Deset godina bezakonja

Svetski dan Roma

Slovenački Romi već deset godina čekaju na poseban zakon koji bi morao da precizno definiše njihova Ustavom garantovana prava.

Ljubljana, 10.04.2001.

Dan posle 8. aprila, "Romano dija", svetskog dana Roma, novine u Sloveniji su se raspisale o živopisnoj tradiciji "nomadskog naroda" i njihovim problemima u svetu. Romi praznuju 8. april jer je na taj dan osnovan savez Roma u Londonu, a u Sloveniji ga proslavljaju već 15 godina. Prema zvaničnim podacima u Sloveniji živi oko 7.000, a prema nezvaničnim oko 10.000 Roma. Ti podaci dokazuju da su Romi u Sloveniji (pored Madjara, kojih ima oko 8.400) jedna od najvećih, ako ne i najveća nacionalna manjina.

Uprkos tome, Romi u Sloveniji već deset godina čekaju na zakon kojim bi parlament jasnije odredio koja su njihova prava. Jeste da u 65. članu slovenačkog Ustava piše da Slovenija priznaje romsku zajednicu, da joj osigurava položaj u društvu i obećava poseban zakon kojim bi preciznije uredila prava Roma. Posebnog zakona, medjutim, ni dan danas nema. A kad neko i dotakne ovo pitanje, slovenački državni organi spremno posežu po privremenim rešenjima. Tako je Slovenija potpisala Okvirnu konvenciju o zaštiti manjina u okviru Saveta Evrope, mada je istom prilikom delovanje rečene konvencvije ograničila samo na pripadnike "autohtonih" zajedinica - Italijana, Madjara i Roma. A kako jedino Romi ne uživaju zaštitu na osnovu zakona, prilikom ratifikacije pomenute deklaracije dodata je dikcija da će konvencija za Rome biti punovažna od trenutka kada Slovenija prihvati poseban zakon o zaštiti romske zajednice. Bilo bi mnogo jednostavnije usvojiti potreban zakon - ali za to još uvek nema političke volje.

Tim problemom se prilikom romske proslave pozabavio i predsednik slovenačkog parlamenta Borut Pahor. On je u Murskoj Soboti okupljenim Romima pokazao brigu države tako što je u zakonima koji su već usvojeni - zakon o socijalnoj pomoći, zakon o lokalnoj samoupravi i zakon o školstvu - pomenuo one odredbe koje se odnose na prava romske zajednice. Lokalno stanovništvo u Prekmurju, gde živi većina slovenačkih Roma, bilo je razočarano, bez obzira na utešne geste predsednika parlamenta Pahora. Mnogi su očekivali najavu konkretnijih koraka države. Štampa je narednog dana opazila i da je predsednik parlamenta >prećutao činjenicu da slovenačka država ni deset godina posle prihvatanja Ustava nije ispunila obećanje Romima<.

Predsednik opštine Murska Sobota Anton Slavic je takodje sarkastično primetio da će Romi i dalje, izgleda, ostati prepušteni dobroj volji lokalnih zajednica. Što nije posledica samo državne aljkavosti. Reklo bi se da se radi o nečem drugom. Kako pokazuje upravo objavljena medjunarodna studija o "čovekovom razvoju", Sloveniju i dalje ubrajaju u države koje su prema "drugima" i "drugačijima" izrazito netolerantne. Manjak tolerancije je početkom 1992. godine bio opšti, da bi se tokom godina suptilno izdiferencirala. Od onih koji su drugačiji Slovenci u prvom redu odbacuju narkomane i alkoholičare, dok je netolerancija prema drugima - Bošnjacima, Srbima, doseljenicima - poslednjih godina varirala. Jedina iznimka jeste permanentna odbojnost prema Romima, koja ostaje konstantno visoka.

Kako pakazuje studija o Čovekovom razvoju - u Sloveniji na tom projektu radi novi slovenački ombudsman Matjaž Hanžek - "Slovenija još uvek važi za jednu od najnetolerantnijih država." U proseku, netolerantnost Slovenaca viša je za oko 10 procenata u odnosu na evropski prosek. To praktično znači da je Slovenija iznad evropskog proseka u netoleranciji prema pijandurama, desnim ekstremistima, Muslimanima, Jevrejima - i Romima. O diskriminaciji Roma u Sloveniji redovno izveštava i Helsinški Monitor Slovenije. Izmedju ostalog, navode da Slovenci većinu Roma "ne smatraju autohtonom etničkom grupacijom". Slovenija taj status priznaje samo onim Romima koji su "u Sloveniju došli pre

1. veka", dok su svi ostali, koji su dakle u Sloveniju došli kasnije (tokom poslednjih pet vekova) u trenutku osamostaljenja Slovenije jednostavno izbrisani iz policijskih evidencija.

U svemu tome je najbizarnija činjenica da upravo Slovenija u okviru Pakta za stabilnost ima zadatak da predvodi projekat o Romima. Stoga je Sloveniji još prošle godine dodeljeno 600.000 dem za osnivanje Medjunarodnog centra za medjuetničke odnose i 200.000 dem za "bilateralnu saradnju i zaštitu manjina". Od toga je Romima za učešće u projektu čiji je cilj je da "unapredi položaj romske populacije" odobreno skoro milion nemačkih maraka. Pre nego što se upusti u medjunarodne vode, ne bi bilo zgorega da slovenačka država rešavanje Romske problematike, pre nego počne da igra tutora drugima, reši kod kuće. Ili da se preraspodela zadataka u okviru Pakta za stabilnost organizuje na malo ozbiljniji način.

Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)