Ugrožena reforma

Otpori novoj vlasti

Iako postoji opravdanje što gradjani štrakovima nastoje da nateraju novu vlast da poboljša životne uslove, njihovi protesti, zajedno s opstrukcijama opozicije u oba parlamenta, raširenim državnim kriminalom i razgranatom korupcijom, ugrožavaju reformu, bez koje strani kapital neće ući u zemlju.

AIM, Beograd, 4. 3. 2001.

Pritišnjenja s jedne strane sve učestalijim štrajkovima zaposlenih, koji zbog malih plata nemaju strpljenja da novoj vlasti u Srbiji dadu uobičajenih sto dana da bi "videli s kim imaju posla", a s druge sve izrazitijom opstrukcijom opozicije, da bi se u javnosti stvorio utisak kako DOS ne zna šta da radi s dobijenom vlašću, Skupština Srbije je izmenila poslovnik sa ciljem da suzi prostor delovanja oponentima vlasti. Ova nepopularna mera, koja je u opozicionim redovima primljena kao sužavanje demokratskim prava, objašnjena je, od strane vladajuće koalicije kao neophodan korak kojima treba da se stvore uslovi za efikasniju zakonodavnu delatnost srpskog parlamenta.

Nova vlast suočena je s neodložnom potrebom sprovodjenja radikalne reforme, kako u privredjivanju, tako i u ostalim društvenim sferama, poput prosvete, zdrastva i ostalog. Reforma je ugrožena sa više strana i njena sudbina je, u ovom trenutku, sasvim neizvesna. Postoje nekoliko ključnih prepreka za njeno sprovodjenje. Jedna se nalazi na ulicama gde gradjani u sve većem broju traže plate s kojima mogu da pokriju narasle troškove života. Druga je u parlamentima, gde opozicija opstrukcijom nastoji da uspori zakonodavnu delatnost i tako spreči promenu sistema u Srbiji. Medju krupne prepreke koje ometaju reformu spadaju kriminalizacija društva i raširena korupcija zbog kojih se strani investitori ustručavaju da udju u konkretne privredne aražmane iako svojim posetama potrvdjuju interesovanje. Zasad te posete pretstavljaju samo ispitivanje terena.

Pred novim vlastim stoji više urgetnih poteza: ubrzana promena postojećeg zakonodavstva, efikasni obračun s kriminilizovanim delom društva, koji nije tako mali i koji, prema prvim znacima pokazuje nameru da pruži žilav otpor, kao i sa strukturama koje su stekle ogromno bogastvo zahvaljujući svojim vezama sa bivšom vlašću i njenim nastojanjima da takve veze uspostavi i sa novom vladajućom garniturom.

Domaća privreda, svojim januarskim poslovanjem u kojem je zabeležen pad proizvodnje za 7,4 procenata u odnosu na prethodni mesec i smanjenje plata za 5,9 odsto, dala je do znanja da se njeno posrtanje nastavlja i da bez stranog ulaganja nije moguć brzi oporavak, što inače zahtevaju prosvetari, zdravstveni radnici.ovih dana oni u sve većem broju protestvuju pred Vladom Srbije i podsećaju ministarski kabinet na predizborna obećanja da će preuzimanjem vlasti izvesti Srbiju iz ekonomske i društvene krize.

Umesto toga kriza se produbljuje. Rast cena u januaru iznosio je 3 procenata, a isto toliki je bio i u februaru. Ekonomisti predvidjaju da će toliki rast biti i u martu, tako da će inflacija u prvom tromesešju biti 10 procenata. Iako je januar praktično neradni mesec, zbog proslave dve nove godine, Božića i mnogobrojnih slava koje padaju u taj mesec, pad proizvodnje predstavlja znak za uzbunu. Proizvodnja u januaru je, naime, za 17 odsto niža od proseka ostvarenog u vremenu od 1996. do

1. godine.

Pad industrijske proizvodnje praćen je i smanjenjem izvoza, koji je čak za 40 odsto niži od tromesečnog proseka, koji je ostvarivan pre bombardovanja. Privreda je u svojevrsnom začaranom krugu, jer, zbog male proizvodnje mora da povećava cene, a s poskupljenjima opada promet zato što je kupovna moć stanovništva smanjena. Prosečna decembarska plata od 144 DEM smanjena je u januaru na 137 DEM.

Svi dosadašni mnogobrojni kontakti sa potencijalnim stranim ulagačima pokazali su da kod partnera koji raspolažu s kapitalom postoji interesovanje, ali niko nije spreman da krene u posao pre promene postojećih zakona. Neko je izračunao da bi u saveznom i republičkom parlamentu trbalo da se usvoji oko 200 novih zakona, koji tako dali praktičnu potvrdu da je uveden kapitalizam, odnosno da strani ulagač ne treba da strahuje od opasnosti da će njegova imovina preći u državnu svojinu ili će je pojesti gladni radnici.

Bez oslonca na inostrani kapital Vlada Srbije nije u stanju da sačini adekvatnu ovogodišnju ekonomsku politiku, koja bi nagoveštavala uspešnije privredjivanje. Ministarstvo finansijane može da sastavi budžet koji bi obezbedjivao dovoljno sredstva za sve njegove korisnike. Kada bi se udovoljilo svim zahtevima Srbija bi bila zapljusnuta novom hiperinflacijom i na tu okolnost je već upozorio republički ministar finansija..

Socijalni nemiri prete da onemoguće novu vlast da udje u suštinsku privrednu reformu. Sindikalne organizacije su, na izvesno vreme zaustavile uvodjenje novog koncepta privatizacije državne i društvene imovine, objašnjavajući da se u taj posao ne može da krene pre nego što se sačini socijalni program i obezbede financijska sredstva za njegovu primenu. Na drugoj strani podpredsednik savezne vlade Miroljub Labus traži da se vlast opredeli da li će sredstva od donacija biti namenjena razvoju ili će ona da budu prvenstveno upotrebljena za socijalne namene. Bez odgovora na ovu dilemu ni savezne vlasti nisu u stanju da koncipiraju ovogodišnju ekonomsku politiku.

Koncept privatizacije i upotreba donatorskih sredstava koja se procenjuju da će u ovoj godini da iznose oko 500 miliona dolara nisu jedine dubioze koje dovode u pitanje povlačenje prvih reformskih koraka u srpskoj ekonomiji i društvu u celini. Potencijalni ulagači čekaju da vide kako će nova vlast da izadje na kraj s nabujalim kriminalom i korupcijom. Prvi znakovi pokazuju da će se vlast , u ovim oblastima naći na ozbiljnom iskušenju.

Domaća javnost sa velikim interesovanjem prati početak obračuna s pojedincima koji su bili nosioci kriminalizacije društva, ali istovremeno postavlja pitanje šta je s ljudima koji su se obogatili zahvaljujući privilegijama koje su dobijali od prethodnog režima. Poznati ekonomista i član G-17 Nebojša Medojević smatra da je tranzicija kapitala u Srbiji već obavljena i da se on nalazi u rukama ljudi koji su do njega došli zahvaljući pogodnostima dobijenim od bivše vlasti. Oni, prema njegovom mišljenju, čekaju momenat kada će svojim kapitalom da pokupuju državnu i društvenu imovinu kada se ova iznese na prodaju. Vladin tim za borbu protiv korupcije najavljuje, medjutim, uvodjenje poreza na imovinu stečenu pod posebnim pogodnostima. Pažnja javnosti usmerena je u dva pravca. Jednim okom prate se zbivanja na području državnog, a drugim u oblasti privrednog kriminala. Od tih rezultata zavisi i kakve će ocene da dobije nova vlast na početku svoje vladavine.

Ratomir Petković (AIM)