Raskrsnica Tanuševca u albanskoj politici

Tirana, 10.03.2001.

Albanija je bila među prvim državama, ako ne i prva, koja je osudila događaje u selu Tanuševac u Makedoniji i izrazila svoju podršku stabilnosti i integritetu Makedonije. Premijer Albanije Ilir Meta, koji se 5. marta nalazio u Francuskoj, telefonom je iz Pariza pozvao makedonskog premijera da bi mu izrazio svoju solidarnost. S druge strane i albanska Vlada i predsednik Albanije su izdali saopštenje (retko kada se u Albaniji dešava da se obe ove institucije oglase istovremeno) u kojima se osuđuju grupe ili ekstremisti u Makedoniji koji su prema navedenim saopštenjima, svojim postupcima u suprotnosti sa interesima Albanaca u Makedoniji i u celom regionu.

Ova užurbanost zvanične Tirane da iznese svoj stav osude akata nasilja i iznese podršku Makedoniji izgleda da se zasniva na dva razloga. Prvo, iako ni makedonska ni ona jugoslovenska Vlada ili neka druga Vlada nisu referirale ili aludirale na bilo kakve veze ekstremističkih grupa sa Tiranom, činjenica da su oni identifikovani kao ''Albanci'', na jedan ili drugi način čini da se Tirana ne oseća dobro u odnosima sa svojim međunarodnim faktorima.

Drugo, EU, NATO i SAD, koje Tirana smatra strateškim saveznicima su izneli stav osude snažnije nego ikada ranije prema aktima nasilja u Makedoniji i u znak podrške stabilnosti intergritetu ove zemlje, što je u Tirani podstaklo i brzo reagovanje. Na diplomatskom planu svojim trenutnim svrstavanjem uz Makedoniju i u drugim državama regiona i Zapada, izgleda da je zvanična Tirana uspela da sačuva svoju ''čistu'' poziciju, uprkos albanskoj etničkoj pripadnosti naoružanih grupa ili pojedinaca koji izazivaju tenzije u Tanuševcu. Makedonska Vlada i razne zapadne kancelarije su pozdravile stav albanske Vlade povodom slučaja Tanuševca.

Međutim, na političkom planu, kako unutrašnjem u Albaniji, tako i na onom svealbanskom i odnosa sa albanskim političkim partijama van Albanije, izgleda da se nije uspelo da se stvori ili da se naiđe na takvo razumevanje. Iako su u principu sve političke partije u Albaniji iznele njihovu osudu za akte nasilja u Makedoniji, bilo je jasnog suprotnog pozicioniranja među njima oko poslednjih događaja u Tanuševcu, ali i oko stava koji treba zauzeti prema Makedoniji. Partija Vlade većine su podržale stav koji je zauzela Vlada. Socijalistička partija je u saopštenju svog predsedništva 8. marta izrazila podršku osudi akata nasiljai zatražila je od Albanaca u Makedoniji saradnju sa makedonskim političkim faktorima. Demokratska partija u opoziciji je preko njenog sekretara za međunarodne odnose Mustafaja, iznela kritike na račun zvanične Tirane zbog nejne preterane ishitrenosti u izražavanju solidarnosti sa makedonskom Vladom i zatražila je od Skoplja primenu demokratskih standarda prema Albanicima u Makedoniji. I politički sekretar Nove demokratske partije, Polo, kritikovao je albansku Vladu ali zbog zakasnelog stava.

Razlike tačaka gledišta albanske politike oko makedonske situacije je iznela na videlo i diskusija vođena 7. marta u Komisiji za spoljnu politiku albanskog Parlamenta, koja je predložila i Parlamentu usvajanje posebne deklaracije oko događaja u Makedoniji. Predsednik Komisije Godo je kritikovao Vladu zbog ishitrenog postupka u izricanju podrške makednskoj Vladi.

Koliko je težak položaj albanske Vlade u aktulenoj situaciji, govori između ostalog i stav prema dva pitanja koja su vezana za Makedoniju. Prvo pitanje je predlog bugarskog predsednika Petra Stojanova iznetog 5. marta iznetom makedonskom predsedniku Borisu Trajkovskom za slanje bugarskih trupa na granicu između Kosova i Makedonije. Albanska Vlada, kojoj se uopšte nije svideo ovaj predlog Bugarske za razmeštanje trupa na granici koja je nastanjena sa obeju strana Albancima, nije se javno i zvanično usprotivila ovom začuđujućem bugarskom predlogu. Ona je nazvala okončanim to pitanje jednim poluopovrgavanjem koji je učinio bugarski premijer i bugarski ministar odbrane, govoreći o slanju vojne pomoći, a ne trupa. Međutim, socijalistička partija, partija koja upravlja vladinom koalicijom je posredstvom svog sekretara za međunarodne odnose Arta Dade i saopštenja predsedništva oštro osudila ponudu raznih država za slanje stranih trupa za borbu protiv tzv. ekstremista. I predsednik Parlamentarne Komisije Godo kritikovao je predlog bugarskog predsednika, a isto to je učinio i predsednik Nove demokratske partije Genc Polo. Izvori pri albanskoj Vladi kažu da protivljenje na koje je naišao u Albaniji predlog Petra Stojanova, izazvalo je zabrinutost u Sofiji i visoki zvaničnici bugarske Vlade su preduzeli 8. marta nekoliko razjašnjavajućih koraka pri albanskoj Vladi da bi se smirile strasti.

Drugo pitanje koje dokazuje težak položaj albanske Vlade je postignuti Sporazum između Beograda i Skoplja oko granične linije između Makedonije i SRJ, koji je potpisan u Skoplju 23. februara od strane predsednika Koštunice i Trajkovskog. Ovaj Sporazum, koji je oštro kritikovan od strane albanskih političkih lidera na Kosovu, pozdravljen je na Samitu zemalja Jugoistočne Evrope održanog u Skoplju, na kojem je učestvovala i Albanija, i koja je ipak uspela da u deklaraciji Samita unese blaže tonove o tom Sporazumu od onog koji su predlagali Srbi i Makedonci. Međutim, ovaj Sporazum o granicama je predstavljen od strane premijera Makedonije Georgijevskog kao jedan od razloga koji je ''iritirao albanske ekstremiste''. Ovaj Sporazum o granici, o kojem je albanska Vlada ćutala do sada, oštro je kritikovan od strane Demokratske partije u opoziciji, koja ga je nazvala ishitrenim. Njegovo potpisivanje, ne uzimajući u obzir albanski politički faktor, prema ovoj partiji je pomoglo zaoštravanju situacije.

Stav Albanije oko događaja u Makedoniji izgleda da je otvorio jedan novi prostor divergencija između političkih partija u Tirani i onih u Prištini. Iako je Albanska demokratska partija u Makedoniji, koja učestvuje u makedonskoj Vladi posredstvom svog potpredsednika Menduha Thacija pozdravila stav albanske Vlade oko događaja u Tanuševcu, nijedna druga albanska politička partija u Makedoniji niti na Kosovu nisu javno pozdravile stav Tirane u odnosu na Makedoniju. Čak, neke partije na Koosvu koje se smatraju radikalnim, kao LPK, su otvoreno iznele svoje protivljenje prema stavu Albanije u odnosu na stanje u Makedoniji.

Konstatuje se izvesno nezadovoljstvo albanskih političkih partija u Prištini prema stavu u Tirani oko događaja u Tanuševcu i uopšte prema Makedoniji. Albanske političke partije na Kosovu i one iz albanske opozicije u Makedoniji insistiraju na jednom elementu, kojeg smatraju važnim da se prizna kao uzrok situacije i koji se tiče diskriminacije koja se vrši od strane makedonske Vlade prema Albancima u selima pograničnog pojasa, koji čak nisu ni registrovani kao stanovnici Makedonije i namerno su ostavljeni van popisa 1994. godine.

Zvanična Tirana je osetljiva prema gledištima koje imaju albanske političke partije na Kosovu i u Makedoniji oko nejne politike u regionu. To postaje još izrazitije upravo u ovo vreme, kada se u Albaniji približavaju parlamentarni izbori, koji će se održati juna meseca i kada vladina većina ne može da zaobilazi reakcije albanskih partija van granica Albanije. Premijer Ilir Meta planira da ubrzo u Tirani organizuje susrete sa predstavnicima glavnih albanskih političkih partija Kosova i Makedonije za koordinisanje stavova albanskog faktora. Ne tako povoljna situacija u kojoj se nalazi albanski faktor u regionu, nakon velikog međunarodnog talasa kritika protiv (albanskih) ekstremista u Makedoniji ili u Preševskoj dolini, izgleda da je ubedila albaske partije u regionu da bi bilo bolje po njih da govore jednim glasom sa međunarodnom zajednicom.

AIM Tirana, Arian LEKA