Pritvaranje Miloševića; Slovenija u veselju

post-Milošević

U Ljubljani je vest o pritvaranju Slobodana Miloševića primljena sa ogromnim zadovoljstvom.

Ljubljana, 07.04.2001.

Pošto u Sloveniji većina novina ne izlazi nedeljom, vest o akciji oko hapšenja Slobodana Miloševića pratili su prvenstveno elektronski mediji (pa i to samo u okviru redovnih informativnih emisija, za razliku od HTV 1, koja je u subotu oko ponoći imala još jednu emisiju vesti u kojoj je javljena ta vest i vremenska prognoza). Još koliko u petak je većina ovdašnjih dnevnih novina i njihovih komentatora procenjivala kao realnu mogućnost da bi srpske vlasti zbog američkog ultimatuma mogle već veoma brzo da "isporuče vožda u Hag".

Posle potvrdjene informacije o hapšenju prvi je reagovao Miloševićev kolega iz nekadašnjeg zajedničkog predsedništva a danas slovenački predsednik Milan Kučan. Kučan je pozdravio vest i izrazio uverenje da će "nova demokratska, politička i pravosudna vlast u Srbiji znati da odredi politiku koja će biti prepoznatljiva alternativa velikosrpskom konceptu, koga je surovo sprovodio Miloševićev režim", čime bi Djindjićeva administracija ubrzala vraćanje Srbije "u krug evropskih demokratskih naroda"; što bi opet bio razlog da se "Slovenija veseli i Srbiju podržava u tome".

Zato je "hapšenje Slobodana Miloševića opomena svima onima u svetu koji misle da mogu da se nakažnjeno poigraju sudbinama ljudi i naroda i ugrožavaju bezbednost u svetu," dodao je Milan Kučan, na kraju. Komentari u medijima su bili slični. "Kako karakteristično! Sitni jutarnji sati. Milošević sa pištoljem u rukama.. Pretnje samoubistvom i ubistvom vlastite porodice. Poza trgovca životom i smrću. Nekoliko hitaca u vazduh.. I onda predaja," prepričao je Miloševićevo hapšenje iz fotelje u Ljubljani odgovorni urednik Dela Mitja Meršol. I ocenio da bi u slučaju, da se Miloševićev put ne produži u Hag, time možda bilo "udovoljeno balkanskoj trgovini", ali ne i "pravdi i istoriji".

Urednik komentara u Delu i nekadašnji dopisnik iz Beograda (pre decenije i po) Boris Jež podsetio je da je 31. mart ujedno datum kada je "tačno pre deset godina počeo rat na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, sa prvim žrtvama na hrvatskij i srpskoj strani - na Plitvicama". Dalje, Jež zaključuje: "Do Miloševićevog preseljenja u zatvor je zaista došlo svega par sati kasnije. Medjutim pozadina hapšenja, bolje od svih dosadašnjih protivrečnih prigovora zvaničnog Beograda, potvrdjuje osnovanost medjunarodnih zahteva da se nekadašnjom srpskom 'voždu' za zločine počinjene nad drugim narodima može suditi jedino u Hagu. Očigledno su bila preterana očekivanja da su posle 24. septembra prošle godine, te nemirima 5. oktobra i izborima 23. decembra Srbija i Jugoslavija ponovo stale na čvrst put demokratije. Jer, protiv Miloševića i njegove partije glasali su i oni koji su bili razočarani nad njegovim porazima na hrvatskim, bosansko-hercegovačkim i kosovskim bojištima, još posebno zbog gubitka kolevke srpstva - Kosova, gde je zapravo i počeo njegov politički uspon, a krajem devedesetih i njegov politički pad. Sada mu to prebacuju i oni koji su na vlasti i koji gledaju na Miloševića kao da bi on stolovao u Briselu ili Vašingtonu. To je prava pozadina i poznate Koštunicine izjave da su za srpsku nesreću krivi Beli dvor i Bela kuća," zaključuje Boris Jež.

Ljubljanski "Dnevnik" ocenjuje da je "Miloševićevo hapšenje posledica izjava njegovog nekadašnjeg najtesnijeg saradnika Mihalja Kertesa". "Nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, velikog arhitektu krvavih dogadjaja na Balkanu u poslednjih 10 godina, juče su u 4.30 u Beogradu bez upotrebe sile uhapsili i zatvorili posle 26 sati pružanja otpora pokušajima policije da ga privede sudiji zbog sumnje o zloupotrebi položaja... Miloševićeva poslednja bitka će biti pravna... Slovenija ovakav rasplet dogadjaja, na čije posledice je upozoravala još pre više od deset godina - kuda vode putevi Miloševića - može razumeti i kao priznanje za vlastite odluke u vreme kada su joj u nerazumevanju dogadjaja na tlu višenacionalne Jugoslavije mnogi prebacivali sebičnost," ocenjuje ljubljanski Dnevnik.

Mirko Lorenci u mariborskom Večeru postavlja pitanje kako je uopšte moguće da je čovek "koji je baratao sa samo nekoliko desetina šturo izrečenih reči" tako dugo "vukao za nos većinu Srba i veliki deo medjunarodne zajednice"? I još: "Šta je on tako 'veliko' uopšte učinio u svojoj karieri? Zapalio je i izgubio ratove u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i sada još u Makedoniji, zbog čega je - i u koncentracionim logorima - palo na stotine hiljada žrtava, a potom je morao da popusti zbog bombardovanja NATO pakta. Iza njega ostaju milioni njegovih osiromašenih sunarodnjaka i država koja još jedva zaslužuje to ime, iza njega ostaje brdo potpisanih mirovnih i ostalih sporazuma, koje nikada nije poštovao i zbog čega opravdano zaslužuje naziv 'majstor političkih prevara', " piše Lorenci.

Istoričar dr Božo Repe u oceni Miloševićeve uloge ističe da "je Milošević možda pao zbog američkog razočaranja, jer nije hteo da igra kako oni žele". A da je poslušao SAD, onda >bi ga smatrali mirotvorcem, kako je dao do znanja Holbruk u jednom od poslednjih intervjua; na ovaj ili onaj način mogao je da si kupi mirnu starost<. Ne treba sumnjati da je i Repe uveren da Milošević "mora u Hag", jer "Srbi nemaju pravo da mu sude sami, samo zbog nekakvih finansijskih malverzacija".

Najzanimljiviju procenu šta će se desiti sa Slobodanom Miloševićem izrekao je u poslednjem broju Subotnog priloga Dela jugoslovenski sociolog dr Vladimir Goati. Njegova teza o "latentnom suicidalnom sindromu" bila je poznata još 1989. godine, kada je poredio činjenicu da su samoubistvo počinili kako Miloševićevi roditelji, tako i Tudjmanova maćeha i očuh. "1991. godine, posle bombardovanja Banskih dvora, načinio sam Miloševićev psihorobot. Moja teza je bila da je njegov put predvidljiv jer je osudjen na samouništenje, na fizičko ili političko samoubistvo. Kada je izjavio da ga niko neće odvesti živog u zatvor, verovao sam u tačnost tog predskazanja. Odlučujući element zašto se nije ubio najverovatnije je prisustvo supruge i ćerke u vili. Da je bio sam - verovatno bi se ubio. U periodu do izručenja Hagu najverovatnije će se ubiti ili će ga ubiti, pošto je za mnoge neprijatan svedok. Pri čemu je verodostojnost njegovog svedočenja pod znakom pitanja, jer nije valjan izvor," zaključuje Vladimir Goati.

Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)