Dualizam i nervoza u odnosima izmedju Tirane i Skoplja

Tirana, 20.04.2001.

Dvanaestog aprila, istog dana kada je premijer Makedonije Ljupčo Georgijevski tražio pomoć od albanske vlade kako bi intervenisala kod albanskih političkih partija u Makedoniji i pristali na stvaranje jedne koalicione vlade na širokoj osnovi sa dvema glavnim makedonskim partijama, glasnogovornik makedonske vlade A. Milošovski je javno kritikovao albansku vladu zbog defekata u popisu stanovništa organizovanog aprila meseca u Albaniji, koji je po njemu sprečavao ustanovljavanje tačnog broja pripadnika makedonske manjine u Albaniji, koja zvanično dostiže brojku od 5 hiljada osoba. Prema posljednim izjavama zvaničnika u Skoplju, u Albaniji žive oko 300.000 Makedonaca, cifra koja zvuči apsurdnom u Tirani. Ova igra sa ciframa u stvari simbolizuje situaciju kompleksnih odnosa izmedju Albanije i Makedonije, koju karakteriše dualizam, više unutrašnji nego javni, i izvesne nervoze koja se tokom poslednje makedonske krize još više povećava.

Vlada Albanije je bila medju prvima koja se odmah svrstala na strani makedonske vlade u njenom suočavanju sa naoružanim albanskim gerilcima koji su se pojavili sa skraćenicom "UÇK" u malesiji Tetova. Lideri Albanije su snažno osudili nasiljei ekstremizam svojih sunarodnika i podržali suverenitet makedonske države. Podrška Tirane je bila toliko nedvosmislena da su je pozitivno ocenili ne samo čelnici Evropske Unije i NATO-a, već i premijer Makedonije Georgijevski, predsednik Trajkovski i ministar inostranih poslova Kerim javno su se zahvalili albanskoj vladi za ovu pruženu podršku.

Ipak, Tirana i Skoplje su imali dijametralno suprotna stajališta oko ocena korena posljednje krize u Makedoniji. I dok je makedonsko rukovodstvo tokom čitave krize istrajavalo na stavu da je ono što se desilo na brdima oko Tetova bila oružana agresija koja je došla sa Kosova, rukovodstvo Albanije je instistiralo na oceni da je kriza rezultat unutrašnjih razvoja i akumulisanih problema bez pravog rešenja od strane makedonskih vlada za njihove medjuetničke odnose.

U stvari, uprkos oštroj osudi albanskih gerilaca u Makedoniji od strane Evropske Unije, NATO-, OEBS-a i zapadnih država, bila je takoreći jednoglasna njihova sugestija za otvaranje unutrašnjeg političkog dijaloga izmedju makedonske vlade i albanskih političkih partija u cilju rasprave o problemima međuetničkih odnosa i zahteva tamošnjeg albanskog stanovištva, što se u stvari i dogodilo otvaranjem dijaloga pod predsedavanjem predsednika Trajkovskog.

U vreme kada je konflikt u Tetovu stavljen pod kontrolom i započeo međuetnički politički dijalog između makedonske vlade i albanskih političkih partija, iz Skoplja su poslate na adresu Tirane nekoliko optužbi u kojima se tvrdi da Albanija dozvoljava dolazak naoružanih grupa Nacionalne oslobodilačke vojske koja deluje u Makedoniji. Jedan od čelnih ljudi Ministarstva unutrašnjih poslova Makedonije, zamenik ministra Ljuben Boškovski je četvrtog aprila izjavio da je grupa od 50 naoružanih osoba u uniformama UÇK iz Albanije ušla u Makedoniju u zoni grada Debar, da su kontaktirali sa ljudima u cilju njihove regrutacije i mobilizacije i da su se zatim ponovo vratili u Albaniju. Makedonski mediji su još više amplifikovale tu optužbu navodeći da je u Albaniji izgradjeno 14 kampova za vojnu obuku oko 4500 vojnika onog što se naziva UÇK. Osim toga, objavljene su i informacije o novim dislociranjima vojnih snaga i makedonskih specijalnih jedinica na granici sa Albanijom. Za trenutak je izgledalo da se stvara jedno novo žarište tenzija u ovoj pograničnoj zoni, ali ministarstvo reda Albanije i albanski premijer su odmah opovrgli i odbacili optužbe kako oko kampova za obuku, tako i o oko prelazaka granice izmedju dve zemlje od strane naoružanih grupa.

U nastojanju da uveri medjunarodnu zajednicu da je van bilo kakvih nastojanja za stvaranje tenzija na njenoj granici sa Makedonijom, albanska vlada je zvanično zatražila od NATO-a da pošalje svoje misije kao pomoć za kontrolu i nadgledanje granice izmedju Albanije i Makedonije, zahtev koji je Severnoatlantska alijansa prihvatila. Osim toga, ministar unutrašnjih poslova, ministar odbrane i predsednik albanske nacionalne informativne službe, svo troje zajedno, su 12 aprila organizovali susret sa vojnim atašeima akredotovanih u Albaniji kako bi pružili uveravanja medjunarodnoj zajednici o jakim merama kontrole koje je preduzela albanska vlada, koja je kao pojačanja snagama granične policije poslala u prefekturu Debra više od 100 vojnih komandosa.

Diplomatske i međunarodne misije pristune u Tirani ne isključuju mogućnost nastojanja za oživljavanje kriminalne trgovine oružjem izmedju dve zemlje, i kao da bi to potrvdile snage albanske policije su uhapsile u Libraždu 14 aprila 2 kosovska mladića koji su transportovali 5 pušaka, jedan minobacač i jedan pištolj prema granici sa Makedonijom. Međutim, međunarodne misije u albanskom glavnom gradu izgleda da su sklone verovati činjenici da je albanska vlada van svakog zvaničnog impliciranja sa gerilskim grupama koje deluju u Makedoniji.

Nervoza u porastu koja je okarakterisala grafikon albansko-makedonskih odnosa tokom posljednje krize manifestovala se u još jednom novom pravcu. 31 marta, prema poverljivim izvorima ovde u Tirani, Ministarstvo inostranih poslova Makedonije je poslalo protestnu notu Ministarstvu inostranih poslova Albanije zbog onog što je ono klasifikovalo kao "granični incident" i koji se po njemu ticao kršenja vazdušnog prostora Makedonije od strane jednog helikoptera KFOR-a, koji je dolazio iz Albanije. Makedonska strana je tokom dana navodnog dogadjaja poslala protestnu notu, iako je priznala da je misija KFOR-a pri makedonskom Ministarstvu odbrane izjavila da nije bilo nijednog leta helikoptera KFOR-a na vazdušnoj liniji izmedju dve zemlje. I komanda snaga KFOR-a razmeštenih u Albaniji, u gradu Draču, je negirala da je bilo takvog leta. Tirana je u svojoj noti odgovora odbacila kao neistinit makedonski protest i pretenziju da je došlo do graničnog incidenta izmedju dve zemlje izazvanog od strane helikoptera KFOR-a.

Impliciranje imena KFOR-a u bilateralnim odnosima predstavlja jedan novi elemenat, ali upravo to ime je kako izgleda primorala obe strane da ne daju publiciteta njihovim zvaninčnim protestima i protivprotestima oko tog događaja.

AIM Tirana, Arjan LEKA