Dijalog, kratkovidost i čudo dijaloga

Merdare, Priština, 25.03.2001.

Nekoliko desetina domaćih i inostranih novinara međusobno se svađalo u blizini severne granice Srbije sa Kosovom oko jednog dvogleda. Oni su ostavili po strani kamere, fotoaparate i svoje mikrofone I "borili" su se za mali dvogled jednog od kolega, koji se pokazao "dalekovidim". Dvogled je bila jedina mogućnost za njih, da vide ko će sesti za pregovarački sto u prvom susretu između delegacije srpske Vlade I delegacije Albanaca iz Preševske doline, kojim je trebalo da započne proces mirnog rešenja 18-mesečnog konflikta. Buka britanskog helikoptera okupio je novinare oko njihovog "privilegovanog" kolege, koji je prebrojavao članove delegacija, pa i poimenično, koji su ulazili u bazu britanskih trupa u sklopu Multinacionalnih snaga pod rukovodstvom NATO (KFOR) u Merdarima, graničnom prelazu između Kosova I Srbije, severno od Prištine. Vojne trupe nisu dozvoljavale približavanje novinara, koji su sa udaljenosti od nekoliko stotina metara nastojali "ilegalnim" putevima doznati šta se dešava ispod šatora KFOR-a, gde su se odvijale prve scene onoga što bi trebalo da naznači početak raspleta jednog konflikta, koji je za posledicu imao desetine ljudskih života I rasturio po svetu na hiljade drugih.

Pošto se međunarodni posrednici Pitter Faith, posebni izaslanik Generalnog sekretara NATO Lorda George Robertsona i Stefan Lehne, izaslanik EU nisu pojavili pred novinarima, započela je "igra" protivurečnih izjava koje su iz unutrašnjosti šatora pristizale preko mobilnih telefona "zaboravljenih" da se isključe, od po nekog člana delegacija. Predsedavajući srpske delegacije Nebojša Čović, zamenik premijera Srbije, je za stolom postavio zahtev da albanski borci poznati kao Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe I Bujanovca oslobode šestoricu zadržanih Srba. Dvojica od uhapšenih su vojna lica, iz famoznog Sedmog bataljona, zadržani u selu Trnovac u nepoznatim okolnostima, a četvorica ostalih su civili kod kojih je prema albanskim gerilcima pronađeno oružje i eksplozivna sredstva. Članovi albanske delegacije su odbacili zahteve gospodina Čovića, ističući da "to pitanje nije u njihovom mandatu, pošto se uhapšeni nalaze u rukama određenih službi Oslobodilačke vojske za Preševo, Medveđu I Bujanovac". Po njima, uhapšeni su ušli u "zabranjenu" zonu, a prekršili su I sporazum o primirju koji je potpisao sam gospodin Čović I komandant albanskih boraca. Ipak, oni su rekli da su "borci spremni da izvrše razmenu", sa uhapšenim gerilcima od strane vladinih trupa. To je za Čovića bilo neprihvatljivo, pošto razmena podrazumeva njihovo "javno priznavanje kao strane u konfliktu". Ipak, on je izneo i druge argumente za stolom, ističući da je srpsko pravosuđe spremno da dokaže sve razloge hapšenja albanskih gerilaca. Međutim, izgleda da nije bilo pitanje uhapšenih pravi razlog za najmanje četiri sata odalaganja početka direktnog susreta dveju delegacija. Puna četiri sata posrednik Faith je vodio "šatl diplomatiju" iz šatora u šator, kako bi ubedio Čovića da sedne za pregovarački sto, pošto se on protivio činjenici što je na čelu albanaske delegacije bio Ridvan Qazimi, član Glavnog štaba Oslobodilačke vojske za Preševo, Medveđu i Bujanovac, poznat pod imenom komandant Lleshi. Nekoliko sati su novinari dvogledom pratili komandanta Lleshija, koji je sedeo ispred vojnog šatora, gladeći svoju dugu bradu koja je ovoga puta pokrivala kravatu, umesto vojne uniforme. Među informativnim agencijama je kružila vest da se srpska delegacija povukla i da su "razgovori" propali. Svi su citirali predsedavajućeg srpske delegacije Nebojšu Čovića.

Ipak, u 19 sati, delegacije su se suočile u onome što je Pitter Faith nazvao "prvim veoma značajnim korakom u procesu razgovora". Oko 21. sat uveče, britanski helikopter je u Preševsku dolinu prebacio albansku delegaciju, a automobilima su se u Srbiju vratili Čović I njegova delegacija, dok je dvogled novinara ostao neupotrebljiv - zbog mraka koji je pokrio Merdare. Gospodin Faith nije delovao tako nezadovoljan. On je rekao da su delegacije razgovarale opušteno I u srdačnoj atmosferi o svim otvorenim pitanjima, a usaglasili su se da se razgovori nastave za nedelju dana u jednom od sela u Preševskoj dolini. Izaslanik EU Stefan Lehne je čak dodao da su se "obe strane usaglasile da je era nasilja nasilja na Balkanu završena I da je vreme da obe strane rade zajedno na postizanju mirnog rešenja". Gospodin Lehne je takođe izjavio da ako to rezultira uspehom, onda bi moglo da posluži kao dobar primer I za druge u regionu. Shvativši moguću aluziju na ono što se dešava u Makedoniji, on I gospodin Feith su požurili da objasne da su "Preševska dolina I Makedonija odvojena pitanja".

Dan kasnije, predstavnici Albanaca su izneli da je stvoren prostor za nastavak razgovora, a prvi susret su nazvali kao susret od "istorijske vrednosti" za uzburkani region. Njihove komentare su izneli dok su se vraćali sa pogreba jednog od gerilaca, za kojeg su tvrdili da je ubijen iz snajperske puške u selu Končulj u opštini Bujanovac, upravo tu gde se nalazi i Glavni štab albanskih boraca.

Svakako, Merdare je naznačilo početak jednog procesa koji je u startu pokazao da će biti veoma težak. Merdare, mesto albansko - srpske "trgovine", mesto carina koje još uvek ne funkcioniše, mesto zločina gde je 11 srpskih građana izgubilo život u eksploziji jednog autobusa u pratnji KFOR-a, mesto gde je jugoslovenska vojska dobila vizu da uđe u kopnenu zonu sigurnosti, valjda će se pretvoriti u mesto početka kraja jednog konflikta u čijem su startu albanski borci smatrani "pobunjenici" protiv Srba , koji su pod Miloševićem (optuženog za ratne zločine) bili "loši momci", mada sada izgleda da su se uloge promenile. Predstavnici albanskih gerilaca kažu da u procesu rešavanja problema na svojim plećima nose sudbinu 100 hiljada stanovnika Preševske doline. Međutim, na njihovim leđima je sada i težak teret borbe njihovih "imenjaka" u Makedoniji.

AIM Priština, Besnik BALA