Obnavljanje Vojvodine

Istraživanja

AIM, Beograd, 16. 3. 2001.

Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja koje je sprovela Agencija "Scan", nešto više od petine punoletnih stanovnika Vojvodine (22,7 odsto) misli da je sadašnji status najprihvatljiviji za Vojvodinu, 6,3 odsto bi ukunuo svaku autonomiju; s njima se ne slaže 61,3 odsto ispitanih. Istraživanje (uradjeno u drugoj polovini februara ove godine) koje je po rečima Milke Puzigaće, direktorke Agencije, "u celosti posvećeno položaju Vojvodine" je naručilo naručilo pokrajinsko Izvršno veće, kako bi, sadašnja vlast proverila većinsko mišljenje stanovcništva o sadržaju autonomije."Puna i istinska autonomija Vojvodine" bilo je uostalom i predizbrono obećanje nekadašnje opozicije.

Šta su racionalna očekivanja Vojvodjana, čega se boje i našta emotivno reaguju, kada je u pitanju budućnost Vojvodine? Upitnik od 256 pitanja, popunila su 1.422 punoletna gradjanina iz 48 mesta u 23 opštine Vojvodine. I dok se prema istraživanju menjaju procenti u stavovima o stepenu autonomije, procenat nezadovodljnih statusom Vojvodine stabilan je već godinama. Trećina Vojvođana (33,1) bi bila zadovoljna autonomijom kakvu je Vojvodina imala po Ustavu iz 1974. kada je imala "dvostruku konsitutivnost" kao deo Srbije, ali i u federalnoj državi; 17,6 odsto bi "nešto između"- više autonomije nego što je Vojvodina ima sada, a manje nego što je imala po Ustavu SFRJ. Više od 6 odsto ispitanih je za Vojvodinu kao jugoslovensku republiku, dok samostalnu državu želi 4,2 odsto.

"Dinamika u iskazivanju nezadovoljstva nadležnostima Vojvodine i pokretanje inicijativa u političkom angažmanu na koji bi pristalo stanovništvo Vojvodine ne zavisi od procesa koji se dešavaju u Vojvodini" - upozorava Milka Puzigaća: "Oni su, za ovih 11 godina, zavisili od toga šta se dešava u Beogradu ili negde dalje od Vojvodine". Ona kaže da, ako bi političari u Beogradu zanemarivali nezadovoljstva u Vojvodini, to ne bi proizvelo "reteriranje u stavu" i napominje da očekuje, posle Crne Gore, značajnije otvaranje pitanja Vojvodine:"Ono se u ovom momentu prenosi kao emotivna priča i sada je to osećaj opljačkanosti. Ukoliko bi političari u Beogradu krenuli s nekim inicijativama prema Vojvodini, mislim da bi se na to odreagovalo. Ukoliko političari u Beogradu oćute na to, proces će se dalje razvijati".

Podaci iz istraživanja govore da u centralnoj Srbiji ne razmišljaju o potrebi neke autonomnosti Vojvodine: više od polovine (51,5 odsto) smatra da sve treba da ostane kako je sada i 7,5 odsto bi ukinuo svaku autonomiju; 7,9 odsto nema ništa protiv rešenja iz 1974. U Beogradu 38,8 odsto misli da je sadašnji položaj odgovarajući za Vojvodinu, 9 odsto misli da i to treba ukinuti; 14,7 odsto bi se složio i s rešenjima iz poslednjeg Ustava SFRJ.

S najviše pozitivnih odgovora (69 odsto) prihvaćen je pojam "vojvođanski novac u vojvođanski džep"; negativan stav o ovome imalo je svega 12 odsto. Isto toliko (68,9 odsto) Vojvođana smatra da nije dobro što se Vojvodini uskraćuje pravo finansiranja iz sopstvenih poreza i javnih prihoda "pošto je to način da se Vojvodina pljačka". Istraživači upozoravaju na podatak da 70 odsto ispitanih smatra da Vojvodina treba da zadrži 70 odsto i više svojih prihoda. Da je dovoljna i polovina, misli ukupno 6,7 odsto: 0,6 ne bi zadržalo ništa u vojvođanskom budžetu, 0,1 je zadovoljno desetinom prihoda, 1,5 razmišlja o petini novca, 2,1 bi bilo zadovoljno trećinom, a 2,4 misli da bi Vojvodini bilo dosta 40 odsto od sopstvenog novca. Posle toga, procenti rastu: gotovo identičan je (15,3) procenat onih koji bi zadržali polovinu izvornih prihoda i onih koji bi (15,8) zadržali sve.

Po "Scanovim" podacima 76,5 odsto Vojvođana smatra da u službenoj upotrebi treba da budu ravnopravne ćirilica i latinica. Više od polovine (51,8 odsto) smatra da imena i prezimena pripadnika nacionalnih manjina treba pisati dvojezično, a svaki deseti misli da ih treba pisati prema pravopisu njihovog maternjeg jezika. Trećina (36,1) misli da ih treba pisati po srpskom pravopisu.

Analitičari upozoravaju da procenat biranja određenog tipa autonomije zavisi od ukupne situacije u zemlji i da su uslovljeni konfliktnim situacijama, kad stanovništvo bira manje radikalna rešenja; u tom kontekstu je i podatak da je, u jednom trenutku, Vojvodinu kao republiku želela petina Vojvođana, ali da su želje uslovljene strahovima: istraživači "Scana" su, prvi put posle 11 godina, zabeležili visok procenat (25,6 odsto) uplašenih od daljeg raspada zemlje koji će, po njihovom mišljenu, odigrati ulogu u političkom opredeljivanju; strah od građanskog rata (26,1 odsto) nije nov, ali je strah od takve vrste sukoba, u odnosu na prošlogišnje istraživanje, izgubio svaki deseti Vojvođanin. Za 30 procenata pao je i strah od vlasti (sa 60 odsto u septembru, na 30 odsto danas).

Na pitanje novinara AIM da li se iz tih podataka može iščitati i mogućnost da, ako centralne vlasti reše da ne otvore pitanje Vojvodine, samo treba da održavaju, bilo gde na teritoriji zemlje nekakav, makar i propagandno fingirani sukob, prof. Aleksandar Molnar kaže: "Pre svega mislim da kriza ne može večno da traje. Kako god da se rasplete pitanje Crne Gore, a kasnije i Kosova, ono će se jednom rasplesti. Što se duže bude odlagao taj momenat, uz paralelno zadržavanje rešavanja pitanja Vojvodine, to će veća erupcija biti kad se bude rešavalo pitaje Vojvodine. Nema tu nikakvog bezgranično dugog vremena, da bi se čekalo". On očekuje da će se koplja oko različitih političkih opcija lomiti kad dođe na red ustavotvorna skupština, bilo federalne države, bilo Srbije: "Mislim da će tada ljudi osetiti da je pravi momenat kada treba plasirati vojvođansku priču".

Zanimljiv podatak iz istraživanja je i koliko su Vojvođani vezani za Vojvodinu. Na pitanje koliko im je značajno što žive u Vojvodini "mnogo" i "veoma mnogo" odgovorilo je 75,1 odsto ispitanika; 71,4 odsto je iste odgovore izabralo za mesto u kojem žive; 63,9 procenata se opredelilo za Srem, Banat ili Bačku; za 59,8 "mnogo" i "vema mnogo" je značajno što žive u Jugoslaviji, a 53,6 odsto je te odgovore izabralo za Srbiju. Da Vojvodini preti opasnost od dominacije Novog Sada misli svega 9,5 odsto Vojvođana; 13,6 smatra da bi to mogao postati problem ako Vojvodina stekne veću autonomiju; 41,2 odsto ne vidi tu vrstu opasnosti i smatra je delom propagande političara iz Beograda; 88 odsto ima pozitivan stav prema ideji da se Novom Sadu vrati status glavnog grada pokrajine.

Milena Putnik (AIM)