Srbija i Crna Gora: Početak kraja

Istraživanja

AIM, Beograd, 20. 4. 2001

Da li će predstojeći crnogorski izbori značiti početak kraja treće Jugoslavije i, ujedno, biti poslednji čin jugoslovenske drame započete pre deset godina, presudiće 440 hiljada birača koji će u nedelju izaći na birališta u Crnoj Gori.

Sudeći po brojnim ispitivanjima javnog mnjenja u Crnoj Gori (kako jedan analitičar reče "empirijski najistraživanijeg područja u Evropi po glavi stanovnika u poslednja dva meseca"), raspoloženje birača uoči izbora na koje se gleda kao na generalnu probu "referenduma pre referenduma", jasno je profilisano, tako da se i rezultati nalaza veoma malo, ili gotovo, ne razlikuju.

Poslednje istraživanje koje je obavio Centar za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka iz Beograda, za razliku od ostalih, nije obavljeno samo u Crnoj Gori, već istovremeno (od 24. do 31. marta) i u Srbiji. Osim toga, nije ispitivana samo izborna orijentacija gradjana uoči izbora, već, su obuhvaćena i mnoga druga pitanja vezana za ukupne odnose Srbije i Crne Gore.

Ovo sveobuhvatno ispitivanje javnog mnjenja u obe republike bilo je i povod za ovonedeljnu raspravu na okruglom stolu "Srbija i Crna Gora – pogled u budućnost iz ugla javnog mnjenja" koji su organizovali Fondacija Fridrih Ebert i Fond Ljube Davidovića, okupivši brojne eksperte iz Srbije i Crne Gore.

Ono što je u ovom trenutku zajedničko gradjanima Srbije i Crne Gore, bar prema istraživanju je ogromno nezadovoljstvo odnosima dveju republika.Ovo osećanje je izrazilo po 84 odsto gradjana u obe federalne jedinice. Zadovoljnih je svega četiri (u Srbiji) i osam odsto (u Crnoj Gori). Po oceni dr Ljiljane Baćević, upravnika Centra za politikološka istraživanja, gradjani obe republike dele nezadovoljstvo medjusobnim odnosima, ali ne i percepcije odgovornosti za loše stanje: vlast druge republike smatra se ipak više odgovornom za krizu u medjusobnim odnosima. "Sve ocene, mišljenja, uverenja, stavovi iz sfere odnosa Srbije i Crne Gore, povezani su sa nacionalnom pripadnošču i stranačkim preferencijama", kaže Ljiljana Baćević.

Nalazi istraživanja pokazuju da je homogenizacija na nacionalnoj i stranačkoj osnovi posebno snažna u Crnoj Gori. Tako, na primer, politiku vlasti Srbije prema Crnoj Gori odobrava 63 odsto pristalica koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" i 55 odsto pristalica Narodne socijalističke stranke, a ne odobrava je 89 odsto pristalica Liberalnog saveza i 88 odsto pristalica koalicije "Pobjeda je Crne Gore". Ili, pak, ispravnom je ocenjuje 56 odsto Srba i 53 odsto Jugoslovena, a pogrešnom 55 odsto Crnogoraca, 73 odsto Albanaca, 78 odsto Hrvata i 81 odsto Muslimana. Politikom vlasti Crne Gore prema Srbiji zadovoljno je 84 odsto pristalica procrnogorske koalicije, 56 odsto Hrvata, 60 odsto Albanaca i 79 odsto Muslimana, a nezadovoljno je 90 odsto projugoslovenske koalicije, 96 odsto pristalica Narodne socijalističke stranke, 84 odsto Srba i 88 odsto Jugoslovena.

U odnosima dve republike dominira državno pitanje i primetno je opredeljenje za nezavisnost. Tako bi, prema ovom istraživanju, na referendumu na kome bi se odlučivalo izmedju federacije ili nezavisnosti, opcija za osamostaljivanje Crne Gore dobila glasove 47 odsto ispitanika. Za federaciju bi bilo 43 odsto gradjana, a jedna desetina biračkog tela bi bila neodlučna ili bi apstinirala. Na isto pitanje u Srbiji bi se čak 67 odsto gradjana izjasnilo za federaciju dve republike, a za nezavisnost samo 18 odsto gradjana.

Motivacija za glasanje na referendumu jeste visoka, ali snažno zavisi i od toga izmedju kojih će se opcija birati. Ukrštanjem opcija i podataka istraživači su zaključili da je "ključ" budućnosti Jugoslavije u rukama Crne Gore, a unutar Crne Gore u rukama pristalica konfederacije. Mada neka vrsta konfederalnog uredjenja (savezna, unije nezavisnih država) predstavlja, barem formalno, ono rešenje za koje se zalaže vladajuća koalicija, odnosno crnogorski blok, ono ni medju njenim pristalicama nema vladajuću podršku, a u javnosti Crne Gore zauzima pretposlednje mesto – ispred sadašnjeg ustavnog rešenja, i iza nezavisnosti i preuredjenja na ravnopravnim osnovama. Medjutim, to će biti jezičak na vagi, jer kada se konfederalisti hipotetički stave pred izbor: nezavisnost ili federacija, 85 odsto se opredeljuje za nezavisnost, a gotovo nikad za federaciju. Ako se još formulacija referendumskog pitanja usmeri na nezavisnost, sa mogućnošću naknadnog saveza sa Srbijom, može se pretpostaviti da će "konfederalisti" listom podržati takvo rešenje.

Kad se lako predvidljivo ponašanje konfederalista pretoči u brojke, onda opcija nezavisnosti ima većinu od 55 odsto, dok federalna opcija ima 45 odsto pristalica. Stranke i koalicije profederalne orijentacije, smatraju analitičari, izgubiće izbore sa većom razlikom od one sa kojom bi profederalna opcija bila poražena na referendumu, ako bi se on održavao u ovom trenutku, ali je poraz profederalne opcije na referendumu neizbežan zbog nacionalne homogenizacije necrnogorskih birača: Muslimana, Albanaca i Hrvata u biračkom telu Crne Gore ima za deset odsto više od Srba i Jugoslovena, i ta se razlika ne može nadoknaditi u situaciji kada su Crnogorci podeljeni izmedju dve medjusobno isključive opcije rešenja državnog pitanja Crne Gore.

Po mišljenju dr Latinke Perović, nema dileme da je posredi poslednji čin raspada jugoslovenske države i najvažnije je da se on obavi na miran način: "Veoma je važno okončati sveopšti provizorijum u kojem Srbija živi, a koji produžava agoniju. Neophodno je da se Srbija usmeri na sebe, jer se nalazi u stanju frustracije, posebno sada kad ulazi u reforme sa mnogo nižih startnih pozicija". Ona smatra da je središnje pitanje podele u srpskom i crnogorskom društvu "odnos izmedju tradicionalističkih tendencija i modernizacije", a da je od velike važnosti činjenica koju ovo istraživanje javnog mnjenja pokazuje "da čiste državne odnose, odnosno nezavisnost zagovara mlada, obrazovana i urbana populacija".

Dr Vladimir Goati, naučni savetnik Instituta društvenih nauka, upozorio je da će, bez obzira na ishod izbora politički problemi izmedju Srbije i Crne Gore i dalje postojati i da je stoga neophodan korak kompromisa: "Moramo insistirati na tome da predstavnici DOS govore jednim glasom jer različite izjave pogoršavaju situaciju". Goati je napomenuo da se prilikom kritikovanja zakonskih rešenja vezanih za referendum u Crnoj Gori, zaboravlja da "identične odredbe zakona iz 1994. godine postoje i u Srbiji".

Profesor Filozofskog fakulteta u Nikšiću Savo Laušević smatra da su rezultati ispitivanja javnog mnjenja posledica "presinga na javnost" i da ne odražavaju pravo stanje stvari. On je upozorio i da su predstave o Crnoj Gori kao demokratskom društvu pogrešne, jer "reč je o zatvorenoj sredini u kojoj su sve institucije zloupotrebljene u političke svrhe". Laušević je izrazio bojazan od mogućih incidenata zbog izborne kradje."Kako je moguće da je izborno telo sada manje za tri procenta nego na prethodnim izborima, zapitao se on.

Dr Srdjan Darmanović iz Podgorice, za okruglim stolom nije delio Lauševićevu bojazan. On je veoma optimističan kako u pogledu izbora, tako i budućih odnosa Srbije i Crne Gore. Darmanović smatra da neće biti nasilja jer je uklonjena vojna pretnja, da će se politički proces, iako će teći otežano, završiti nezavisnošću Crne Gore, i da će odnosi Srbije i Crne Gore ostati dobri i ubuduće pošto srpski interesi neće biti osujećeni.

Očito Crnogorci su vrlo podeljeni u pogledu distribucije optimizma i pesimizma u pogledu posledica stvaranja dve nezavisne države. Nalazi istraživanja pokazuju da su procene gradjana Crne Gore nekada relativno većinski povoljne po Crnu Goru (medjunarodni položaj, razvitak demokratije, odnosi sa susednim zemljama), nekada su relativno većinski nepovoljne (odbrambeno bezbednosna situacija, Kosovo, položaj Srba u Crnoj Gori i Crnogoraca u Srbiji), dok su nekada njihova mišljenja sasvim podeljena (ekonomski razvoj, borba protiv kriminala, kultura i obrazovanje)

Gradjani Srbije, pak, većinski smatraju da bi eventualno formiranje dve nezavisne države izazvalo nepovoljne (ili bar neutralne) posledice po Srbiju.

Kad je reč o očekivanjima od neposredne budućnosti u slučaju nezavisnosti Crne Gore, gradjani Srbije većinski iskazuju negativna očekivanja i po Srbiju i po Crnu Goru. Gradjani Crne Gore imaju većim delom pozitivna očekivanja po Crnu Goru (očekuju veću medjunarodnu pomoć i brži prijem u EU od Srbije, smatraju da neće biti oštrih sukoba, niti širenje etničkih sukoba na Balkanu). Istovremeno, oni očekuju velike probleme u Srbiji vezane za status Vojvodine i Sandžaka i formiranje Kosova kao posebne države.

Odnose Crne Gore i Srbije u prošlosti je značajno odredjivala bliskost ili srodnost najvećeg broja njihovih stanovnika. Nalazi istraživanja pokazuju da je i danas to osećanje jako izraženo, posebno u Srbiji (65 odsto smatra da su Srbi i Crnogorci jedna nacija, 24 odsto da su srodne nacije). U Crnoj Gori 39 odsto gradjana smatra da je reč o istoj naciji, dok 30 odsto njih smatra da su srodne.To, po mišljenju analitičara, može biti dobra osnova za gradjenje budućih skladnih odnosa, mada ne isključuju mogućnost da to može biti i klica sukoba na delu teritorije Crne Gore, gde su Srbi homogeno nastanjeni, posebno u slučaju eventualnog jednostranog odvajanja ove republike, odnosno u slučaju nepostojanja konsenzusa oko načina razdvajanja.

Izlazak iz jugoslovenske federacije, kao i ostanak u njoj, neizbežno će pojačati nezadovoljstvo i frustriranost gotovo polovine gradjana, a s obzirom da je snaga dva suprotstavljena bloka relativno izjednačena postoji opasnost od jačanja konflikta i porasta, kako antisrpskog, tako i anticrnogorskog raspoloženja. Najprestižnijim političkim vodjama u obe republike, pošto oni svojim autoritetom mogu značajno da utiču na stavove javnosti, ostaje da odluče da li će ga i koliko dozirati

Vesna Bjekić (AIM)