Koga štiti poslanički imunitet
Privilegije
AIM, Beograd, 24. 4. 2001
Zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj, Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina prvi put je bio na informativnom razgovoru u MUP-u Srbije 12. decembra prošle godine, nakon čega ga je ispitao i istražni sudija Okružnog suda koji mu je odredio i jednomesečni pritvor. Kertes medjutim nije u pritvoru jer se pozvao na poslanički imunitet iako je skupština u kojoj je on bio poslanik bila već raspuštena. Svima koji su postavili pitanje njegovog poslaničkog imuniteta, kao u "najbolja vremena" objašnjenje je dao dežurni tumač Ustava dr Ratko Marković, tvrdeći da poslanički imunitet važi sve do konstitusianja novog parlamenta, jer sve dotle postoji poslanički mandat. Konstituisanjem Skupštine Srbije u novom sazivu, Kertesu je poslanički mandat prestao, a time i imunitet, ali Mihalj Kertes nije ni posle toga otišao u pritvor, čak više niko i ne pominje njegov imunitet.
U medjuvremenu, neki drugi poslanici i njihovi imuniteti izbili su u prvi plan. Pre svega bivši visoki finkcioneri SPS Nikola Šainović i Jovan Zebić, sada poslanici savezne skupštine koji su osumnjičeni za zloupotrebu službenog položaja, potom poslanik SPS u saveznom parlamentu Ratko Zečević zbog učešća u "vatrenoj" odbrani Slobodana Milioševića u noći izmedju 31.marta i 1.aprila ove godine, potom Branislav Ivković, šef poslaničke grupe SPS u republičkom parlamentu, takodje zbog zloupotrebe službenog položaja.
Ono što je posebno zanimljivo je, da se prva dvojica poslanika nisu uopšte pozvali na imunitet ali se za razliku od Slobodana Miloševića sa kojim su osumnjičeni za isto krivično delo nisu našli u pritvoru. Zečević je iskoristio pravo da svoje hapšenje spreči pozivajući se na imunitet, a Branislav Ivković tvrdi da će se na imunitet pozvati ako "uvidi da mu se sprema političko sudjenje, u suprotnom ne". Bez obzira na ove razlike, sva četvorica poslanika su za sada u istoj poziciji. O njihovom imunitetu trebalo bi da odlučuju poslanici parlamenata. I to ne samo da potvrde odluku nadležnih administrativnih odbora, već da otvore raspravu i nakon nje odlučuju.
Ovakva procedura u najmanju ruku izazva niz nedoumica jer se ispostavilo da poslanički imunitet nije više kao što je nekada bio zaštita poslanika za njegov rad kao narodnog tribuna. Odnosno, za ono što izgovori za skupštinskom govornicom ili ono zašta glasa. Institut poslaničkog imuiteta pretvorio se u instrument stvaranja neravnopravnih gradjana pred zakonima ove države. Ovakav tretman bez sumnje je recidiv je bivše vlasti. Ali ono što se dogodilo na Administrativnom odboru Skupštine Srbije, prilikom rasprave o ukidanju imuniteta poslaniku SPS Branislavu Ivkoviću kako bi mogao da se protiv njega pokrene sudski postupak, ne govori baš o promeni ponašanja u Srbiji.
Uz poslanike SPS koji su bili protiv ukidanja imuniteta šefu svog poslaničkog kluba, poslanici DSS su ostali uzdržani pri glasanju uz obrazloženje da "sud nije bio dovoljno precizan kada je tražio ukidanje imuniteta". Obrazlažući ovakvo ponašnje predstavnici ove partije su potencirali da bi "prihvatanje ukidanja imuniteta značilo opasan presedan po kome bi svakom poslaniku ubuduće mogao imunitet da bude ukinut na bilo kakav zahtev tamo nekog sudije". Administrativan odbor je istina doneo odluku da se skupštini predloži ukidanje imuniteta poslaniku Ivkoviću, ali je ova odluka samo dalje proširila lepezu otvorenih pitanja.
Jedno od njih je da li bilo ko u ovoj zemlji ima prava da spreči sudske organe da pred lice pravde pozovu svakoga ko je osumnjičen za krivično delo, makar on bio i poslanik. Potom, da li skupštinski odbor koji odlučuje o tome, pa i sama skupština, treba da zameni sudske organe, raspravljajući o tome ima li osnova sumnjama ili ne. Ako se ova vlast zalaže za striktnu podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i nezavisnost sudstva, onda je svaka druga odluka, osim automatskog ukidanja imuniteta za sve što izlazi iz domena neposrednog poslaničkog rada, potpuno besmislena.
Stranka ministra pravde Vladana Batića, svesna opasnosti koje bi mogle da se dogode ukoliko bi se nastavilo sa dosadašnjom praksom u kojoj je zaštita poslaničkim imunitetom bila brana za svako postavljanje pitanja odgovornosti ličnosti koji sede u poslaničkim klupama, predložila je da se imunitet atomatski gubi za sva krivična dela za koje je predvidjena odredjena vremenska kazna. Da li će i kada ovaj predlog da se nadje na dnevnom redu parlamenata, tek treba da se vidi.
U medjuvremenu, sudski postupci u kojima su glavni akteri poslanici oba parlamenta, ako ne tapkaju u mestu, sigurno je da su usporeni. Osim toga, osumjičenima se daje dovoljno vremena da zaštićeni imunitetom unište dokumenta koja bi mogla da ih terete ili da utiču na svedoke koji bi mogli da budu glavni optužitelji. Korumpirano i kriminalizovano srpsko društvo, ne može sebo priuštiti bilo kakva odlaganja u odgovaranju za učinjeni kriminal. To ne može ići u prilog ni osumnjičenima, ukoliko se smatraju nevinim, kako tvrde u javnosti. Za to je jednostavno nadležan sud a ne administrativni odbori ili skupština.
Kako Srbiji tek predstoji rasčišćavanje sa kriminalnim radnjama u koje su, kako se sumnja, i te kako bili umešani čelni ljudi bivšeg vladajućeg režima, a koji danas sede u poslaničikm klupama, pitanje imuniteta bi se konačno moralo razjasniti i zbog prošlosti i zbog budućnosti. Šta on zapravo znači i kojim je aktom poslanički imunitet stavljan iznad svih drugih gradjanskih prava. Gradjani na izborima nisu birali svoje predstavnike da bi oni bez ikakvih posledica mogli da rade šta im padne na pamet- da kradu, ubijaju, gaze ljude, pucaju iz svih vrsta oružja. Birali su ih samo da se u njihovo ime bore za što bolje zakone koji će omogućiti Srbiji da krene sa dna na kome je. I samo tu može biti neke zaštite, koja ne važi za druge gradjane ove zemlje, jer bi i odista bilo nelogično da neko snosi posledice zbog toga što se ne slaže sa odredjenim predlogom vlade, ili tu vladu kritikuje. Za loše usvojene zakone, ionako imunitet praktično ne postoji. On se ukida automatski, na glasačkom mestu već na prvim narednim izborima.
Tatjana Stanković (AIM)