Špijunski skandal u Sofii

Odnosi Bugarska - Rusija odlaze u zamrzivač

AIM Sofija, 19.03.2001.

Trojica diplomata iz ruske misije u Sofiji biće ekspulzirana. Slična vest izgleda prilično šokantno u očima mnogih koji još uvek gledaju na Bugarsku kao na satelit velikog ruskog brata. Pokušaji vladajućih krugova u Sofiji da unište taj njen imidž kriju rizik da dve zemlje uđu u tihi diplomatski rat.

Serija skandala između dve države ohladila je njihove međusobne odnose, ali poslednji korak bugarskog MIP-a na putu je da ih na duže vreme stavi u zamrzivač.

Povod za taj novi u seriji skandala bilo je hapšenje bivšeg bugarskog oficira obaveštanje službe Janija Janeva koji je, kako se tvrdi, regularno dostavljao poverljivu informaciju ambasadi Rusije u Sofiji. Kao rezultat toga Bugarska je zatražila da trojica ruskih diplomata napuste zemlju u roku od nedelju dana. U suprotnom slučaju biće objavljeni za persone non grata, izjavila je ministar inostranih poslova Nadežda Mihajlova.

"Ugrožen je bugarski nacionalni interes pa je to nametnulo neophodnost da postavimo to pitanje ruskoj strani. Bugarska nije razgrađeno dvorište i ne možemo dopustiti da se na našoj teritoriji ostvaruje delatnost koja je nespojiva sa Bečkom konvencijom", izjavio je portparol MIP-a Ratko Vlajkov. Među motivima se navose i "direktno mešanje u unutrašnje poslove Bugarske i akcije koje ugrožavaju naconalnu bezbednost", dodala je ministar Mihajlova.

Dvojica od proteranih ruskih diplomata povezana su sa tako zvanim slučajem "Jani Janev" - vojni ataše kapetan prvog ranga Vladimir Lomakin i njegov pomoćnik Sergej Vlasenko.

Špijunski skandal izbio je 6. marta kada je bivši zamenik glavnog načelnika vojne obaveštajne službe Jani Janev uhvaćen sa tajnim dokumentima ispred ambasade Rusije. Po tom slučaju policija je uhapsila i šefa poverljivog poslovodstva vojne obaveštajne službe Ljiljanu Geševu. Prema zvaničnoj informaciji Ministarstva odbrane Janev je uhapšen dok je pokušavao da kroz ogradu preda ambasadi Rusije poverljivi izveštaj. Dokument sadrži uopštenu informaciju obaveštajne službe o vojno-političkoj situaciji u Bugarskoj susednim zemljema i nosi oznaku "Strogo poverljivo".

Dvoje uhapšenih optuženi su za izdavanje državne tajne i akcije koje su usmerene protiv nacionalne bezbednosti Bugarske. Predmet će se razmatrati iza zatvorenih vrata. Kazne zatvora predviđene u takvim slučajevima kreću se između 3 i 10 godina, ali moguće je da u toku suđenja optužbe protiv njih budu prekvalifikovane u još teže -za špijunažu.

Vojni ataše Lomakin je pre više godina proteran je iz Poljske zbog špijunskog skandala. Tamo je prema sličnoj šemi vrbovao Mareka Žilinskog, bivšeg službenika poljskog MUP koji mu je dostavljao poverljiva dokumenta.

Treći proterani iz bugarske ruski diplomata je savetnik u ambasadi boris Smirnov. Za njega se sumnja da je imao zadatak da u sledeće, 39. Narodno sobranje proturi proruski raspoložene poslanike iz partije koja nije Bugarska socijalistička partija. Reč je o političkoj organizaciji trakijskih društava i o političkom pokretu "Bugarska za sve". Ovako je zajedno sa socijalistima trebalo stvoriti proruski lobi u sledećem parlamentu.

Kao kontrameru Rusija je takođe proterala trojicu bugarskih diplomata za "akcije koje su nespojive sa njihovim statusom".

U najnovijoj diplomatskoj praksi Bugarske proterivanje stranog diplomate zbog "mešanja u unutrašnje stvari" nije presedan . Prema ovoj formuli prošle godine je proteran turski generalni konzul u Burgasu gospođa Bejza Juntuna što je izazvalo napetost u odnosima sa Ankarom. Motivi su bili da je svojim javnim nastupima gospođa Juntuna agitovala u korist Pokreta za prava i slobode (DPS) čiji je lider Ahmed Dogan. Odnosi između DPS i vladajuće partije su međutim dosta napeti što je očigledno izazvalo reakciju MIP-a.

Slučaj sa proteranom trojicom ruskih diplomata međutim prvi je u istoriji diplomatskih odnosa dve zemlje. Sa nedoumicom i zabrinutošću pratimo antirusku kampanju koja se širi u Bugarskoj i u kojoj učestvuju članovi vlade, izjavila je u oštroj deklaraciji Moskva. "Dostojna je žaljenja činjenica da se takva u suštini rusofobija koja ometa uspostavljanje normalnih, civilizovanih odnosa iz,eđu Bugarske i Rusije, prikazuje od strane zvaničnih vlasti u Sofiji kao zaštita dostijanstva i suvereniteta zemlje", stoji u saopštenju.

Posle odluke od novembra prošle godine o izostavljanju Bugarske sa negativnog šengenskog viznog spiska, MIP je jednostrano ponudilo Rusiji da bude zaključen sporazum o readmisiji. To je bio jedan od zahteva da bi se postigli kriterijumi šengenskih zemalja u pogledu zatezanja granične kontrole. Moskva je međutim odbila taj predlog pa će bugarski diplomatski resor morati da uvede vize za ruske građane.

Vlada Ivana Kostova na sve načine pokušava da poruši mit o dobrim bugarsko-ruskim odnosima u svakoj sferi. Ruski investitori su po nekom nepisanom pravilu nepoželjni. Jedino je ruski gigant "LUKojl" dopušten do privatizacije burgaske rafinerije Neftohim. Trgovinski promet između dve zemlje opada svakom proteklom godinom. Prošle godine iznosio je 1,7 milijardi dolara, pri čemu je bugarski izvoz u Rusiju bio u vrednosti od svega 180 miliona dolara. Očekuje se da će uvođenje viza ohladiti entuzijazam ruskih turista da letuju u crnomorskim odmaralištima. Prošle godine njihov broj je skoro dvostruko opao u odnosu na 1995. g. Trenutno Bugarska izvozi u Rusiju glavno lekove, pastu za zube i boju za kosu.

Ranijih godina je kabinet SDS ušao i konflikt sa ruskom stranom zbog količina i cena isporuka ruskog gasa. Još uvek ostaje nerešeno pitanje kako da bude otplaćen ruski dug prema Sofiji i kakav je status nekretnina bivšeg Sovetskog Saveza na teritoriji Bugarske. Bivši ruski ambasador u Sofiji Aleksandar Avdejev je nedavno ocenio kao "teške" odnose između dve zemlje, što je na pozadini najnovijih zbivanja na tom planu isuviše blago rečeno.

Georgi Filipov (AIM)