Dva koraka napred, jedan nazad

Politika Bugarske prema Makedoniji je sklad neiskusnosti i zrelosti

AIM Sofija, 10.03.2001.

Teško da postoji delikatnija tema za Bugarsku i Makedoniju od pitanja regulisanja njihovih međusobnih odnosa. Zbog toga se svaki pokušaj otopljavanja veza u stvari pretvara u test političke zrelosti državnika s obe strane granice.

Kriza na makedonsko-jugoslovenskoj granici kraj sela Tanuševci pružila je bugarskim političarima novu šansu da pokažu svoj nivo na spoljnopolitičkom planu. Presecanje "makedonskog čvora" se test najviše klase koji samo veliki državnici mogu savladati bez problema.

Neki su se određeno snašli sa situacijom i pokazali neophodnu zrelost, ali to nisu bili predstavnici zvanične bugarske vlasti. Predsednik Petar Stojanov je po ko zna koji put odigrao ulogu slona u staklarskoj radnji. Premijer Ivan Kostov bio je neophodni dobar političar koji je bio u situaciji da ponovo zataškava grešku predsednika. Međutim, čak je i on na momente pokazao slabost što treba da navede na zaključak da predstoji da se prođe dug put da bi se odnos prema Makedoniji od dobro formulisanih teza pretvorio u unutrašnju ubeđenost.

Prva izjava bugarskog predsednika Petra Stojanova u vezi sa napetošću na granici između Makedonije i Jugoslavije pretvorila se u manifestaciju liše demonstriranog patriotizma. Pošto je ponudio svom makedonskom kolegi Borisu Trajkovskom usluge bugarske armije, usledilo je preciziranje teze. Bugarske trupe mogu učestvovati jedino u sastavu kontingenta snaga OUN, ukoliko SB stvori bezbednosnu zonu na granici sa Kosovom, precizirao je kasnije predsednik i to u više navrata. Međutim, kako se kaže u jednoj bugarskoj izreci, "Izgovorena reč je kao bačen kamen". I taj kamen ostao je na teret bugarskoj spoljnoj politici.

"To je težak politički gaf predsednika Stojanova. Dobro je poznato kakav je istorijski odnos prema prisustvu bugarskih vojnika u Makedoniji i kako bi jedan ovakav predlog mogao da utiče na bilateralne odnose. Bugarska treba da se oslobodi svog paternalističkog odnosa prema Makedoniji da se u nekim krugovima ne bi probudila zaspala osećanja. Moramo još jednom potvrditi svoju poziciju, a naime, da nemamo teritorijalnih pretenzija prema Republici Makedoniji i da se zalažemo za nepovredivost granica", izjavio je lider Bugarske socijalističke partije (BSP) Georgi Prvanov u parlamentu.

Upravo istorijska činjenica da se na prisustvo bugarskih snaga u Makedoniji za vreme Drugog svetskog rata gledalo kao na okupatorsku vojsku, izmakao je pažnji predsedniku Stojanovu u prvobitnom obliku njegove ideje.

"Odnosi između Bugarske i Makedonije su užasno istorijski opterećeni. Zato im možemo dati tenkove, haubice, vojnu opremu, ali bugarski vojnik ne sme zakoračiti tamo.To će biti protumačeno kao pokušaj revanša od strane Bugarske, ovog puta uz pomoć NATO", izjavio je bivši predsednik zemlje Željo Želev.

Drugo je pitanje da li izjave Petra Stojanova nisu bile nova u seriji populističkih izjava datih u predizbornoj situaciji. Šef države sklon je da čini predloge s povodom i bez povoda ali u datom slučaju njegov neumestan nastup kompromitovao je bugarsku spoljnu politiku.

Svi posmatrači, čak i opozicioni lideri smatraju da su akcije vlade bile mnogo premerenije i adekvatne situaciji. Premijer Kostov poneo se ekspeditivno da bi nestao gorak ukus usled predsednikove izjave. za svega jedan dan između vojnih resora dve zemlje potpisan je sporazum o vojnotehničkoj pomoći u vrednosti od 16 miliona DEM. Odmah nakon toga usledila je dvodnevna poseta premijera Kostova Makedoniji gde su dogovoreni parametri bugarske pomoći Makedoniji. Ona ni u kom slučaju ne predviđa slanje trupa.

"Jedino politička i materijalna izolacija terorista dovešće do brzog i definitivnog kraja konflikta. Problem ne može da ima vojno rešenje. Vlada Makedonije i međunarodna zajednica treba da iskoriste sve mogućnosti za političko rešenje konflikta. Prekomerno skoncentrisanje vojne snage obično vodi razrastanju konflikata na Balkanu", izjavio je Ivan Kostov u bugarskom parlamentu povodom krize.

I pored svih napora koje je uložio, ni on nije u celini izdržao test koji bi smo uslovno mogli nazvati "kako ne izazivati antibugarsku histeriju u Makedoniji". Za vreme preskonferencije u parlamentu u Skoplju Kostov se naljutio makedonskim novinarima i bio je na putu da prekine svoju izjavu. Problem su stvorili makedonski novinari zbog nejasnog prevoda reči bugarskog premijera. A kao što je poznato, jezičko pitanje je najdelikatnija od svih delikatnih tema između dve zemlje. "Ne prihvatam kao druželjubivo takvo ponašanje prema jednom predsedniku vlade koji je došao ovde jedino da bi pružio pomoć a da ništa ne traži u zamenu", oštro se obratio makedonskim novinarima Kostov.

To što su živci bugarskog premijera popustili bio je svakako izraz slabosti, vešto provocirane makedonskim novinarima. To navodi na razmišljanja šta bi još trebalo da učini Bugarska da bi se odnos prema njoj s druge strane granice promenio. A Sofija je do sada učinila puno toga - prva je priznala nezavisnu Republiku Makedoniju, rešeno je jezičko pitanje, makedonska armija dobila je bespovratno tenkove, a sada i druge vrste vojne pomoći.

Ostalo je da lebdi u vazduhu pitanje prisustva makedonske manjine u Bugarskoj. Koje bi se možda bezbolnije rešilo kad bi dopustili da partija makedonista OMO "Ilinden" učestvuje u političkom životu.

Georgi Filipov (AIM)