Sporazum kojeg treba odraditi

Makedonija je kao prva zemlja Zapadnog Balkana potisala sporazum o saradnji i asocijaciji sa EU. Odsada pa u sledecih 10 godina od toga kako ce se prilagodjavati Evropi zavisi kada ce i postati pravi kandidat za ulazak u EU. Nedavni "bejbi-rat" nametnuo je drugi ispit po nju sa kracim rokom - do juna ona treba postici "stanoviti napredak u medjuetnickim odnosima", proces kojeg ce gotovo svakodnevno pratiti i ocenjivati Havier Solana.

AIM Skopje, 09.04.2001

U Luksemburgu, uz pompu kakva dolikuje, makedonski premijer Ljubco Georgievski i svedska mnistrica soljnih poslova Ana Lind, u svojstvu pretsedavajuceg EU, potpisali su sporazum o saradnji i asocijaciji. Republika Makedonija je tako postala prva od zemalja Zapadnog Balkana - teritorija kojeg je za svoje potrebe ustanovila Evropa i u kome se pored Makedonije nalaze i Hrvatska, BiH, Crna Gora, SR Jugoslavija i Albanija

• kojoj su otskrinuta vrata EU. Ovaj nesumjivo najveci uspeh Makedonije u njenoj politici eurointegacije znaci da ona u sledecih 10 godina treba uciti i polagati ispite, i da u zavisnosti od njenog ucinka, nakon toga ocekuje da joj bude dat status pravog kandidata za clana ujedinjene Evrope. Sledeca faza, koja bi po nekim prognozama trebala trajati i do dve godine, ali zbog poznatih nedavnih dogadjaja ima sanse da bude ubrzana - jeste pojedinacna ratifikacija sporazuma od strane svih zemalja EU, nakon cega sporazum stupa na snagu.

Sporazum Makedoniji namece postivanje medjunarodnog mira i stabilnosti, razvijanje dobrosusedskih odnosa, demokratske principe i ljudska prava, prava manjina, medjunarodne pravne principe i vladavinu prava, s jedne strane i pojacanu regionalnu saradnju sa izgledima formiranja zona slobodne trgovine megju zemljama u regionu, perspektivu formiranja zona slobodne trgovine izmedju Unije i Makedonije u roku od 10 godina po stupanju na silu sporazuma i odredbe i kretanju radne snage, slobode osnivanja, davanja usluga, tekovnih isplata i ketanja kapitala. Ono sto Makedonija odmah dobiva jeste potpuna otvorenost evropskog trzista za sve njene produkte (sem teletine, ribe i vina) sa jednostranim ukidanjem carina. Naime, Evropa ukida svoje u odnosu na makedonske proizvode, dok Makedonija je duzna u roku od 10 godina ukinuti postepeno caine za proizvode zemalja EU.

Sporazum namece i neke druge obaveze Makedoniji: da se priblizi zakonodavstvom EU, posebno u pogledu unutrasnjeg trzista, da suradjuje u velikom broju oblasti, ukljucujuci pravdu i unutrasnje poslove. Bice formirani i Savet za stabilizaciju i asocijaciju koji ce nadgledati sprovodjenje sporazuma, bice formirana komisija za stabilizaciju i asocijaciju i ista takva parlamentarna komisija.

Upravo na tom planu potpisivanje sporazuma u Luksemburga protekao je u sjeni nedavnih dogadjaja koji su iz temelja protresli Makedoniju. Jer od samog pocetka "bejbi-rata", kako su neki strani novinari nazvale sukobe izmedju makedonskih bezbedonosnih snaga i pripadnika makedonske UCK (Nacionalne oslobodilacke armije) i politicki zemljotres koji je nastao nakon toga, dovodili su u pitanje i samo potpisivanje sporazuma, unapred zakazano na parafiranju prosle godine za vreme zagrebackog samita evropskih lidera. Nakon toga, nakon serije, gotovo svakodnevnih dolazaka pretstavnika Evrope i zemalja EU u Skopju, potpisivanje je uslovljavljano otpocinjanjem maedonsko-albanskog dijaloga, najavljivana je i negov pocetak za dana pre potpisivanja u Luksemburgu. Na kraju, u Luksemburg je odleteo i najveci broj predsednika ovdasnjih politickih partija da bi prisustvovali potpisivanju sporazuma.

Na samom kraju ceremonija u Luksemburgu, na zajaednickoj pres konferenciji, jedna novinarka BBC-ja je uputila dva pitanja svedskoj mnistrici Ani Lind, koja je u svom kratkom obracanju velikom sigurnoscu predvidela stanoviti naredak medjuetnickim odnosima u Makedoniji do juna ove godine, kada u Stokholmu se treba odrzati zadnji susret evropskih lidera pod svedskim predsedavanjem. Novinarka BBC je neverojatno precizno otslikala put kojeg Makedonija treba preci u par meseci da bi polozila "kratkotrajniji" ispit kojeg joj Evropa namece. Ona je zatrazila definiciju "stanovitog napredka" i upitala sto ce EU uciniti ukoliko do njega ne dodje. Svedska ministrica je najprije odgovorila da je sigurna da ce doci do stanovitog napredka, te nema potrebe odgovati na to pitanje, a odgovor na pitanje o sadrzini "stanovitog napredka" elegantno je prebacila na makedonskog premijera Georgievskog, koji je pokusao novinarima rastumaciti sto bi on trebao sadrzati. Najkonkretnija u njegovom odgovoru bila je tvrdnja da ce evropska javnost u junu sigurno uociti taj napredak.

Na samitu je predsednik koalicionog partnera Demokratske partije Albanaca (DPA) Arben Xhaferi podelio je non-pejper svoje partije o mogucnostima izlaska iz krize. Sadrzina papira je makedonskoj javnosti obelodanjena istog dana kada je viseclana makedonska delegacija krnula za Luksemburg. Po oceni "Utrinskog vesnika" "Non-pejpr je mobilizacija Arbena Xhaferija!", cime "albanski politicki blok pravi nemogucim izlazak iz krize". Portparol VMRO-DPMNE, s kojom DPA je u koaliciji, izjavio je: "U onom sto je ponudila DPA ima odredjenih pitanja o kojima se moze razgovarati, ali ima i odredjenih pitanja o kojima smo rekli da nemamo nameru praviti ustupke". Po onome sto je ranijih dana izjavio radi se o ustavnim promenama, a sada je potencirano i neprihvatanje medjunarodnog posredovanja sto je "nepotrebno jer se ne radi o razgovorima dveju zemalja". Generalni sekretar opozicione albanske Partije za demokratski prosperitet (PDP) Naser Ziberi non pejpr DPA je nazvao "bledim prepisivanjem stvari koje ne nudi resenje za izlaz iz krize". PDP, ciji lider Imer Imeri nije otisao u Luksemburg, jer je ova partija donela odluku da zamrzne svoje odnose sa sadasnjom vlascu, poslala je Havieru Solani, evropskom sefu za spoljnu politiku i bezbednost, pismo u kome podrzava potpisivanje sporazuma, ali ceremoniju smatra "kontraproduktivnim slikanjem sa pretstavnicima vlasti", te smatra da nije ucinjeno nista u pravcu ustanovljavanja istinskog dijaloga Makedonaca i Albanaca radi izlaska iz duboke krize.

Prakticno odmah nakon povratka makedonske delegacije u Skoplje nastavljaju se susreti predsednika drzave Borisa Trajkovskog sa pretstavnicima najrelevantnijih partija o izradi platforme za izlazak iz krize u kojoj se Makedonija nasla. Politicke razgovore Trajkovskog sa politickim liderima makedonska stampa naziva politickim dijalogom (blago poistovecivanje dijaloga na kojem Zapad insistira), dok albanske politicke partije (i PDP i DPA) smatraju predlog papir kojeg je ponudio predsednik Trajkovski nije ozbiljan (potpredsednik DPA Menduh Taci) ili da se bavi politickim marginalijama kao sto su ekologija ili emanciacija albanske zene (lider PDP Imer Imeri).

U svom non-pejpru DPA tvrdi da ce se oruzane grupe reaktivirati ukoliko se ne nedje izlaz iz krize. Potpretsednik partije na pres-konferenciji na kojem je promoviran ovaj dokument izjavice: "makedonija se vraca u istim situcijama u kojma je bila do pre dve nedelje, ali u tezim varijantama".

Naravno, svima ovdasnjim politicarima je jasno da vreme koje uzalud tece ne ide u prilog resavanja krize. Otezanje pocetka dijaloga ili pokusaji razblazivanja pitanja o kojima ce se razgovarati imace isti negativni efekat. Makedoniji, sem dizanja unutrasnjih tenzija do opasnih tocaka vrenja nad glavom stoji i ostvarivanje "stanovitog napredka u medjuetnickim odnosima" do juna ove godine, ispita kojeg Makedonija mora poloziti dobrom ocenom i u slucaju da se nista unutar Makedonije dotada ne dogodi. Dobro informirani novinari isticu da ce u toj funkciji Havier Solana gotovo svake nedelje dolaziti u Skopje i kontrolisati kako se stvari odvijaju.

AIM SKOPJE

ISO RUSI