Kako dalje?

Ovo pitanje sebi postavlja gotovo svako u Makedoniji nakon zavrsetka mini-ratnih dejstava. Oko najavljenog makedonsko-albanskog dijaloga mnogo neizvesnosti: kada ce zapoceti, sto ce biti sadrzaj razgovora i koliko je koja strana spremna na kompromis. Zasad se koplja prelamaju na pretstavncima medjunarodne zajednice koja navodno namece resenja uslovjljavajuci skoro potpisivanje sporazuma o saradnji i asocijaciji sa EU.

AIM Skopje, 03.04.2001

Danasnje izdanje "Makedonije danas" osvanulo je sa porukom na naslovnoj strani: "Solana, nisi nam potreban!". Nadnaslov ove poruke glasi: "Belosvetski posrednici ponovo u Makedoniji", a sadrzaj poruke je veoma jasan: " Gde god se ona umesala (misli se na "'staru' dobru Evropu"), bilo je samo rata i nisceg drugog. Takva rusilacka diplomatijau ovom momentu namanje je potrebna Makedoniji, pa zato, pridruzujuci se tetovcima, koji su Solanu proglasili pesonom non grata, optuzujuci ga da radi u interesu velikoalbanske kauze, i mi bismo mu porucili da ode kuci. Basura, vasa ce a casa!"

Cetrvta po redu poseta evropskog sefa za spoljne poslove i bezbednost ovog puta zajedno sa evro-komesarom Krisom Patenom u makedonskoj javnosti je docekana na noz, jer je pre posete stvoren utisak da upravo Solana pritisce na makedonski drzavni vrh da zapocne pregovore sa ovdasnjim Albancima pre potpisivanja sporazuma o saradnji i asocijaciji, kojeg Makedonija i EU po najavama trebaju potpisati 9 aprila u Luksemburgu. I jos vise, da upravo Solana u ime Evrope uslovljava potpisivanje sporazuma sa prihvatanjem zahteva Albanaca, koji se u sustini mnogo ne razikuju od poltickih zahteva ovdasnje UCK (Nacionalne oslobodilacke armije), koja je na vojnom planu, po ubedjenju Makedonaca definitivno vojno porazena nakon nedavnih ofanziva bezbedonosnih snaga u okolini Tetova i duz severne granice sa Kosovom, na potezu od Blaca do Tanusevca.

Havier Solana je zapravo proglasen krivcem sto makedonska vlast nakon vojne pobede mora na pregovaracki sto sesti za ustupcima koji ne dolikuju pobedniku, dok u ratu porazeni Albanci u miru dobijaju mnogo toga!

Skopski "Dnevnik" je proslog cetvrtka objavio izvestaj svoje dopisnice iz Brisela koja je pisala o susretu Solane sa clanovina komiteta za spoljnu poltiku Euro-parlamenta. Po ovom izvoru Solana je evrparlamentarcima izmedju ostalog rekao: "Vlada Makedonije, iako to ne kaze javno, saglasna je sa mnom da Preambula Ustava Makedonje nije adekvatna i da bi trebalo da se promeni". (Preambula je politicka deklaracija o vekovnoj zelji Makedonaca da imaju svoju drzavu zapravo je jedni deo ustava u kome je dominantan etnicki koncept, nasuprot civilnom, koji domira u normativnom delu.) To je deo makedonske javnosti shvatila kao vec postignuti dogovor izmedju Solane i makedonske vlade da se u najavljenim pregovorima sa albanskom stranom krene sa promenom Ustava i da se nakon toga usvoje svi zahtevi Albanaca koji se provlace vec deset godina (drzavno visoko obrazovanje na albanskom, upotreba albanskog jezika kao sluzbenog, upotreba zastave i nacionalnih simbola...).

Uz Solanine posete Makedonji u zadnjih petnaesetak dana plele su se svakojake slicne price. Prilikom prve, na samom pocetku krize, navodno je Solana umesto vojne akcije protiv pobunjenika hteo predsednika Makedonje Borisa Tajkovskog ubediti da treba zapoceti dijalog sa Albancima. Trajkovski je navodno odbio da saslusa da kraja ovaj Solanin predlog. Prilikom drugog Solaninog boravka, uoci evropskog samita u Stokholmu, ovog puta zajedno sa svedskom ministricom spoljnih poslova Lind, kao predsedavajuceg EU i euro-komesarom Patenom, navodno je Solana ubedio makedonski drzavni vrv da odgodi akciju makedonskih bezbedonosnih snaga nakon ultimatuma koji je bio dat pobunjenicima. Samo dan pre dolaska Solane, po treci put u Skopje, zajedno sa generalnim sekretarom NATO Dzordzom Robertsonom, makedonske kombnirane vojno-policiske snage kenule su u ofanzivu u okolni Tetova, uprkos navodnog obecanja predsednika Trajkovskog, datog u Stokholmu da se nece preduzimati akcije ovog tipa. Trajkovski je pre akcije izlozen zestokom prtisku izmedju ostalog i od parlamentaraca VMRO-DPMNE, cji je predsednicki kandidat i bio. Zapadne novinske agencije su posetu Solane i Robertsona najavile u stilu "rat je zavrsen, sada su na redu pregovori".

Reakcija na ovakav sled dogadjaja jeste gotovo unisona reakcija medja na makedonskom jeziku sa zajednickim imeniteljem "Pobeda kao poraz". Pre zadnje posete Solane javio se lider SDSM i opozicije Branko Crvenkovski koji je pripretio premijeru Georgievskom: "SDSM nema nameru da skrstenim rukama posmatra kako nenormalna vlast, koja radi protiv interesa Makedonije, rastura zemlju". Crvenkovski je zatrazio formianje vlade siroke koalicije ili demisiju Georgievskog, milom ili silom - najavljujuci pozivanje naroda da izadje na ulice. Premijer Georgievski je odmah odgovorio da ce pozvati Crvenkovskog na razgovor oko vlade siroke kolicije i usput izjavio da nije za izbacivaje preambule iz Ustava, da sa liderom DPA Arbenom Xhaferijem nema niakav tajni dogovor i da nece prihavtiti niti jedan njegov zahtev koji nije u makedonskom nacionalnom interesu. Javio se port-parol VMRO-DPMNE izjavom da ova partija nece pregovarati o ustavnim izmenama.

U isto vreme izjave Arbena Xhaferija, lidera DPA, date "Njujork Tajmsu" (da ukoliko u mesec dana pregovori ne zapocnu i ne daju opipljive rezultate niko nece moci zaustaviti oruzane sukobe izmedju Albanaca i makedonskih vlasti) i nekim drugim zapadnim medijima u tom smislu ocenjene su kao ucenjivanje makedonskog dela vlasti i naisle na siroku osudu, cak i u medijima pod vladinom komtrolom. A sam Xhaferi i njegova DPA, uostalom kao i ostale postojece albanske partije, gotovo svakodnevno dobijaju poruku od obicnih Albanaca, da su izgubili poverenje dugogodsnjom neefikasnoscu - nerealiziranjem obecanja sa kojima su dobijali izbore.

Citava ova atmosfera se bitno razlikuje od atmosfere od pre samo desetak dana kada je makedonski deo vlasti, recimo, preko svog neformalnog savetnika Ljubomira Frckovskog, ranijeg ministra unutrasnjih i spoljnih poslova u vladama Branka Crvenkovskog, testirala javnost o tome da se moze razgovarati o preambuli i da se u pregovorima sa albanskom stranom treba zahtevati medjunarodno prisustvo. Cak i premier Georgievski koji je posetio Tetovo u jeku ofanzve izjavio da se moze razgovarati o preabuli.

Na susretima koje su Solana i Paten u ponedeljak imali sa drzavnim vrhom, predsednik Makedonije Trajkovski ih je informirao o susretu kojeg je imao sa liderima parlamentarnih politickih partija na kojem je data poddrska pretstojecem potpisivanju sporazuma sa EU. Zvanicno saopstenje o susretu sadrzi i formulaciju "bilo je potencirano opredeljenje Republike Makedonije za intenziviranje politickog dijaloga o daljim koracima za potpunu stabilizaciju stanja u drzavi i za jasno definiranje orijentacije ka gradjanskom drustvu".

U novinskim izvestajima o susretu Trajkovskog sa liderima politickih partija prisutnih u Sobranju (na kome nije prisustvovao lider albanske PDP Imer Imeri sa izgovorom da ne zeli biti dekor Trajovskom) govori se o ponudjenom dokumentu od strane predsednika Trajkovskog kako polaznog papira o daljim diskusijama, o kome se lideri trebaju izjasniti u roku od nedelju dana.Citirana je i izjava Trajkovskog: "Mora se imati jasna opcija o gradnji demokratskog, gradjanskog i otvorenog drustva u kome ce akcenat biti stavjen na gragjanina kao pojedinca".

Vidljiva je razlicita intonacija raspolozenja u makedonskoj javnosti i onog sto predsednik Trajkovski nagovestava, jer dosledna primena gradjanskog koncepta makedonskog drustva zahteva svakako i eliminaciju Preambule ustava.

To, pak, ostavlja utisak neizvesnosti oko brzine uspostavljanja, karaktera i predmeta buduceg dijaloga u okviru makedonskog drustva, kojeg su medjunarodni faktori nametali od samog pocetka "mini-rata" u Makedoniji, a unutrasnji, barem oni na vlasti, prihvatali.

Sada, cin se da je sve to u nekoj fazi iscekivanja ili rastezanja. A Misa Gleni, jedan od poznatijih analiticara dogadjaja na Balkanu, u intervjuu za nedeljnik na albanskom jeziku "Lobi" kaze: ukoliko se dijalogom ne rese osnovni zahtevi Albanaca za sest meseci bice opet rata!

AIM Skopje

ISO RUSI