PROPUŠTENA ŠANSA ZA BRZU TRANZICIJU

Makedonija:

Piše: Branka Nanevska (Skoplje)

Projekat za raščišavanje hladne magle tri inženjera iz Skoplja, proglašen patentom godine 2000. u Makedoniji, pobudio je ironična razmišljanja brojnih gradja koji već deset godina očekuju rezultate od sprovedenih reformi, da bi možda mogao da rastera i maglu koju podiže lokalna nekompententna politička nomenklatura svojim uplitanjem u ekonomiju. Ta magla, uvereni su i mnogi gradjani i analiticari, glavni je krivac što nakon raspada nekadašnje SFRJ Makedonija što je propustila šansu za brzu i kvalitetniju tranziciju. Da nije bilo političke magle u kojoj su mnogi profitirali, Makedonija bi, veruje se, bila prva evropskog jugoistoka koje uvode tržišno privredjivanje u svoju ekonomiju i život.

Tranzicioni put Makedonije, koja se prostire na 25.713 kvadratnih kilometara i ima nešto više od dva miliona stanovnika, teži je nego što se očekivalo i prepun prepreka svih vrsta: od prirodnih limita razvojnih resursa, preko društveno političkih i idejnih preokreta, nepovoljnog uticaja medjunarodnih političkih i ekonomskih odnosa, do nepredvidljivih bočnih šokova i partizacije privrede, osobito, poslednje dve godine.

Retrogradni proces

Makedonija je 1990. imala bruto nacionalni dohodak (BDP)po glavi stanovnika 2.235 dolara,racunato danasnjom metodologijom. Prema procenama skopskog Ekonomskog instituta, on sada iznosi 1.801 dolar, a u 1999. bio je 1.695 dolara. U periodu od 1981-1990. realni BDP je godišnje rastao po stopi od 2,5%, zatim je do l996. stalo opadao, po godišnjim stopama koje su se kretale izmedju 9,8% i 0,3%, a kumulativan pad u periodu 1991.-1998. iznosio je 5%.

Pre četiri godine počeli su da se uočavaju prvi pozitivni znaci razvojnog napretka: 1996. godine BDP je porastao 0,8%, 1997. - 1,5%, 1998. - 2,9%, 1999-2,7%, a u 2000-toj, prema procenama NBM, stopa rasta trebalo bi da bude izmedju 5% i 6%. Nezavisni ekonomisti procenjuju da će BDP i uz takav rast biti upola niži nego u startnoj godini tranzicije, dok prema analizama Bečkog instituta za medjunarodna istraživanja (WIIW), Makedonija u svom razvoju stiže negde do 70% BDP koji je imala 1989. godine.

Proizvodni kapaciteti su početkom decenije korišćeni 70%, a sada rentabilno radi jedva 20%. Proteklih godina mnoge fabrike su zatvarene, a nove nisu otvarane. Rezultat toga je enorman rast nezaposlenosti, po čemu je Makedonija postala neslavni rekorder u Evropi. Prema podacima Zavoda za statistiku, bez posla je 270 hiljada lica (32,1%), dok Zavod za zapošljavanje tvrdi da je nezaposleno 371 hiljada ljudi(53,4%). Statisticari kažu da 100 hiljada ljudi radi na crno i da zbog toga nisu evidentirani u njihovim izveštajima, a eksperti procenjuju da treba bar 50 godina da se otkloni ovaj najveći makedonski problem.

Za nezavisne ekonomiste nema dileme da Makedonija plaća previsoku cenu prelaza iz socijalizma u kapitalizam. Oni tvrde da je to posledica fetišizacije politike stabilnog kurs denara i niske inflacije, čega se lokalne vlasti pridržavaju još od monetarnog osamostaljivanja 1992. godine, i po čemu bi, ukoliko bi se ocenjivala samo ta dva parametra, Makedonija mogla smatrati školskim primerom uspešne tranzicije.

U Narodnoj banci ističu da su protekle decenije koristili dve monetarne strategije tokom sprovodjenja stabilizacionog programa i u borbi sa inflacijom koja je 1993. iznosila 229,6%. Do oktobra 1995. primenjivano je monetarno obuzdavanje (targetiranje), a nakon toga na uzdi se drži devizni kurs nacionalne valute denara u odnosu na nemačku marku. Jula 1997. godine denar je devalviran za 16% a kurs fiksiran u paritetu 31 denar za 1 DM. Inflacija je posle toga, pa sve do kraja prvog polugodja 2000. svedena na jednocifrenu brojku, da bi od jula ravnotežu narušile rastuće cene nafte na svetskom tržištu i električne energije u zemlji. Inflacija je na godišenjem niovu u septembru 2000. godine, iskazana kroz porast cena na malo, iznosila 13,5%, a gledana kroz troškove života, bila je 8,1%. Statističari su izračunali da je u odnosu na start decenije, inflacija porasla za 60%.

Istovremeno, plate najvećeg broja zaposlenih nisu značajnije korigovane i u proseku se i dalje kreću oko 300 maraka. Uz negativne ili niske stope rasta industrijske proizvodnje, (od minus 17% do minus 2,5%) to predstavlja glavni adut kritički nastrojenim ekonomskim analitičarima da tvrde da Makedonija ekonomski nazaduje, te da aktuelni vlastodršci promovišu "ekonomsku sabotažu", umesto nacionalne strategije razvoja.

Brojni podaci pokazuju da se tranzicija u Makedoniji pretvorila u retrogradni proces, i da je u nekim segmentima izazvala i pravi haos i drastični pad standarda ljudi, sa jedne strane, i enormno bogaćenje pojedinaca, sa druge. Krajnje siromaštvo i beda su danas zajednički imenitelj četvrtine stanovništva u ovoj zemlji. Sa prosečnom platom od 3.188 denara 1990. godine živelo se bolje, misle mnogi gradjani, nego sa 9.394 denara krajem 1999. odnosno sa 10.397 denara koliko iznosi isplaćena prosečna zarada do septembra 2000.

Prosečna makedonska plata je sada za 10% manja od proračunate vrednosti osnovnih životnih namirnica u potrošačkoj korpi za novembar 2000 godine. Čak 70% od onih sretnika koji rade ima niže plate od nacionalnog proseka, a njih 35% zarade prima sa zakašnjenjem od 2 do 3 meseca. Dve trećine od 238 hiljada penzionera ima penzije koje dostižu jedva 60% prosečne plate. Od socijalne pomoći, koja se kreće od 100 do 150 maraka, živi 10% stanovništva, odnosno 71 hiljada domaćinstava.

Model individualne privatizacije doneo brojne probelme

Nasledjeni platno-bilansni minusi u minuloj dekadi su održali kontinuitet. Trgovinski deficit je 1990. godine bio 418.065 miliona dolara, a pokrivenost uvoza izvozom 72,7%. Njegov permanentni rast i dan danas je veliki strukturni problem makedonske ekonomije. Ekonomisti tvrde da je Makedonija po svim parametrima natprosečno otvorena zemlja, jer 70-80% BDP razmenjuje sa svetom. U ukupnoj robnoj razmeni sa inostranstvom, na primer, za deset meseci 2000. godine, vrednoj 2,8 milijarde dolara, izvoz učestvuje sa 39,1%, a uvoz sa 60,9%. Pokrivenost uvoza izvozom je 64,2%, tako da se negativni saldo podigao za četrdesetak miliona dolara iznad nivoa na kome je bio u isto vreme 1999, na 609,5 miliona dolara, uz objašnjenje Zavoda za statistiku da je trgovinski deficit posledica psihološkog efekta uvodjenja poreza na dodatnu vrednost (VAT).

Neuravnoteženost tekuceg platnog bilansa dovodi u pitanje eksternu finansijsku likvidnost države, odnosno njenu sposobnost za vraćanje dugova koji su, prema podacima NBM na kraju 1999. godine bili milijardu i 490 miliona dolara. Nezavisni ekonomisti tvrde, pozivajuci se na Svetsku banku, da sa dugom koji, prema njihovim izvorima, iznosi milijardu i 836 miliona dolara i ucestvuje sa 48,7% u BDP, Makedonija spada u red prezaduženih zemalja.

Vladini eksperti to negiraju, priznajući srednju zaduzenost. Oni kažu da su zajmovima morale da budu nadoknadjene direktne štete koje je zemlja pretrpela zbog grčkog ekonomskog embarga, zbog ratova na području nekadašnje SFRJ, u Srbiji i na Kosovu, koji su grubo procenjeni na više od milijardu dolara. Indirektne štete nisu merene američkim banknotama, ali se njihove posledice najočiglednije osećaju niskom nivou inostranih ulaganja. U 1999. godini uloženo je svega 24 miliona dolara, nasuprot rekordnih 118 miliona godinu dana ranije.

Vlada se ponosi time što je u 2000. uspela da ostvari budžetski suficit, po čemu je jedina medju evropskim zemljama. Suficit, koji od aprila do kraja oktobra, zvanično iznosi 230 miliona maraka, je rebalansom delimično vraćen privredi od koje je i ispumpan uz pomoć poreza na dodatnu vrednost. Nezvanično, deficit dostiže 430 miliona DM, sa mogućnošću da poraste i do 600 miliona ili čak i više, što očekuju kritički nastrojeni privrednici i ekonomisti.

Po oceni strucnjaka Evropske Banke za obnovu i razvoj Makedonija je ubrzala reformski tempo time što je gotovo završila privatizaciju. Krajem avgusta 2000-te, imala je 125.798 preduzeća, od kojih je 89% u privatnom vlasništvu, 8% u društvenom, 1,4% u zadružnom, isto toliko 1,4% u mešovitom i svega 0,2% u državnom. Zatim, prodala je najveću državnu Banku - Stopansku, poboljšala upravljanje preduzećima i njihovo strukturno prilagodjavanje jačanjem procesa stečaja i zaštite prava akcionara i kreditora. Sobranje je donelo nove zakone o penzijskim reformama, o bankama, o hartijama od vrednosti, startovala je primena poreza na dodatnu vrednost, i dalje se održava stabilnost nacionalne valute i inflacije. Sve to je bilo osnov za dobijanje novih aranžmana vrednih 80 miliona dolara sa MMF i Svetskom bankom, i to nakon dve godine zastoja u medjusobnim odnosima.

U uspehe domaće tranzicije računaju se pregovori sa Svetskom trgovinskom organizacijom, čiji je nastavak uslovno najavljen za februar a finalizacija tokom 2001. Makedonija je član Pakta stabilnosti, CEI i drugih medunarodnih integracija. U uspehe se knjiži i početak sprovodjenja denacionalizacije imovine vredne milijardu dolara.

U Makedoniji je 2000. godine bila registrovana 21 banka, jedna filijala banke iz inostranstva i 19 štedionica. Sve su početkom tranzicije prvo bile sanirane. Postoje i brokerska društva, Fond za osiguranje depozita, medjubankarsko tržište kratkorocnih hartija od vrednosti i berza efekata. Uz pomoć EBRD, Evropske investicione banke i američkog prekomorskog fonda koji se bavi rizičnim ulaganjima, u toku su pripreme za osnivanje prvog makedonskog investicionog fonda.

Makedonija je privatizaciju izvela po individualnom modelu, od slučaja do slučaja i tako nastavila proces koji je bio započet u vremenu vlade eks-YU premijera Ante Markovića (otkup od strane zaposlenih ili menadzerskih timova). To joj je, po oceni analitičara, donelo mnogo problema. Akcije su deljene takoreći besplatno ili za male pare, pa je državna kasa ostala prazna, a kapital se, bez izdvajanja novca iz džepova, brzo preselio u privatna portfolija. Čak 95% industrijskih, komercijalnih i rudarskih kapaciteta je privatizovano do sredine 1998. godine i sada se ubrzano privodi kraju. Za šest meseci 2000. od privatizacije je inkasirano 34 miliona maraka u kešu, a za šest prethodnih godina (1993-1998) gotovinski priliv po tom osnovu iznosio 54 miliona maraka.

Po korupciji Makedonija je na 63. mestu u svetu, ističe se u analizi nevladine organizacije Transparency Internacional.