Jedna priča sa kokainom

Tirana, 15.03.2001.

Kolumbijski karteli su doživeli neuspeh u poslednje vreme u pokušaju da pretvore Albaniju u zemlju distribucije kokaina između Istoka i Zapada Evrope. Operacija pod kodiranim nazivom "Journey Italia", koja se odvijala istovremeno u sedam država, rasturila je međunarodnu mrežu trgovine narkoticima, koja je polazila iz Latinske Amerike, a koja je za preposlednju stanicu imala Albaniju. Dosadašnja istraga je iznela na videlo okosnicu albanskih dilera u Tirani, kao menadžera tereta od hiljada kilograma droge, koje su bile namenjene italijanskom I balkanskom tržištu. Albanski san kokaina je okončan 2. februara i samo sada, nakon nekoliko nedelja istrage rasvetlio se scenarij prema kojem je kolumbijska mafija imala za cilj da pokrije još jednu novu teritoriju kokainom. Promena prostora koja bi njihovim referentima pružila mogućnost da snabdevaju tržište zapadne Evrope ne samo sa obala Atlantika, već sada i sa Jadrana.

To je velika igra crnih milijardi koja je započela pre nekoliko godina. Postoje sumnje da su u nju uključeni I bivši zvaničnici ili zvaničnice visokog ranga u Albaniji. Nalog za hapšenje je potpisan I za bivšeg šefa pravosudne policije u zemlji, Sokola Kočiua, koji je stavljen u okove. S druge strane, 25 poslanika opozicije je zatražilo od parlamenta I smenu glavnog državnog tužioca Arbena Rakipija.

Paukova mreža

Frederik Durda je optužen da je stajao na čelu ove mreže. Ovaj 42-njak je pobegao iz Albanije u SAD 1976. godine, tokom komunističke diktature. Međutim, veoma brzo je tamo imao posla sa američkim pravosuđem koje ga je osudilo '80-tih godina za posedovanje I trgovinu narkotičnim sredstvima. Nakon pada komunizma, Durda se ponovo vratio u Tiranu.

Prema istražiteljima, sredinom '90-tih godina, Durda je započeo sa nastojanjima da se ponovo aktivira u trgovinu drogom, koristeći svoje nekadašnje veze s one strane Atlantika. U tom cilju, on je polako počeo da prede u Albaniji paukovu mrežu. U godinama 1996. -1997., ojačao je veze sa nekim poznatim eksponentima iz ove oblasti u Tirani. Kasnije je uhvatio u kandže I čelnika pravosudne policije opšteg tužilaštva. Isprva, on je osnovao jednu firmu za uvoz - izvoz građevinskog materijala, iza koje je pokušao da sakrije svoju nelegalnu aktivnost. Nakon ovoga, on se seli u jedan luksuzan apartman u najskupljoj zoni u Tirani I uzima pod kiriju u Atini bivšu vilu jednog od ubijenih kapoa ruske mafije.

Prva istraga o albanskom kapou je započela 1998. godine, u vreme kada je on intenzivirao odlaske van zemlje, posebno u Grčku I dok je, u međuvremenu, njegov brat često počeo da putuje u Italiju. U ovo vreme, pod lažnim imenima, Frederik Durda uspostavio je prve kontakte sa bosovima kolumbijskih kartela kokaina. I upravo, njegovo prvo putovanje u grad Medelin - tamo gde još uvek živi legenda Pabla Eskobara - pao je u oči tajnim službama I međunarodnim strukturama u borbi protiv droge. Čak, istražitelji već raspolažu fotografijama Durde u kabinama privatnih helikoptera ili u blizini vila I rasnih konja u Kolumbiji. S druge strane, Albaniju su počev od 19. juna 1999.godine, jedan za drugim posetila četiri Kolumbijca.

"On I njegov brat prvo su bili na jednoj običnoj listi osumnjičenih. Ali, sve je postalo ozbiljnije nakon pristizanja iz Italije jedne potvrde da su obojica deo jedne snažne linije trgovine drogom koja polazi direktno iz Kolumbije", izjavljuje glasnogovrnik Opšteg tužilaštva Ardian Visha. Prema dokazima kojima danas raspolažu albanski istražitelji, Durda je u Kolumbiji uspostavio veze sa kapoima jednog od najsnažnijih klanova trgovine kokainom. On je obećao menadžiranje tona sa drogom, koja bi započela svoj put iz Kolumbije u Venecuelu, da bi završila u Španiji.

Obala Iberijskog poluostrva, ali I vode Holandije poznate su na karti Interpola kao zemlje u koje se iskrcavaju tereti sa drogom koji polaze iz Latinske Amerike. Međutim, Durda je preuzeo na sebe da proširi ovu geografiju, obećavajući u Albaniji izgradnju jedne nove stanice za distribuciju droge. On je preduzeo mere i za ovaj deo operacije. Njegov brod "Privilege" je trebao da ispolovi prema Španiji kako bi se utovario bitumenom. U međuvremenu, teret koji je već pristigao iz Kolumbije brodićima španske mafije, trebalo je da se sakrije u duplom dnu albanskog broda koji je plovio pod malteškom zastavom. Odatle, on bi plovio prema obali Valone u Albaniji, gde se očekivalo da će sve biti mnogo lakše. Šef pravosudne policije zemlje Sokol Kočiu, koji se sada optužuje da je pripadao samoj kupoli mreže, nekada je bio direktor policije u toj zoni. Bilo planirano da se sa broda kokain u tečnom stanju prebaci u cisterne sa deklaracijom da se radi o cementu. Deo te droge je trebalo da bude smešteno u magacije u Albaniji, a ostali deo da se uruči italijanskoj mafiji, posredstvom snažnih brodića sa radarima, kojima je raspolagala albanska mreža. Ostali deo bi se distriburao putevima Balkana šleperima. Najviši čelnici italijanskih snaga u borbi protiv mafije su dali alarm još prošlog leta da je "stvorena jedna kupola, koja se oslanja na četiri, pet albanskih porodica, koje su uspostavile uske odnose sa kolumbijskim trgovcima drogom da bi uvezli velike količine kokaina preko albanskih posrednika u Njujorku I da bi se transporotovale gumenim čamcima prema evropskim tržištima, preko Ortranskog kanala I šleperima na Balkanu".

Otkrivanje mreže

Prema Glavnom tužiocu u Albaniji Arbenu Rakipiju, prvi signali za ovu operaciju su došli avgusta prošle godine. U Venecueli, u jednom brodu sa građevinskim materijalom otkriveno je šest tona kokaina namenjenih Evropi. S druge strane, u Holandiji je bilo blokirano još dve tone. Bio je to trenutak kada su međunarodne strukture u borbi protiv droge ušle u trag mreži. Oni su pribavili dokaze kojima su potvrđivali da je ovaj teret imao Albaniju kao pretposlednju destinaciju. Podaci istražitelja pokazuju da je čitava operacija deskonpirisana još u prvim koracima od strane američke CIA, koji su obavestili njihove evropske homologe.

U međuvremenu, Durdin brod je isplovio sa obala Jadrana u pravcu Španije da bi natovario "građevinskim materijalom". On je svo vreme bio pod prismotrom. Nakon dugog čekanja u španskim vodama, teret iz Kolumbije ipak nije stigao. U takvim uslovima, posadi je naređeno da se vrati. Međutim, brod nije uspeo da pređe ni nekoliko milja, pošto je blokiran od strane španskih pomorskih snaga koje su izvršile podrobnu kontrolu. Na bočnoj strani broda "Privilege" , otkriveno je duplo dno unutar kojeg nije bilo nikakvih sumnjivih znakova. Ipak, pomorske snage su naredile vraćanje I blokiranje broda.

Septembra 2000-te godine, Glani tužilac Albanije Rakipi je obavešten o celoj ovoj operaciji, ali I o pojedinostima albanske mreže od strane zamenika tužioca italijanske antimafije Frančeska Mandoia. Narednih šest meseci, cela je mreža je bila potpuno nadgledana, kada je registrovano 10 hiljada telefonskih razgovora. U noći 2. februara, u sedam država odjednom uhapšena je 21 osoba koje su smatrane glavnim karikama međunarodne mreže trgovine kokainom od Kolumbije do Albanije. Među njima, bila su imena Frederika Durde I njegovog brata. Nekoliko dana kasnije, potpisan je I nalog za hapšenje šefa pravosudne policije u Albaniji I nekoliko manje značajnih osoba.

Kraj jednog eksperimenta

Da je prve četiri tone "robe" stiglo u Jadran, očekivalo se da će u Albaniju ući oko 400 miliona dolara. Ovako izjavljuje jedan od deset albanskih eksperata u borbi oko organizovanog kriminala koji istražuje ovo pitanje. Sedmorica pripadnika grupa trgovine kokainom tereti ista optužba koja će se razmotriti pred sudovima svake od njihovih država.

Ako je verovati telefonskim razgovorima krijumčara drogom, očekivalo se da će Albanci kupiti drogu po ceni od 40 hiljada USD za kilogram. U međuvremenu, Durdini ljudi bi tu drogu prodavali manjim mrežama koje su kontrolisane od strane četiri - pet albanskih mafijaških porodica, a očekivana vrednost je trebala da dostigne cenu od 100 hiljada USD po kilogramu.

Možda I ove cifre ima u vidu I ministar reda Ilir Gjoni, kada je izjavio da je albanska mreža očekivala da stavi u promet drogu u vrednosti od 400 miliona USD godišnje. "Svako može da zamisli šta bi mogla da uradi takva grupa ljudi sa takvim dohotkom" - rekao je Gjoni.

Ako se ima u vidu da vrednost godišnjeg budžeta albanske države iznosi nešto više od jedne milijarde dolara, veoma se lako zna razumeti kakvom bi snagom raspolagala ta okosnica ljudi, koja bi stavila u promet drogu u vrednosti od 400 miliona USD godišnje. Posledice bi mogle da budu nepredvidljive. Dosadašnja istraga pokazuje da je ta mreža imala dugoročne, političke I medijske ciljeve u Albaniji.

AIM Tirana, Alfred PEZA