Veliki trošak, mala korist

Slovenija i NATO

Ulazak američke ratne podmornice na nuklearno gorivo "Norfolk" u uski pojas slovenačkog mora i teškoće oko njenog uplovljavanja u luku u Kopru podstakli su nove debate na temu treba li Slovenija da udje u NATO.

Ljubljana, 18.04.2001.

Na fotografiji sredovečan gospodin neuredne brade, sam u uskom hodniku izmedju brojnih cevi, instalacija i ventila; izraz strahopoštovanja i divljenja pokušava da prikrije boemskim pogledom, upućenim fotografu. Da je čeličnih cevi upola manje a svetla malo više, pomislili biste da je na slici "uhvaćen" bilo koji domar prilikom kontrole podrumskih instalacija. Potpis ispod fotografije, medjutim, upućuje čitaoca da je po sredi ipak nešto uzvišenije - u kadru je slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel u utrobi američke nuklearne podmornice Norfolk. Fotografija praktično pokazuje svo bogatstvo duhovne klime u vezi rasprava o ulasku Slovenije u NATO pakt. Podmornica je ogromna, zastrašujuća, a u njoj naizgled mali, nemoćni Rupel, u frasu pred čudom tehnike, sveden na nivo djaka prvaka, bez daha, ministarskog dostojanstva i kritičke distance klanja se oružju jedine supersile.

Nuklearna podmornica naoružana sa 48 torpeda MK 48 i 12 lansirnih rampi (u kojima su smeštene manevarske rakete tomahawk), svratila je aprila na sedam dana u posetu Sloveniji. Dočekana je "sa simpatijama" i posebnom dozvolom slovenačke vlade. Čime je vlada pregazila samu sebe i svoje netom usvojene uredbe, što je izazvalo dodatne polemike i svadje u domaćoj politici. Jer, svega nedelju dana pre nego što je Norfolk uplovio u Piranski zaliv Drnovšekova administracija posle dugogodišnjih natezanja usvaja predlog novog pomorskog zakonika. A prema slovu rečenog zakona slovenački deo Jadrana je zatvoren za brodove i podmornice na nuklearni pogon.

"Poseta i zadržavanje ne sme se dozvoliti stranom nuklearnom brodu, stranom brodu sa nuklearnim naoružanjem i stranom ratnom-vojnom brodu, čija poseta ugrožava bezbednost Republike Slovenije," piše u novom zakonu. Slovenačka birokratija pripuštanjem Norfolka u koparsku luku ipak nije postupila nezakonito, pošto zakon još nije stupio na snagu; šta više, prema starim, jugoslovenskim zakonima - da ironija bude veća - odluku o poseti inostranih ratnih brodova može da donese vlada. Tako je upotrebom dikcije SFRJ propisa popunjena pravna praznina i utišano gundjanje ovdašnjih mirovnjaka.

Zvanično je poseta u medijima predstavljena kao deo bilateralne "saradnje Slovenije i SAD" i primer "jačanja odnosa i poverenja medju državama". Uz pomoć tog obrazloženja je senka veličine SAD i njene podmornice nekako skliznula i na samu Sloveniju. Novinari državnih medija su si dali oduška. "U naše teritorijalne vode je juče oko 10 časova mirno i veličastveno uplovila američka podmornica na nuklerani pogon u pratnji policijskog čamca P-111, čamca lučke kapetanije i tegljača," izvestio je ljubljanski Dnevnik. Izveštači su čitalačkoj publici preneli i da je podmornica "zbog plitkog mora uplovila na površini". (Norfolk je visok 15 metara, a slovenački deo zaliva je u proseku dubok 20 metara - prim.aut.). Zvaničnici su uz poslovično oduševljenje primetili da je Slovenija ovakvom posetom dokazala "kvalifikovanost kao kandidat za članstvo u NATO-u, kao i spremnost da preuzme svoj deo obaveza u brizi za kolektivnu bezbednost u svojstvu redovnog kandidata za ulazak u NATO". Tu samohvali nije bio kraj, pa je izrečeno i da dolazak "američke podmornice na nuklearni pogon, bez nuklearnog naoružanja" predstavlja dokaz nevernim Tomama da zvanična Ljubljana "ispunjava visoke standarde bezbednosti koji za ukotvljavanje takvih plovila važe u američkoj vojsci".

Na pitanje malobrojnih ekologa šta prisustvo takve podmornice znači sa stanovišta očuvanja životne sredine, usledila je umirujuća informacija da je iz SAD stigao "generički izveštaj" o opterećenju okoline te da će nadležno ministarstvo tokom posete obavljati "radiološki monitoring". Država ovoga puta ništa nije prepustila slučaju, ni improvizaciji. Slovenačka policija je unapred strogo upozorila sve ribare, koji su se poigravali idejom o nekakvom protestu - da to radije ne čine, jer će u protivnom "detaljno pregledati njihove brodice" te "preduzeti oštre korake čak i za najmanju nepravilnost i ako treba - oduzeti im licence"!

Jasno da je potom protest protiv posete podmornice bio više nego simboličan. U pristaništu se okupila grupa od 4 (i slovima: četiri) demonstranta na čelu sa predsednikom organizacije Neutro Gorazdom Drevenškom i dva člana Nezavisnog sindikata Slovenije. Neko vreme su mahali sa par transparenta i u more spustili nekoliko papirnatih brodova i balona. Njihovu akciju su registrovali retki prolaznici, jer se mnogo veća grupa ljudi okupila da izbliza osmotri podmornicu. Tako je sociolozima još jednom u lice bačeno pitanje gde nestade civilno društvo i brojni pokreti, koji su krajem osamdesetih krenuli iz Slovenije i žarili i palili po Jugoslaviji idejama protiv nuklearki (tada je na meti bilo Krško) i vojske, oružja uopšte. Jeste se, doduše, nešto ljudi okupilo i na centralnom trgu u Kopru, gde je glavni artikl deobe bio letak protiv ulaska Slovenije u NATO. I to je bilo sve.

"Amerikanci sada demonstriraju vojnu silu i tako testiraju šta smo sve spremni da prihvatimo i podnesemo, samo da nas prime u NATO. Danas su došli u 'prijateljsku posetu', sutra će doći sa nuklearnim oružjem, a onda će izmisliti nešto treće. Što ćemo mi sve pokorno prihvatiti," izjavio je u povodu Norfolka Gorazd Drevenšek ispred Neutra, uistinu grupe gradjana koja se zalaže za neutralnost Slovenije i protivi ulasku u bilo kakve paktove i unije. Drevenšek je zatražio da Drnovšekova vlada pre primanja u NATO po tom pitanju raspiše i sprovede referendum, pa da se narod izjasni. Narod je posredno bio upleten i kroz protestni plakat, na kome je ime podmornice napisano kao Nor Folk - što u slovenačkom slengu znači "luda raja".

Istraživanja pokazuju da je uprkos zagrejanosti većeg dela slovenačke politike za što brži ulazak u zagrljaj NATO-a (kako pozicije, tako i opozicije, naročito onog dela na čijem čelu je Janez Janša), slovenačka javnost još uvek podeljena u povodu tog pitanja. Prema većini nezavisnih anketa ulazak u NATO odobrava oko 52 % ispitanika, a protiv je oko 48 odsto upitanih, dok zvanična istraživanja javnog mnenja barataju sa brojkom od oko 60 odsto stanovništva koje je Za. Nešto manja popularnost NATO-a bila je registrovana samo tokom bombardovanja SR Jugoslavije

1. godine i odmah posle otkrića o opasnostima municije obogaćene radioaktivnim punjenjem, decembra prošle godine.

Neke nove dileme je u poslednje vreme otvorilo prihvatanje tzv. "NATO-vih" standarda na područji zaštite tajnih podataka. Članak koji je osvanuo u dnevniku "Delo" pod naslovom "Podrška za EU i NATO brzo opada" (23.02.2001.) i komentar kolumniste Vlade Miheljaka u Subotnjem prilogu Dela prvi su znaci o nekim novim razmišljanjima. Statistika im ide u prilog: prema istraživanjima Instituta društvenih nauka u Ljubljani marta ove godine je procenat onih, koji žele članstvo u EU i NATO-u prvi put pao ispod 50 odsto i zadržao se na 48 %.

"Kada posmatramo sa kako velikim problemima se suočavaju prve istočnoevropske članice NATO-a možemo da kažemo da je skepsa javnosti opravdana i da smo imali sreću što smo svega toga poštedjeni... Članstvo u EU će imati negativne posledice, ali će na kraju korist ipak biti veća. Kad je u pitanju NATO, onda je upravo obrnuto; nećemo steći nikakvu važniju korist, ni ekonomsku, ni političku, niti bezbednosnu, ali ćemo morati da budemo na raspolaganju za vojne baze, slanje naših vojnika na krizna područja, a povećaće se i opterećenje budžeta. Zato su priče o tome kako će ulazak u NATO otvoriti perspektive našoj industriji, priče za malu decu. Ukoliko bi se čak i otvorila kakva perspektiva, takvi poslovi i profiti bi bili nevažni u poredjenju sa troškovima osposobljavanja naših kapaciteta prema standardima NATO-a, koji su visoki, skupi i neracionalni. Kako to izgleda u praksi imali smo prilike da vidimo u slučaju novih članica. Slovenija, kojoj je za odbranu vazdušnog prostora dovoljno nekoliko praćki, bila bi prinudjena da kupuje skupe i brzo kvarljive proizvode vazdušnog i protivazdušnog naoružanja. Pešadija, koja trenutno nije sposobna da podrži ni samu sebe, prema planovima planera iz NATO-a trebalo bi da izdržava relativno veliki (700 vojnika) bataljon namenjen medjunarodnim operacijama, sa pratećom logistikom. Najgore u celoj stvari jeste da praktično nema nikakvog javnog dijaloga Za ili Protiv ulaska u tako rasipnički Savez. Ministar spoljnih poslova se naokolo hvali visokom podrškom za ulazak u NATO od 50 do 60 odsto stanovništva. Kao da je to nešto čime treba da se hvali. Dokaz demokratije nije visok konsenzus, već odluka koja je rezultat dobrog promišljanja. A kod nas... je tako visoka podrška bianco menica, na kojoj ispisuju brojeve raznorazni rasipni politički avantuiristi," komentariše NATO raspoloženje publicista Vlado Miheljak. Nešto se ipak menja; posle deset godina konsenzusa prvi put se čuju kritički tonovi iz tzv. liberalnih krugova. Izgleda da su zaključili da je došlo vreme da artikulišu stav priličnog dela slovenačke javnosti koja želi što brži ulazak u EU. Ali ne u paketu sa NATO-om.

Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)