Vojvodina: Pozicije u startu na novac

Uredjenje Srbije

AIM, Beograd, 26. 3. 2001.

Republički premijer Zoran Đinđića i, gotovo kompletna ministarska svita, proputovali su, za jedan dan, kroz 16 gradova Vojvodine, i kolektivno gostovali u Novom Sadu na, za javnost zatvorenom, sastanku sa članovima pokrajinskog Izvršnog veća. Posle sastanka je, sa stepeništa svečanog hola novosadske "Banovine" održana konferencija za štampu, a mesto je, i scenografski, izabrano "ko za televiziju"; predsednici vlada - Zoran Đinđić i Đorđe Đukić, prvi sa čela, drugi iz članstva Demokratske stranke (DS) - su, potom, gostovali u programu novosadske televizije, a snimak je emitovan i na prvom programu RTS. Republički premijer je, ono što je čuo u Vojvodini, procenio kao "spisak lepih želja", opisao ih kao dugoročne, i objasnio "da je još rano da se govori o promeni Ustava Srbije i sistemskih zakona radi davanja veće autonomije Vojvodini", jer bi to "potpuno skrenulo pažnju sa životnih problema"; ponudio je da se, dok se ustavni okviri ne promene, kroz politiku vlade, stalnim međusobnim kontaktima predstavnika oba nivoa vlasti, afirmišu i interesi Vojvodine. U Vojvodini je ta poseta doživljena kao lep, ali malen gest. Čini se da su očekivanja bila velika.

"Postavlja se pitanje šta je važnije, realna autonomija za koju se zalaže i republička vlada ili pokretanje jedne rasprave koja bi polarizovala javnost i na taj način blokirala realan razvoj. Mislim da autonomija treba da se de fakto ostvaruje kako bi se pokazala njena neophodnost, a pitanje Ustava će se rešiti tokom našeg četvorogodišnjeg mandata. Dakle nije važno da li će Ustav da bude menjan 2001. ili 2005. godine, već da li imamo demokratski sistem, da li je pokrenuta ekonomija i da li se integrišemo u svet ". U tom objašnjenju predsednika republičke Vlade Zorana Đinđića moguće je pročitati i pokušaj da se pomiri onih dve trećine javnog mnjenja Vojvodine koji traži više samostalnosti - i zato je proputovao Vojvodinom - i onu polovinu javnog mnjenja centralne Srbije koja misli da je Vojvodini dobro i ovako - i zato je gledao da ne obeća ništa; naročito ništa odmah.

Nekako istovremeno, saopšteno je da će iz republičkog budžeta za pokrajinu biti izdvojeno 300 miliona dinara što jeste gotovo duplo više nego prošle godine (160 milona). Nije (još) objavljeno koliko se očekuje da će, ove godine, Vojvodina dati republičkom bužetu; prošle godine je to bilo 110 miliona dinara dnevno. Predsednik novosadske izvršne vlasti Branislav Pomoriški podsmehnuo se sumi objasnivši da će pokrajinska vlada s toliko novca moći "dva puta da prska komarce". Savezni poslanik Emil Fejzulahi (LSV) upozorava da se 60 odsto republičkog budžeta popuni prihodima iz Vojvodine. Pošto ovde živi trećina stanovnika Srbije Fejzulahi zaključuje da prosečnog Vojvođanina država "košta duplo skuplje".

Do susreta "dve vlade" je došlo veoma brzo pošto je pokrajinska izvršna vlast bez novca, pripremila dokument za pokrajinski parlament bez ovlašćenja, kako bi se od republičke vlasti tražila izmena 102 republička zakona kojima su, dodatno, sužene pokrajinske nadležnosti propisane republičkimg Ustavom. Pokrajinska Skupština je već izglasala nekoliko predloga kojima se traže izmene republičkih zakona; aktuelan je predlog kojim se traže izmene zakona o javnim prihodima i rashodima kojima bi se, ako ih usvoji republički parlament, Vojvodini "dozvolilo" da ima i izvorne prihode, odnosno da raspolaže delom novca koji se iz poreza i taksi prikupi na teritoriji pokrajine. Uoči sastanka pokrajinski premijer Đorđe Đukić je kao primarno izdvojio razgovor o predlogu vraćanja nadležnosti Vojvodine i razgovor o republičkim javnim preduzećima koja pokrivaju Vojvodinu, jer su, bez nadležnosti i izvornih prihoda, i njen parlament i njena vlada "prilično skupe budžetske organizacije".

Posle sastanka, i Đukić i njegov stranački kolega, potpredsednik Skupštine Vojvodine Predrag Filipov objašnjavaju da u pokrajini "nema tragova raspoloženja o otcepljenju", i upozoravaju da "samostalnost" Vojvodine zavisi od pristupa novih vlasti aktuelnim vojvođanskim zahtevima oko pitanja autonomije; predsednik vojvođanske vlade brani vladinu platformu za vraćanje autonomije Vojvodini argumentom da "ni jednim slovom, brojkom, niti zarezom, ne spominje otcepljenje. Spremni smo da sačekamo, svesni smo problema, ali želimo da bar započnu razgovori o položaju Vojvodine". Neko ih je, očito negde, prekoreo za "separatizam", što je omiljeno metla za održavanje postojećeg stanja kojom se svaka vojvođanska inicijativa gura pod tepih. Priliku da unese malo živosti, i rascepa u konkurenciju, iskoristio je Arsen Kurjački (DSS) obajšnjenjem da su stavovi republičkog premijera bliski stavovima Demokratske stranke Srbije i upozorenjem da Đinđićeve pokrajinske demokrate nisu dovoljno disciplinovane, jer se "ponašaju potpuno drugačije nego njena centrala", pa "mi od DS tražimo objašnjenje".

"Razgovor o platformi sa republičkim premijerom pokazao je da se mi ne razumemo", izjavio je lokalnom Radiju 021 potpredsednik vojvođanske vlade Duško Radosavljević koji kaže: "Srbija je toliko čudna zemlja da ne pazi na interese svog najrazvijenijeg dela". Reformisti Vojvodine i njihov predsednik Miodrag Isakov su, uoči sastanka dve vlade, ocenili da pitanje Vojvodine ne treba dramatizovati, ali ni odlagati: "Ako Vojvodina brzo ne dobije veća ovlašćenja i sopstvene izvore prihoda, ona će postati javno preduzeće Srbije za proizvodnju i prodaju magle o demokratiji i decentralizaciji i to će naravno izazivati nove tenzije i povećavati i radikalizovati zahteve". Reformisti kritikuju vlast u Srbiji ocenom da "sprovodi još veću centralizaciju nego bivši režim", podsećaju da je srbijanski centralizam "doveo do situacije u kojoj se ne zna ustavno-pravni položaj Kosova i Metohije", Vojvodinu u kolonijalni položaj, i da je "njena poljoprivreda postala najveća socijalno-humanitarna organizacija Srbije" ; nestrpljivi, traže da se sporna 102 zakona izmene jednim potezom i predlažu lex specialis kao lek. Lokalne demokrate su im odgovorile da je takav lek prepisivao samo jedan doktor - dr Ratko Marković.

Iz Vojvodine se uporno upozorava - a u Beogradu, još uvek, gleda da prečuje - da bi trebalo postaviti pitanje "iz čega se Srbija sastoji" ; odavde se traži da Srbija uvaži ekonomske i etničke specifičnosti pokrajine, i naglašava da od stepena autonomnosti Vojvodine zavisi stepen demokratičnosti Srbije. Potpredsednik SVM i predsednik privremenog Nacionalnog saveta vojvođanskih Mađara Laslo Joža kaže: "Manja teritorijalna jedinica, koja pokriva područje gde žive različite nacionalne zajednice, pogodniji je okvir za razvoj i očuvanje manjinskih posebnosti. To je i bolji okvir za rešavanje problema preživljavanja manjinskih nacionalnih zajednica". Potpredsednik republičke vlade Jožef Kasa objašnjava da se on lično zalaže za autonomiju Vojvodine, ali da se, ako je reč samo o prenosu vlasti, time neće ništa postići. Po Kasinom mišljenu sve ingerecije treba prepustiti lokalnim samoupravama koje će se potom dogovoriti na koji način će ih prepustiti Vojvodini. Sve to svedoči da je proces počeo i da je u toku zauzimanje pozicija.

Čak i ako se pokaže da nisu "dobro obavešteni" izvori novosadskog "Građanskog lista", koji tvrde da, je predsednik (republičke Vlade) Zoran Đinđić posetio je u bolnici predsednika (pokrajinske Skupštine) Nenada Čanka, i da nisu razgovarali samo o šrafovima iz Čankvog povređenog kuka. Navodno je, u tom razgovoru, Đinđić kao, Čanku ponudio da Vojvodina dobije status kakav sad ima Beograd, a Čanak se kao, s ponudom nije u potpunosti složio i tražio je da Vojvodini bude omogućeno gazdovanje sopstvenim građevinskim zemljištem i poljoprivrednim dobrima.

Milena Putnik (AIM)