Sporazum o severnoj granici

Skoplje, 3.03.2001.

Definisanje granične linije između Republike Makedoije i SRJ vej je deceniju otvoreno pitanje. Započeti razgovori pre izvesnog vremena između ove dve države okončani su potpisivanjem Sporazuma od strane predsednika Makedonije Borisa Trajkovskog i jugoslovesnkog Vojislava Koštunice, o definisanju granica. Ovaj sporazum, rema nekim ocenama sadrži još uvek neke nedifinisane tačke, koje ne predstavljaju toliko problem da bi se započela redemarkacija granične linije sa sevrnim susedom. Nakon postizanja Sporazuma na Samitu u Skoplju, predsednik Makedonije Boris Trajkovski je potpisivanje ovog Sporazuma ocenio kao veoma značajnim za stabilnost i sigurnost u zemlji. Makedonske političke partije su podržale ratifikaciju ovog Sporazuma u republičkom parlamentu i ocenile ga kao rešenje problema, kako pred građanima zemlje tako i međunarodnim faktorom.

Iako je Sporazum izglasan od strane poslanika Albanske demokratske partije (ADP) koja učestvuje u vladonoj koaliciji, u principu albanske političke partije u Makedoniji ne prihvataju postignuti Sporazum gde je kao strana potpisnik bio samo Beograd. Albanske političke partije priznaju teritorijalnu celokupnost Makedonije, ali potpisivanje ovog Sporazuma one smatraju ishitrenim korakom, pošto je on ostvaren bez prisustva kosovskog faktora.

Predsednik najveće albanske partije u Makedoniji ADP, Arber Xhaferi, potpisivanje Sporazuma smatra ''pučističkim postupkom''. Po njemu ''deo granice sa Kosovom i sa Južnom Srbojom, treba da se potvrdi i u saradnji sa kosovskim i drugim Albancima''. I albanska opoziciona partija PDP ne priznaje ovako postignuti Sporazum. To je po njima realizovano sa pogrešnim subjektom, umesto da se to uradilo sa Prištinom i UNMIK-om.

Više od 60 odsto teritorije Makedonije u severnom delu, graniči se sa Kosovom. U tom delu granice se ne vijori jugoslovenska, a nju sa kosovske strane kontrolišu mirovne snage KFOR-a. NA graničnoj liniji Makedonije sa Kosovom, kao problematičnim se pojavljuju neki delovi kao što je trougao između Srbije, Kosova i Makedonije. U najvećem delu ove granične linije prostiru se sela nastanjena Albancima. Neka od ovih sela se nalaze na obema teritorijama, a nekim obradiva zemlja ostaje na drugoj strani granice. Zbog tradicionalnih veza stanovnika ovih sela sa kosovskim gradovima koji su im najbliži, mnogi od njih zbog nedostatka dokumentacije nemaju regulisano državljanstvo Makedonije. Ovaj deo granice zbog planinskog reljefa teško se kontroliše sa obe strane. Makedonska vojska i policija su u poslednje vreme povaćali svoje prisustvo u tom regionu.

1. februara naoružane osobe su napale makedonsku vojsku i policiju kod karaule Tanuševc u blizini sela Tanuševce, nastanjenom Albancima. Prema Ministrastvu odbrane Makedonije ''neidentifikovane osobe su sa dva rafala otvorile vatru na mekedonsku policiju i vojsku. Nakon toga, razmena vatre je dobila na intenzitetu''. Makedonska policija i vojska se mogu kretati do blizine karaule Tanuševc, ali ne i unutar samog sela. Prema ministru odbrane Ljubenu Paunovskom, jedna naoružana grupa koji čini oko 60 osoba, od kojih je većina sa Kosova, zabarakadirali su se u selu i svaki pokuša ulaska u Tanuševcu, po njemu bi značio i oružani konflikt. Ova grupa, prema Paunovskom, ima snažnu pozadinu i ne želi da Makedonija padne u takvoj situaciji. Međutim, dodao je on, insistiraće se demokratskim sredstvima kako na unutrašnjem, tako i spoljnom planu u cilju rešavanja ovog problema. Predsednik Vlade Makedonije, Ljupčo Georgijevski je situaciju u Tanuševcu ocenio kao provokaciju koju ozbiljno treba shvatiti. On kaže da je izabrana strategija izolacije tih grupa pridošlih sa Kosova i odvijanje diplomatskih aktivnosti sa međunarodnim faktorom, kako bi se ovaj problem rešio bez žrtava. Prema Georgijevskom, reč je o nekoliko militantnih, paravojnih ili terorističkih grupacija sa Kosova. Po njemu, mnoge stvari ukazuju da je reč o nervozi zbog potpisivanja Sporazuma o određivanju granične linije. Georgijevski ocenjuje da ova grupa nema političku podršku, već da radi prema sopstvenim idejama.

Makedonski zvaničnici su optužili međunarodne snage stacionirane duž granice sa Kosovom, za slabu kontrolu terena. S druge strane, mirovne snage su izjavile da nisu zapazili pokrete naoružanih grupa u pravcu granice sa Makedonijom. Međutim, makedonske opozicione partije situciju u Tanuševcu ocenuju kao posledicu delovanja Nacionalne oslobodilačke vojske.

U vezis a poslednjim incidentima na severnoj granici, dve najveće partije u Makedoniji su iznele svoj stav da ne podržavaju oružane akcije. Potpredsednik ADP je izjavio da su vršili maksimalna nastojanja za snižavanje tenzija u Tanuševcu, ali da su imali minimalne rezultate. ''Mislim da iza njin ne stoji neka politička snaga'', rekao je Mendhuh Thaci dodajući da ''podržava suverenitet Makedonije i u tom kontekstu i granice države''.

Albanska opoziciona partija PDP, situaciju u Tanuševcu ocenjuje kao rezultat provokacije makedonskih vlasti koje imaju za cilj da izvrši etničko čišćenje tog područja.

Najveći deo stanovnika sela Tanuševce i okolnih sela su napustili svoje kuće i smestili su se na Kosovo. Njihov broj dostiže do 600 osoba. Stanovnici sela Tanuševac kažu da makedonska policija već duže vreme vrši nasilje prema stanovnicima ovih sela. Prošle nedelje je makedonska policija ubila jednog 26-dišnjeg mladića iz sela Tanuševac. Policija je, kažu oni, u poslednje vreme intenzivirala svoje akcije otvarajući vatru na kuće i oni tvrde da su se čule i snažne detonacije.

Selo Tanuševac se i dalje drži u izolaciji od strane makedonske vojske i policije. U blizini ovog regiona dovedene su i vojne blindirane jedinice, dok su državni organi zatražili pomoć međunarodnog faktora za rešenje ovog problema.

AIM Skoplje, Nexhbedin SHAQIRI