PRED VRATIMA EU
Slovenija:Piše: Igor Mekina (Ljubljana)
Slovenija je još dok se nalazila u sastavu bivše Jugoslavije, po ekonomskim pokazateljima uživala status "zapada" medju ostalim republikama. Nakon osamostaljenja, sa svojih 1.985.557 stanovnika i površinom od 20.273 kvadratnih kilometara, iako najmanja medju novonastalim državama, danas je najbliža punopravnom članstvu u EU, članica je WTO, CEFTE te drugih regionalnih asocijacija, što dovoljno govori o rezultatima tranzicije.
U proces tranzicije, 1991 godine, Slovenija je ušla sa 746.041 zaposlenih i 75.079 nezaposlenih. Prosečna penzija je bila 6.872 tolara (SIT) (nešto više od 200 DM). Prilikom osamostaljenja 100 DEM kupovalo se za 3200 SIT, a BDP je iste godine bio 349.408 miliona SIT. Danas, cena potrošačke korpe je 430 DM, što iznosi 39% neto plate. Kurs je 108 SIT za 1 DEM.
Poboljšane perfomanse
Prosečna plata, prema podacima Statističkog zavoda Slovenije je oko 1.100 DEM neto. BDP per capita je 10.078 US dolara , dok je 1998. godine GDP države iznosio oko 20 milijardi dolara. Tokom depresije, odmah posle osamostaljenja index proizvodnje pao je na 82,1% u 1992. godini u odnosu na stanje iz 1989. godine.
Privatan sektor je još uvek nedovoljno razvijen, ali ipak proizvodi oko 55% GDP i zapošljava 50% radne snage. Privredni rast je oko 4,9% godišnje.
Udeo stranih direktnih investicija u nacionalnom GDP-u je manji nego u nekim istočnoevropskim državama gde dostiže do 3%. U Sloveniji iznosi oko 1%. Do sada je u Sloveniju uloženo za oko 2,7 milijardi dolara stranih investicija, dok je Slovenija u inostranstvo, pre svega u područje ex-Ju, investirala oko 600 miliona dolara.
U vreme osamostaljenja perfomanse slovenačke privrede u proseku (izvoz, uvoz itd.) su bile niže za 20% u odnosu na sadašnji nivo.
Korupcija je po podacima medunarodnih organizacija relativno mala. Slovenački indeks iznosi 6, u poredenju sa Danskom koja ima index 10 (najmanje korupcije), Finskom 9,8, Belgijom 5,3, Madjarskom 5,2, Grčkom 4,9, Italijom 4,7, Češkom 4,6 i Poljskom 4,2.
Godišnja inflacija je 7,9%, nezaposlenih ima od 6,7 - 7,9% po kriterijuma ILO ili 12,2 po podacima Statističkog zavoda Slovenije. Zaposlenih /radno aktivnih/ avgusta 2000. je bilo 769.730, nezaposlenih 102.198. Izvoz je od 1. do 10. 2000. trenutno 7,2 milijarde dolara, a uvoz 8,4 milijarde dolara. Pokrivenost izvoza uvozom je 86,6%.
Primaoca penzija je 1999. bilo 479.204. Iste godine prosečna plata je iznosila 109.279 SIT, procečna starosna penzija bila je 82.856 SIT, prosečna invalidska 67.249 SIT, prosečna porodična 58.177 SIT, a prosek svih penzija bio je 74.909 SIT. (u to vreme 105 SIT = 1 DEM)
Evropska komisija hvali slovenačko antimonopolno zakonodavstvo, školstvo i reformu penzionog sistema, a kritikuje zaostatke u pravosudu (36.477 nerešenih slučajeva) ograničavanje stranih investicija (prošle godine samo 78 miliona eura investicija), sporo zatvaranje duty-free shop i suviše komplikovan novi zakon o medijima.
Privatizacijska rupa
Za 2001. se predvidja otprilike isti privredan rast, inflacija i plate kao sada. Situacija če ipak biti teža; prihvaćen je novi zakon o porezu na nekretnine, zbog približavanja EU smanjuju se prihodi državi na račun carine i povećavaju pritisci za sve više cene i poreze. Slovenija je tokom poslednjih nekoliko godina po privrednim rezultatima prestigla sve dosadašnje pridružene članice, a mogla bi da se nosi i sa nekim punopravnim članicama same Evropske Unije.
Slovenija tako već danas zadovoljava stroge evropske kriterijume za ulazak u monetarnu uniju. Država je još uvek dobar platiša, jer budžetskog deficita praktično i nema, što je prema najnovijim podacima Evropske komisije bolji rezultat nego u svim članicama Unije. Slično je i sa podacima o javnom dugu. Slovenački javni dug iznosi svega 24,6% odsto bruto društvenog proizvoda što je još uvek ispod granice od 60% dozvoljenog duga, prema kriterijumima EU. Isto važi i za stopu inflacije, koja je u pridruženim članicama Evropske Unije, kao što su Poljska, Madjarska, Češka, Slovačka, Rumunija i Bugarska, u proseku oko 30%, dok je u Sloveniji inflacija samo 8 do 9% godišnje.
Devizne rezerve su krajem avgusta 2000. posle 40 meseci prvi put pale ispod 4 milijarde američkih dolara i iznose 3,998 miliona dolara. Spoljni dug iznosi 5,99 milijardi dolara.
Proces privatizacije otvoren je u Sloveniji još 1992. godine. Zakon o privatizaciji preduzeća predvidjao je tri različita rešenja u zavisnosti je li se radilo o malim, srednjim ili velikim firmama. Imovina svakog društvenog preduzeća je procenjena od strane nezavisnih agencija, a rukovodstva (preduzeća) su bila dužna da u predvidjenom zakonskom roku izaberu tip privatizacije. Na adrese punoletnih gradjana Slovenije stigle su koverte sa sertifikatima. U zavisnosti od godine rodjenja gradjana/primaoca, sertifikati su nominalno vredeli od 2.000 do 4.000 nemačkih maraka. Gradjanima je ostavljeno na volju da izaberu u koje će preduzeće (koje je objavilo privatizaciju) uložiti svoje certifikate. Većina manjih preduzeća je dobila pretežno unutrašnje vlasnike, dok nekoliko većih sistema ima većinu medju raštrkanim manjim vlasnicima. Pred kraj procesa privatizacije se pokazalo da gradjani imaju više vaučera nego što ima šta da se privatizuje. Jednostavno - nestalo je imovine koja bi onima, koji nisu bili prvi u redovima, trebalo da zameni sertifikat. Nastao je termin "privatizacijska rupa". Rupa je zapravo bila bez dna - teška oko 185 milijardi tolara. Zaokuplja slovenačke političare već nekoliko godina, bez opipljivijih uspeha. U Sloveniji je osim toga prihvaćen i Zakon o denacionalizaciji (vraćeno je oko 50 % imovine njihovim vlasnicima), dok je privatizacija državnih banaka i osiguravajućih zavoda bila planirana za ovu godinu. Društveni stanovi su po relativno realnim cenama otkupljeni još krajem 1992. godine.