protiv trgovine ljudima smatraju prioritetom. OEBS je spreman da na tom polju pomogne saveznu i republičke vlade, kao i nevladine aktivnosti", istakao je ambasador Sanino.

Trgovina političkim i ekonomskim emigrantima postala je vrlo unosan posao u svetu, a sve je privlačnija i u Jugoslaviji. Medju žrtvama trgovine na ovim prostorima poslednjih godina sve je više Kineza. Oni su, zahvaljujući dobrim odnosima bivših vlasti sa Kinom, sa urednim papirima legalno stizali na surčinski aerodrom. Neki su ovde, privremeno, započinjali poslove, a deo njih je išao u Bosnu, Hrvatsku, Italiju.

Za nekoliko grupa kineskih državljana put na Zapad završio se tragično: jedna grupa nestala je u Jadranskom moru, pošto su ih krijumčari, shvativši da su otkriveni od italijanskie obalske straže, jednostavno bacili sa broda; deo jedne druge grupe ugušio se u kombiju, neki su se na putu iz Bosne ka Hrvatskoj udavili u Savi.

Helga Konrad, predsedavajući Radnog tela za borbu protiv trgovine ljudima Pakta za stabilnost Evrope, rekla je u Beogradu, da na "Balkanu caruje trgovina ljudima, seksualna eksploatacija, kao i teranje dece na prinudni rad". Zbog toga je, po njenoj oceni, od ključne važnosti da svi akteri budu uključeni u borbu protiv ovakve trgovine i da preko radnih grupa koje će se osnovati koordiniraju svoje aktivnosti. Uostalom, istakla je Helga Konrad, Jugoslavija se i obavezala da će to učiniti usvojivši "Deklaraciju o borbi protiv trgovine ljudima u jugoistočnoj Evropi", koja je potpisana zajedno sa Protokolom UN protiv krijumčarenja krajem prošle godine.Upravo po njenom predlogu u Beogradu će se formirati Regionalni informativni centar za jugoistočnu Evropu.

Drugi vid trgovine ljudima početkom devedesetih godina nije u široj javnosti prepoznat kao takav. Naime, tih godina je u Srbiju "ušla u modu" striptriz industrija. Ranije, rezervisan za neke ekskluzivinije klubove u velikim gradovima, striptriz se poput oluje proširio po prigradskim kafanama i seoskim krčmama. Najpre, se diskretno, od uva do uva šaputalo kako u nekim prigradskim kafanama u istočnoj Srbiji i Vojvodini, vlasnici nude uz, uobičajeno piće, muziku i "pevaljke" i nastupe striptizeta iz Rumunije i Bugarske. Kako je biznis dobro krenuo, posao se iz pograničnih krajeva proširio po celoj Srbiji.

Striptizete, konobarice, animir-dame i kako su ih već zvali počele su da pristižu iz Rusije, Ukrajine, Moldavije... Tada su već i novine počele da objavljuju reportaže o striptiz klubovima u okolini Pančeva, Novog Pazara...Srećni vlasnici i "umetnice" slikali su se bez ustručavanja. Uz to su išle i pikantne lokalne priče (ko se navodno zaljubio u strankinje, koliko je deviza ostavio za noć provoda) spakovane u deo nacionalnog kolorita o dertu i dobrom provodu. Pokušaji da se zagrebe ispod površine ove "idilične" slike završavali su se neuspehom. Vlasnici kafana su dokazivali papirima da su devojke legalno ušle u zemlju, da one rade svoj posao. E, sad, da li posle spuštene zavese neka od njih pristane da ode sa obožavaocem gazde su tumačile "njihovom privatnom stvari" u koje se oni nisu "mešali".

Tek ponekad dospevala je u javnost priča nekih devojaka koje su tvrdile da su obmanute, i da umesto poslova konobarica, plesačica ili sekretarica na koje su se javile, prinudjene da se bave i prostitucijom jer su im oduzeti pasoši, a pretilo im se i da će biti prijavljenje i kažnjene zbog nelegalnog boravka u zemlji. "U prethodnom sistemu, ove žene i devojke tretirane su kao roba, kao prostitutke. Medju njima ima i maloletnica. Krijumčari koriste njihovu nemoć, nepoznavanje jezika, neiskustvo", rekla je Brankica Grupković, pomoćnik saveznog ministra unutrašnjih poslova. Iznoseći svoja iskustva kao nekadašnja aktivistkinja NVO, ona je upozorila da kada bi ih policija ranije pronalazila, mahom u noćnim klubovima, hapsila bi ih i prekršajno kažnjavala zbog ilegalnog ulaska u zemlju, neuredne prijave boravka, rada na crno. Nova vlast prihvatila je procenu da su one, u stvari, žrtve. Zbog toga im, u saradnji sa njihovim ambasadama, obezbedjujemo putne isprave i vraćamo ih u matične zemlje. Većini ovih devojka nije ni bila želja da im odredište bude Srbija i Kosovo". Kako je program zaštite svedoka i kod nas u priremi, MUP će, u skladu sa svojim nadležnostima, pokušati da obezbedi učešće ovih devojaka kao svedoka u budućim krivičnim procesima protiv trgovaca ljudima.

Sa zaoštravanjem ratnih sukoba, a posebno sa dolaskom mirovnih snaga na prostore bivše Jugoslavije, i na Kosovo, na scenu je stupio organizovaniji mafijaški lanac trgovine belim robljem. Devojke iz Rumunije, Ukrajine, Rusije, Moldavije, lancem preprodaja, krenule su za dobrom zaradom i vojnicima medjunarodnih trupa devizno ušuškanim put Bosne, Kosova... Bilo je tu i profesionalnih prostitutki, ali najveći broj devojaka našao se tu protiv svoje volje. Od tog vremena Srbija više nije bila bila mesto destinacije, već je vrlo brzo postala samo tranzitno područje za put do Bosne, Kosova, Albanije, Italije...

Trgovina ljudima trenutno je jedan od najvećih problema u svetu. Medjunarodna organizacija za migraciju (IOM) procenjuje da se svake godine od 200.000 do 300.000 devojaka prebaci iz istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog saveza u zapadnu Evropu i severnu Afriku, uglavnom da bi radile u javnim kućama i noćnim klubovima. Taj region je najveće izvorište trgovine ženama u seksualne svrhe, i svojevrsno žarište modernog vida ropstva. Prema procenama relevantnih medjunarodnih institucija, obim "posla" i profit veći su nego kod trgovine drogom i oružjem zajedno i kreće se od šest do dvanaest milijardi dolara godišnje.

Priliv medjunarodnih mirovnjaka, administratora UN i poslovnih ljudi na Kosovo i u Bosnu doprineo je stvaranju ogromnog tržišta za industriju seksa. Mnogi kažu da je Balkan postao neka vrsta poligona za obuku devojaka dovedenih na silu iz istočne Evrope, na putu za Albaniju, južnu Italiju i dalje na Zapad. Način na koji se ovaj problem manifestuje razlikuje se od zemlje do zemlje, čulo se u raspravi na skupu. Izmedju ostalog, izazivaju ga društveni i ekonomski uslovi, režim održavanja reda u pograničnim oblastim, geografska lokacija, postojanje tržišta za lica kojima se trguje.

Dva ovdašnja ministra policije savezni i republički svaki iz svoh ugla skrenuli su pažnju na problem trgivine ljudima. Dušan Mihajlović je pomenuo problem ekonomskih emigranata, naročito iz Kine, Iraka i istočne Evrope, "koji preko naše teritorije ilegalno prelaze na Zapad. Samo u toku prošle godine registrovali smo 3.788 stranih državljana".

Po oceni Zorana Živkovića, saveznog ministra policije porozne balkanske granice su vrlo pogodne za trgovinu ljudima: "Kosovo je trenutno balkanski raj za trgovinu ljudima". On smatra da je problem trgovine belim robljem pojačan i zbog toga što je granica Srbije i Kosova gotovo otvorena i van kontrole. On je istakao da je ovaj problem moguće rešiti samo uz koordinaciju organa unutrašnjih poslova Srbije i Crne Gore, kao i Unmika. Zbog trgovine ljudima, pre svega mladim ženama koje se podvode i ucenjuju, u našim zatvorima ima tridesetak osumnjičenih za ovo krivično delo, dodao je ministar Živković.

Predstavnici nevladinih organizacija iz Jugoslavije konstatovali su da je i ovde, kao i u drugim sredinama, teško doći do pojedinosti o trgovini ženama pošto se, slično švercu droge, sve dešava u mračnom svetu u kojem žrtve i svedoci moraju da ćute plašeći se osvete. One koje su se iščupale iz kandži kriminalaca govore, u poslednje vreme, sve surovijem zlostavljanju i okrutnosti. U područjima koja su bila zahvaćena ratnim sukobima, kao što je Balkan, ovakva praksa dobija posebno brutalne forme. Rozalija Ilić iz Kragujevca, aktivistkinja nevladine organizacije koja se bavi edukacijom Roma, naglasila je da je problem Romkinja koje su prodavane i preprodavane, prisiljavane na prostituciju, poznat odavno, i mnogo pre zaoštravanja krize na Balkanu: "Poslednjih godina taj problem je sve izraženiji. Na meti preprodavaca su i devojčice od 12 do 14 godina, ali, je teško otkriti kolovodje tih kriminalnih bandi."

Šverceri lako namame žrtve obećanjima o boljem životu. U početku ulože par stotina dolara za garderobu, avionske karte i slično. U prvom lancu preprodaje uzimaju po 1000 dolara da bi, recimo, u Rimu uzimali i 5000, plus zaradu od prostitucije usput. Privlačnost ove vrste trgovine je što se devojke prodaju i preprodaju, tako da je zarada neprestana.

Zorica Mršević, svojevremeno istaknuta aktivistika u borbi za ostvarivanje ženskih prava, sada zaposlena u kancelariji OEBS-a u Beogradu, smatra da siromaštvo jeste jedan od činilaca lakog regrutovanja devojaka, ali ne i presudan: "Ima mnogo onih koji su spremni da puno plate i zato trgovina cveta. Nije to samo nevino zadovoljstvo, to je najsramnije lice savremenog sveta".

Napori za suzbijanje trgovine belim robljem i emigrantima imaju sve više uspeha u Evropi. Napori OEBS-a da se toj pojavi koliko-toliko stane na put i na Balkanu ogledaju se i u organizovanju ovog skupa u Beogradu, otvaranju Regionalnog centra, kao i sačinjavanju konkretnih programa koje će, uz materijalnu i stručnu podršku medjunarodnih organizacija, sprovoditi i vladine i nevladine organizacije iz Jugoslavije. Sudeći po izraženoj spremnosti, kako predstavnika vlasti, tako i nevladinih organizacija, može se očekivati da će Jugoslavija ući u organizovaniju i odlučniju akciju u suzbijanju trgovine ljudima.

Vesna Bjekić (AIM)