RELIGIJA NA BALKANU

Uvod:

UVOD

Dosije "Ekonomska tranzicija jugoistoka Evrope" predstavlja autorsko delo novinara saradnika za ekonomske teme Alternativne informativne mreže (AIM). Nastao je kao rezultat seminara koji je na istu temu organizovao AIM sa ciljem da svojim ekonomskim korespodentima pruži priliku da upotpune postojeća i steknu nova znanja o iskustvima, rezultatima i perspektivama tranzicionih procesa u zemljama jugoistočne Evrope u tržišnu ekonomiju, funkcionisanju tržišne privrede i globalnim ekonomskim trendovima. Dosijeom su obuhvaćene sledeće zemlje: Albanija, Bosna i Hercegovina (B&H), a u okviru nje dva bosanska entiteta - Federacija B&H (FB&H) i Republika Srpska (RS) - Crna Gora, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, Slovenija i Srbija.

Glavno ekspertsko izlaganje na seminaru imao je dr Vladimir Gligorov, vodeći ekonomist Bečkog instituta za medjunardona ekonomska istraživanja (WIIW) (Napomena za prevodjenje: The Vienna Institute for International Economic Studies), o ekonomskoj situaciji i rezultatima tranzicionih procesa u ovim zemljama. Pored gospodina Gligorova, o problemu korupcije u ovim zemljama govorio je mr Nebojša Medojević, nazavisni ekspert iz domena ekonomije iz Podgorice (Crna Gora)i Milko Štimac, član nezavisne ekspertske grupe G17 iz Beograda (Srbija), o finanisjkim tržištima i mogućnostima i sposobnostima tih tržišta da pomogne uspešnijoj privatizaciji i privlačenju stranog kapitala u ove zemlje. Seminar je održan 25. i 26. novembra 2000. godine u Podgorici.

Pre desetak godina, na početku tranzicionih procesa na istoku Evrope, SFRJ je bila favorit tih procesa. Danas je nivo privredne razvijenosti zemalja nastalih u tragičnom raspadu bivše SFRJ, zajedno sa Albanijom, uporediv sa tipičnim nerazvijenim zemljama. O ekonomskom statusu zemalja u kojima živi oko 29 miliona stanovnika, nabolje ilustruje podatak da one ostvaruju manji društveni proizvod od Grčke koja ima osam miliona stanovnika, a koja se nalazi se na začelju Evropske unije.

Osim Slovenije, sve druge države imaju evidentan neuspeh u primeni tranzicije. Meren činjenicom da je područje u velikoj meri bilo razvijenije od drugih zemalja u tranziciji po ustanovama i vezama sa Zapadom, taj neuspeh je svakako veći nego što govore drugi pokazatelji.

Sve zemlje regiona izuzimajući Sloveniju, imale su negativan rast proizvodnje, dezindustrijalizovane su i kriminalizovane. Nijedna nije brzo i dosledno demokratizovana i nije izbegla manji ili veći sudar sa autoritarizmom, koji je doneo negativnu distribuciju političke moći i privrednih dobara. Najveći broj bivših jugoslovenskih republika nije uspeo da sačuva postojeće ustanove i ono što se danas popularno naziva društvenim kapitalom. Rušenjem institucija stradala je vladavina prava, posle čega su došle samovolja i korupcija.

Sve bivše Jugoslovenske republike, sem Slovenije, sada imaju gore veze sa Evropskom Unijom nego što su ih imale kao članice bivše jugoslovenske federacije. Slovenija sada može da računa na to da će biti prva zemlja u tranziciji koja će postati punopravni član Evropske Unije. Makedonija i Hrvatska su dobile ugovor o pridruženom članstvu, dok su ostale zemlje ili teritorije još daleko od toga.

Albanija je u svakom pogledu slučaj za sebe, uporediv možda jedino sa Kosovom. Ovoj zemlji medjunarodne finansijske institucije nametnule su šok-terapiju koja 1997. godine umalo nije dovela do raspada zemlje. Ekonomsti tvrde da je greška bila u tome što se nije vodilo računa mogu li postojeće ustanove da izdrže takvu terapiju, te da se tek sada može govoriti o odredenom institucionalnom i pravnom, ali ne i o privrednom oporavaku i razvoju koji zahtevaju mnogo više vremena.

Izuzimajući ponovo Sloveniju, dr Gligorov tvrdi da se sve zemlje nalaze se pred takozvanom drugom tranzicijom, odnosno pred tranzicijom i izlaskom iz nerazvijenosti. Prva tranzicija podrazumeva prelazak iz socijalističke u tržišnu privredu, dok druga zahteva da se obojena i kriminalizovana privreda i politika pretvore u demokratsku i legalnu državu.

Izgledi da se to uspešno uradi sada su povoljniji nego što su bili doskora. U većini ovih zemalja proizvodnja pokazuje rast. Evropska Unija je rešila da otvori svoje tržište za uvoz sa takozvanog Zapadnog Balkana praktično bez carina (osim za neke osetljive proizvode), radi se na stimulisanju ulaganja u čitav region, novi ratni sukobi nisu na vidiku. Ukoliko bi sve zemlje u regionu normalizovale svoje odnose i liberalizovale trgovinu i poslovanje uopšte, izgledi bi se poboljšali još više. Nezavisni eksperti procenjuju da je u svakom slučaju potrebno još nekoliko godina pre nego što ove balkanske države krenu putem ubrzanog i održivog razvoja.

D.B.