Osuden je najveći "faraon"

Sofia Mar 22, 2001

Šef finansijske piramide "Lajfčojs" dobio je kaznu zatvora 23 godine ali teško da će vratiti pare prevarenima

AIM Sofija, 20.03.2001.

Prvi put je u Bugarskoj prevarant visoke klase dobio zasluženu kaznu - šef finansijske piramide "Lajfčojs internešenel" Majkl Kapustin odležaće u zatvoru 23 godine pošto je priznat krivim za novčane malverzacije i obmanu.

Presuda protiv kanadskog državljanina Mihaila Kapustina, poznatog kao Majkl Kapustin izrečena je za prisvajanje skoro 260 miliona starih leva obmanom 2821 ulagača u njegovu piramidu u periodu april 1994. - maj 1995. g. Osim toga faraon će morati da plati i sudske troškove u iznosu od 13.474 leva, odnosno maraka.

Procenjuje se da je ova kazna pravična kada se ima u vidu da je sankcija za prisvajanje novca na dužnosti između 10 i 30 godina zatvora. Drugo je pitanje da li će presuda ostati ista. Kapustin je pripretio da će iskoristiti sve mogućnosti da "pravda pobedi", tako da će predmet proći kroz još dve instance - apelativni i kasacioni sud. Istražni predmet protiv Kapustina pokrenut je 1995.g. U februaru 1996. on je uhapšen u Nemačkoj i ekstradiran u Bugarsku. 1998.g. istraga je prosledila predmet tužilaštvu, a u aprilu 1999. g. počeo je sudski proces protiv Kapustina. Zbog pretnji ulagača u avgustu 2000. g. sud je rešio da suđenje bude nastavljeno iza zatvorenih vrata sve do kraja.

Kapustin je optužen za prisvajanje 509 miliona starih leva obmanom 4731 ulagača. Sud ga je međutim opravdao za prisvajanje 249 miliona starih leva od 1910 ulagača.

Žrtve Kapustina su mahom stariji ljudi namamljeni obećanjima za spokojnu starost. Među prevarenim ima i medijskih šefova i sudija, ali nema nijednog Roma. Ulagači su se prevarili zbog lepih ofisa, reklame i uveravanja dilera da su u putanju veliki profiti. Njihovo poverenje povećavalo se i zbog novogodišnjih pozdrava i čestitki koje im je Kapustin slao.

Za vreme sudskog procesa umešano je čak i ime predsednika Petra Stojanova koji je prema svedocima pružao kao konsultant pravne savete plovdivskoj filijali piramide 1994. - 1995. g. Iz pressekretarijata predsednika demantovali su tu informaciju izjavivši da je u to vreme Petar Stojanov bio narodni poslanik.

Kapustin je periodički objavljivao štrajk glađu u zatvoru pa je tako smršao od 130 na 70 kilograma. Vreme provedeno iza rešetaka koristio je za slikanje i organizovanje izložbi u Centralnom sofijskom zatvoru.

Suđenje će se pamtiti i brojnim odlaganjima zbog čestih smena njegovih advokata i prevodilaca i njegovih zahteva da se predmet vrati na dalju istragu. Faraon je takođe tražio da tužilas i sudije budu u togama kako to zahteva zakon o sudskoj vlasti. Drugi potez za odlaganje predmeta bila su lažna obećanja Kapustina da će vratiti pare ulagačima. Inače, najverovatnije prevareni neće dobiti ništa jer na bugarskim bankarskim Računima Kapustina nema nijednog leva. On je sve pare prebacivao u inostranstvo, tačnije u mesto Sejnt Džons, prestonici Karpskih ostrva Antigua i Barbuda. Tamo je novac ležao oko tri meseca da bi posle toga odlazio u nepoznatom pravcu.

Dok se suđenje Kapustina u Sofiji otezalo u nedogled, njegova porodica podnela je tužbu protiv Bugarske u Vankuveru u vrednosti od 900 miliona kanadskih dolara zato što je navodno država upropastila njegov biznis. Hapšenjem kapustina u Bugarskoj prekinuta je proizvodnja leka "Faktor R" što je izložilo opasnosti živote hiljada Kanađana obolelih od SIDE, tvrdi se u žalbi kanadskim sudskim vlastima.

Sudski proces protiv Kapustina koji je potrajao skoro 6 godina predstavlja doprinos pravnoj teoriji jer ukazuje na propuste u krivičnim zakonima koji moraju da budu ispravljeni, komentarisao je prvi tužilac u tom predmetu Mario Stojanov.

Istina je da je sudski proces izneo na videlo većinu nedomislica bugarskog pravosuđa, načinjenih za 10 godina neprestane sudske reforme. Pokazalo se da nove demokratske tekovine u bugarskom zakonodavstvu pružaju mogućnost svakom prepredenom prevarantu da izvrda koliko god može. Koristeći sva vratašca zakona Kapustin je di krajnje mere išao na živce kako sudija tako i prevarenih ulagača. Na kraju krajeva on je priznat krivim samo za polovinu svojih krivičnih zločina. Priliko sudske istrage nije dokazano da je opljačkao 2800 ljudi.

Pa ipak, ko je početkom 90-ih godina dozvolio nicanje desetina piramida u kojima su propale ušteđevine 140 hiljada Bugara? Objašnjenja da je Bugarin naivan i da je sam sebi kriv jer se država ne može mešati u privatne građanske pravne odnose nisu ubedljiva. Tužilaštvo je konstatovalo da je čitava državna mašinerija ostala pasivna. Zašto?

Početkom 1996. g. po nalogu sada već bivšeg glavnog tužioca Ivana Tatarčeva počela je provera delatnosti tadašnjeg rukovodstva Bugarske narodne banke (BNB) i posebno uprave "Bankarski nadzor". Tatarčev je želeo da sazna da li službenici uprave nisu počinili krivično delo svojom pasivnošću ili nehatom u vezi sa finansijskim piramidama.

Pokazalo se da su još na početku 1994. g. tužioci u Dobriču, Varni i Krdžaliju uputili pisma Bankarskom nadzoru u kojima upozoravaju bankare na opasnost od piramida. Iz BNB međutim nisu preduzeli nikakve mere. Utvrđeno je da je oko stotinak lica uplatilo po 1-2 miliona leva, onda e podiglo po 4 miliona i nešto pre rušenja piramida istupilo iz njih.

Odgovor BNB glasi da se u slučaju sa piramidama ne radi o bankarskoj delatnosti i da bi se time trebalo baviti tužilaštvo. A tužilaštvo sa svoje strane ili nije reagovalo ili se njegova reakcija svodila na pokretanje BNB. Ovako je ispod nosa vlastiju cvetao taj javni hazard koji je u krajnjoj liniji platio Bugarin.

Mada i najveći, Majkl Kapustin nije bio jedini faraon i prevarant. Graditelji "Grada snova" u Sofiji Solomon Anžel i vicepredsednik njegove firme Čavdar Rajčev trebalo bi da izađu pred sud u maju. Oni će morati da odgovaraju za prisvajanje 169.918.897 starih leva uzetih za 309 nepodignutih stanova. Prosec protiv šefa firme "Ist Vest Internešenal" Iva Nedjalkova takođe treba da startuje u maju. On je optužen za prisvajanje 203.227.912 starih leva iz deoničarskog društva u periodu 1993.-1994. g. To su pare skoro 5.000 akcionara u toj piramidi. Sudski predmet protiv braće Fjodora i Ronalda Čihija i protiv Emila Stoilova iz "MCS Bulgarija" vraćen je na dalju istragu zbog nekih kršenja procesnih pravila. Inače oni su optuženi za prisvajanje na dužnosti 1.450.710 USD i 579.000 DEM, uzetih od 4.673 ulagača u periodu 1993.-1995. g. Njih trojica su provela izvesno vreme u zatvoru i oslobođena nakon plaćanja novčane garantije. Sada nisu u zemlji tako da će se suđenje voditi u njihovom odsustvu.

U oktobru prošle godine Varnenski rejonski sud opravdao je vlasnike društva "Pram-Hristov i sie" Rumena Hristova, njegovu suprugu Pavlinu i svastiku Žasminu Bonovu koji su bili optuženi za to što su prevarili 424 ulagača sumom od 104.031.788 leva u periodu 1994. - 1995. g.

Presuda koja je izrečena faraonu Majklu Kapustinu donekle je donela neku moralnu satisfakciju društvu. Ali je kod prevarenih ulagača ostao gorki ukus jer za njih ova kazna ima samo moralnu dimenziju. Oni koji nisu uspeli da dokažu da su bili prevareni skoro da nemaju šansu da dobiju svoje pare natrag ako pokrenu građanski sudski postupak protiv faraona. Ostali bi mogli da ga osude da im vrati pare. Međutim, šta od toga ako para nema?

Plamen Kulinski (AIM)