Ulaz samo za izabrane

Izmene zakona o političkim partijama jačaju uticaj parlamentarnih političkih snaga i garantuju im sponzorstvo bez kontrole

AIM Sofija, 27.02.2001.

Vladajuća politička kasta učinila je pokušaj da učvrsti svoje pozicije tako što je izmenama Zakona o partijama stavila u iyolaciju vanparlamentarne snage. Za sada taj eksperiment još uvek nije postao realnost jer je predsednik Bugarske Petar Stojanov vratio zakon na ponovno razmatranje zbog najskandaloznijih izmena. Drugo čitanje u plenarnoj sali, međutim, nije garantija da na kraju krajeva nekoliko velikih partija u zemlji neće ozakoniti svoje carstvo u kome su oni koji misle drugačije od njih nepoželjni.

Predsednik Stojanov vratio je zakon ybog pet članova Zakona o političkim partijama, što je njegov dvanaesti veto odkako je došao na taj položaj 1996. g. Osporavani tekstovi odnose se na mogućnost tuženja u slučaju odbijanja registracije, na mogućnost prestanka političke partije i na deo tekstova u vezi sa njihovom preregistracijom.

Jedna od najdrastičnijih mera protiv ulaska novih partija u politički život bila je izmena u vezi sa preregistracijom. Prema t. 1. prelaznih i završnih odredbi, sve partije koje nisu parlamentarno zastupljene i nisu dobile više od 1 % glasova na poslednjim izborima za Narodno sobranje, treba da se preregistruju u roku od tri meseca. Pojavile su se sumnje da je taj član sročen da bi se eliminisale neke nove formacije kao što su Građanska partija bivšeg ministra unutrašnjih poslova Bogomila Boneva i pokret "Đurđevdan". Dve mlade partije su među onima koje se najbrže razvijaju u bugarskom političkom životu. One uspevaju da yadobiju podršku one grupe potencijalnih birača koji su deprimirani dosadašnjim bipolarnim modelom konfrontacije iymeđu Bugarske Socijalističke Partije (BSP) i vladajućeg Saveza Demokratskih Snaga (SDS).

Neki analizatori smatraju da će tromesečni rok za preregistraciju iybaciti male partije iz trke za naredne izbore. I to ne zato što partije neće uspeti da sazovu svoje najviše forume i da pripreme dokumenta, nego yato što sud može da utiče na bryinu registracije preko različitih proceduralnih poteza. Tako se neki predmet o preregistraciji može otegnuti u vremenu i odgovarajuća pertija ne bi stigla da se registruje za izbore u junu.

Građanska partija Bugarske odlučila je da se osigura na slučaj da ipak poslanici ne promene tekstove koje je predsednik yemlje vratio na ponovno raymatranje. Ova formacija je hitno sazvala kongres da bi se ponovno osnovala i odgovorila zahtevima. Građanska partija zadobija sve više pristalica zahvaljujući svom lideru Bogomilu Bonevu koji je bio ministar unutrašnjih poslova do kraja 1999. g. u kabinetu SDS i Ivana Kostova. General zadobija podrškupošto jeza vreme njegovog upravljanja MUP kriminal u zemlji doveden do razumnih granica.

Osim toga prema jednoj izmeni zakona odbacuje se mogućnost da se sudskim putem osporava odbijanje suda da registruje političku partiju. To znači da jedino za političke snage ne važi sudski postupak od tri instance, što se predsedniku Stojanovu učinilo čudnim. Tako se sa dve izmene zakona stvara realna mogućnost da nekoliko aktivnih mladih formacija bude automatski izbačeno iz predizborne utakmice.

Termin "parlamentarno zastupljene partije" je takođe nejasan zato što su neke partije do sada učestvovale u sastavu koalicija u Narodnom sobranju. Takav je slučaj sa VMRO koja ima dva poslanika u okviru koalicije Udruženih Demokratskih Snaga (ODS) ali namerava da na sledećim izborima nastupi samostalno. "Nije jasno šta ovaj teks znači. Koja je partija parlamentarno zastupljena - koja je imala čak i jednog poslanika ili koja je imala poslaničku grupu", izjavio je predsednik Stojanov.

Osim toga poslanici 38. Narodnog sobranja usvojili su član prema kome svaka partija može biti raspuštena sudskim putem ukoliko se ne registruje za učešće u parlamentarnim izborima dva puta uzastopno. Cilj te promene je da se sa političke scene izbace partije fantomi. Ova izmena ima i finansijske dimenzije. Čim su na pomolu izbori, raznorazne organizacije kandiduju se za državne supsidije, dobiju manje od 1% glasova i posle toga nestaju sa parama, troše TV vreme za debate i sl. Međutim, s druge strane, njihovo raspuštanje narušava pravo udruživanja bugarskih građana u organizacije i partije. "Politička volja birača ne realizuje se samo za vreme parlamentarnih izbora. Partije mogu da ističu kandidate za predsednika, za opštinske odbornike i kmetove", izjavio je predsednik.

On je zatražio da se precizira vreme nakon kojeg partija može biti rasformirama sudkim putem. Prema njemu bilo bi pravednije da se raspuštaju one partije koje poslednjih 10 godina nisu učestvovale u izborima na lokalnom i nacionalnom nivou.

Predsednik Stojanov vratio je na ponovno razmatranje i odredbu u st.1 člana 22. prema kojoj se ne dopuštaju anonimna sponzorstva veća od 25% godičnje supsidije odgovarajuće partije. U blagajne partija koje su na izborima osvojile bar 1% glasova, ulaziće po 1 lev za svaki osvojeni glas. I ako recimo neka od velikih partija osvoji 2 miliona glasova, dobiće dva miliona leva, odnosno DEM, kao i do 500 hiljada leva od sponzora. "Pojam anonimno sponzorstvo ne postoji u bugarskom zakonodavstvu. Sponzorstvo je uvek bilateralni dogovor i sponzor ne može biti anoniman", izjavio je Petar Stojanov.

Parlamentarne partije, međutim, izgledaju jedinstvenije nego ikad po pitanju sponzorstva. Prema nekim političarima sponzori ne žele da im imena budu oglašavana, da ih nova vlast ne bi proganjala. S drug strane anonimno sponzorstvo stvara skoro neograničene mogućnosti za ispiranje prljavog novca i njegovo korišćenje u predizbornoj trci. Upravo da bi se izbegao ulazak sumnjivih sredstava stvorena je državna supsidija. Izgleda međutim da je lobiranje u korist sumnjivih lica i grupacija nekako više po ukusu političke elite.

Georgi Filipov (AIM)