Novo u budžetu Srbije

AIM, Beograd, 19. 3. 2001.

Prva logična reakcija u svim državama prilikom usvajanja budžeta je poredjenje sa predhodnim. U Srbiji je, tako nešto je nemoguće. Poredjenje lanjskog i ovogodišnjeg tek predloženog republičkog budžeta bilo bi narodski rečeno isto što i porediti "kruške i jabuke". Ako bi se krenulo od ukupnog iznosa, moralo bi se uzeti u obzir to da je manir predhodne vlasti bio da stalno poteže za rebalansom budžeta i da je pored republičke kase imala i dosta vanbudžetskih računa na koje su se slivala značajana sredstva.

Porediti predloženi budžet od 129,4 milijarde dinara samo sa onim koji je prihvaćen na početku lanjske godine, dalo bi apsolutno iskrivljenu sliku o njegovom enormnom rastu. Kao što isti efekat daje recimo pokušaj nekih "probudjenih" sindikalnih lidera da za jedini argument uzimaju procenat izdvajanja iz budžeta za njihove plate. Jer, za isplatu zarada policajaca isplaćeno je prošle godine 4,9 milijardi a ove godine ta izdvajanja će biti 10,1 milijardi dinara. Iako je reč o znatnom povećanju, učešće plata policajaca smanjeno je sa 34,5 na 10,1 odsto.

Osnovna razlika u odnosu budžeta prema MUP je što je ukalkulisana u startu preraspodela u okviru datih para. Dakle, iza igara brojki treba videti odlučnost da ne može sve da ostane na zatečenom nivou a da se žele promene, bez obzira o kome je reč. Srpska vlada upravo na tome gradi svoju ukupnu politiku, pa i budžetsku a dobro zna da donošenje budžeta predstavlja najvažniji politički čin kroz koji se na sistematski način pokazuje pravac i kreće u najavljene korenite reforme. Usvajanjem budžeta počinje uspostavljanje reda, prvenstveno u oblasti finansija.Tome bi trebalo da doprinese i paket od oko dvadesetak poreskih zakona koji će biti upućeni na razmatranje i usvajanje republičkom parlamentu kao početak "principijelne poreske politike". "Ukoliko Narodna skupština izglasa reformu javnih finansija kroz predložene propise, naše kaskanje za Evropom smanjiće se sa deset na dve do tri godine" ocenjuje najupućeniji čovek u sva pitanja vezana za budžet Srbije,ministar Božidar Đelić.

Poreski obveznici u svetu budžet procenjuju isključivo sa stanovišta da li će morati da izdvajaju više para nego predhodne godine iz svojih primanja, odnosno da li će moći da računaju na nešto više pogodnosti nego godinu dana ranije. Sve ostalo nije njihova briga. Da li će i u Srbiji koja je suviše dugo navikla da na budžet gleda kao na instrument pomoću koga se vlada svim porama života i kada je potrebno kupuje socijalni mir, biti tako? Nažalost, teško je zamisliti da će najavljene promene u budžetu proći bez većih protesta. Dobrom delu onih koji će kasu morati da pune, neće se dopasti predložena rešenja, pogotovu ako su predhodnih godina spadali u takozvane "privilegovane" kategorije koji zbog sprege sa vladajućom partijom državi ništa nisu plaćali. Njima nije bitno što će ubuduće uplaćivati jedinstvenu stopu porezana promet i samo jednu taksu-onu za vojsku, umesto dosadašnjih 230. Mnogo će se zabrinuti i oni koji su do sada držali monopl u poslovanju naftom, cigaretama, pićem, kafom što država ne krije da želi da u vrlo kratkom roku stane na put sivoj ekonomiji i dodje do toga da od cene naftnih derivata, čak 60 do 70 odsto odlazi u budžet.

I oni koji su godinama navikli da na budžet gledaju samo kao na kasu odakle im stižu plate kada treba i uz pomoć štrajkova, biće sigurno nezadovoljni prvi put kada se budu suočili sa stavom "da budžet nije buvljak na kome se možeš cenjkati", kako je na sebi svojstven način objasnio srpski premijer Djindjić i da ova vlast nema namere niti da štampa pare bez pokrića niti da ide u rebalanse.

Pred premijerom i njegovim saradnicima je težak i nezahvalan zadatak da objasne gradjanima Srbije šta će im konkretno doneti novi budžet. Na primer, da uvođenje sistema bruto plata, čime se praktično u osnovicu za oporezivanje i plaćanje doprinosa računa ne samo neto plata, već i topli obrok, regres, terenski dodaci i druga primanja nije puka knjigovodstvena promena koja ni za radnike ni za poslodavce ništa ne menja pošto će porez na plate kao i doprinosi za penzijsko osiguranje za početak ostati isti. Posmatrano u novčanom iznosu radnici će dobijati ono što su i dosad, a poslodavac će plaćati isti iznos u državnu kasu jer će stopa doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje biti umanjena u skladu sa proširenjem poreske osnove. Suštinsku promenu predstavljaće to što će radnici ubuduće biti sigurni da njihova penzijska osnova neće biti umanjivana time što je državi zakidano na plaćanju svih "dodataka na platu" a privreda će biti na dobitku jer će ukupna opterećenost sa sadašnjih 105 biti smanjena na 78 odsto. A već za nekoliko meseci, kako je obećao Đelić, može se očekivati da nameti privredi budu smanjeni za još desetak procenata.

Nov koncept budžeta svakako najpažljivije će biti analiziran u domenu socijale."Konačno smo", poručuju iz Vlade,"socijalnu politiku odvojili od poreske". Premijer ne krije da je cilj " da oni koji imaju, plate punu cenu robe na tržištu, a da onima koji to ne mogu, iz sredstava budžeta to na neki način nadomestimo, umesto da se poreskom politikom teraju proizvodjači da drže nerealno niske cene i time prave gubitke”. U novopredloženom budžetu za socijalne programe kojima će biti obuhvaćeno oko 300 hiljada porodica trebalo bi da bude izdvojeno 16,8 milijardi dinara a od toga 10 milijardi je namenjeno dečjoj zaštiti. Novina je i fond za socijalno zbrinjavanje ugroženih porodica u koji treba da se slije tri milijarde dinara, kao i fond za tranziciju koji startuje sa 1,5 milijardi dinara i koji će služiti za prekvalifikaciju radnika koji ostaju bez posla. Pri tom, po osnovu neizmirenih obaveza predhodne vlasti mora se izdvojiti 19,8 milijardi dinara za pokrivanje deficita fondova za penzije, zdravstvo i zapošljavanje. Sve su ovo nove stavke u budžetu, baš kao i budžetski deficit. Za 2001. on iznosi 22 milijarde dinara i planirano je da bude pokriven sredstvima od privatizacije i kroz donacije i zajmove.Ukoliko taj deficit koji čini 22 odsto planiranog budžeta i dva odsto procenjenog bruto društvenog proizvoda Srbije, za 2001. godinu ne bude pokriven na planirani način, planirani budžetski rashodi će morati da budu smanjeni.

Osnovni princip u pristupu izradi budžeta su "pravednost i štednja" kaže Djelić i od toga nema odstupanja. Da bi pokazala da ozbiljno govori o promenama, vlada se opredelila da ličnim primerom podstakne druge. Jedino tako treba shvatiti odluku o zamrzavanju plata na januarskom iznosu premijeru i ministrima i u skladu sa tim i zamrzavanje plata u javnim preduzećima čiji je osnivač vlada a u kojima su plate za 20 odsto i više veće od proseka u Republici, odnosno koje su veće od 4.585 dinara. Prinicip pravednosti za različite budžetske korisnike oličen je u maksimi " približno plaćanje za približan rad", odnosno uvodjenju platnih razreda. Cilj je da se osnovica za obračun plata koja je u saveznoj administraciji 900 dinara izjednači sa onom u republičkoj administraciji koja iznosi 550 dinara "jer i jednu i drugu kasu pune isti poreski obveznici-oni iz Srbije", da se više ne dogodi da plata ministra u republičkoj vladi bude 9.600 dinara a plata konobara predsednika Republike Srbije 10.500 dinara, ili da čistačice NIS koje trenutno imaju veću platu od ministara neće da čiste prostorije koje je NIS ustupio vladi jer bi trebalo da primaju platu kao i njihove koleginici koje rade u republičkoj upravi, ali ni da zaposleni u administraciji policije primaju dva do dva i po puta više od ostalih službenika u republičkoj administraciji.

Uvodjenjem platnih razreda, što je već prokomentarisano kao vraćanje na "davno zaboravljeno vreme Brozovske Jugoslavije" bio bi, procenjuju u Vladi, stvoren prostor da specifični poslovi, kao što su policajci na ulici ili rudari u rudniku, mogu da računaju na značajnije povećanje zarada..

Inače, po raspodeli para, ovogodišnji budžet bi sa pravom, za razliku od prošlogodišnjeg koji je bio "policijski" jer su troškovi MUP-a i zarade policajaca bili njegova najveća stavka, mogao da ponese epitet "obrazovnog" jer će najviše prihoda odlaziti na isplate zarada prosvetnim radnicima u osnovnim i srednjim školama.

Vlada planira, subvencije i podršku privredi 21,9 milijardi dinara, za agrar 5,1 milijardu dinara, što je znatno veći iznos od prošlogodišnjih 1,8 milijardi dinara. Ali, "svako ko dobije državni novac mora preuzeti i određene obaveze, a ne kao do sada dobijena sredstva utapati u plate" podseća ministar finansija Srbije. I ova promena sigurno neće obradovati sve. Ukoliko stvarno ozbiljno misli da udje u reforme u vladi ne bi smelo biti kolebanja. Na budžetu se, jednostavno, polaže ispit te spremnosti.

Tatjana Stanković (AIM)