Život na margani društva

Romi u Srbiji

AIM, Beograd, 29. 2. 2001

Posle dvogodišnje pauze, kada su skinhedsi "lovili" Rome po beogradskim ulicama a jednog dečaka romske nacionalnosti čak i prebili do smrti, Beograd se proteklih dana ponovo suočio sa rasističkim porukama upućenim romskim sugradjanima. Ovog puta su pridodati i Jevreji. Grafiti sa fašističkim i pogrdnim porukama osvanuli su na zidovima "Reksa" kulturnog sastajališta mladih Beogradjana, u kome se već mesec dana pod pokroviteljstvom radija B 92 održava multimedijalna izložba povećena životu Roma. Usledile su osude i izvinjenja javnosti, do samog predsednika Vojislava Koštunice.No gorak ukus fašističkih poruka je ostao.

Napad na Rome, usledio je upravo u trenutku kada se za "Romsko pitanje" i položaj ostalih nacionalnih manjina očekuje usvajanje novog zakona na saveznom nivou kojim bi se regulisalo pitanje prava etičnih zajednica i nacionalnih manjina koje žive na ovim prostorima.

Od tridesetak etničkih grupa i zajednica koje žive u Jugoslaviji, i 38 verskih konfesija- u najtežoj poziciji su Romi. Romantična predstava o Romima koje smo gledali u kultnim filmovima "Skupljači perja" ili "Cigani lete u nebo" razbija se u paramparčad sa surovom stvarnošću. U svakodnevnom životu taj narod tavori na marginama društvene stvarnosti, kako tako preživljavjući u gubitničkom obruču siromašnih i obespravljenih ljudi. Prema nepotpunim podacima na prostoru Jugoslavije živi 450 hiljada Roma. Predstavnici romskih ne vladinih organizacija tvrde da ih ima čak 800 hiljada. Precizniji broj utvrdiće se tek predstojećim popisom stanovništva, koji bi trebalo da se održi u aprilu.

Romi spadaju u najmladje stanovništvo Srbije- više od polovine, 62 odsto, ih mladje je od 25 godina, dok tek 4,1 odsto Roma ima više od 60 godina. Eksperti tvrde da ovakva starosna struktura proističe iz visokog nataliteta, mortaliteta i niske prosečne starosti Roma. Po nekim statistikama Romi u proseku žive 10 godina manje od ostalih gradjana Srbije i Jugoslavije.

Dragoljub Atanacković, predsednik Romske kongresne partije tvrdi da 90 odsto Roma živi u izuzetno nehigijenskim uslovima i da u samom Beogradu postoji 60 enklava u kojima neuslovno stanuje više od 90.000 Roma: " Položaj Roma je izuzetno težak. Samo tri odsto radno sposobnog stanovništva je zaposleno, a svega 31 odsto ima završenu osnovnu školu, ostali su polupismeni ili nepismeni. Nemamo nijedan list na svom jeziku ni radio ili tv emisiju koju finansira država. Povrh svega i naš društveno-pravni status je očajan jer se Romi u Ustavu tretiraju kao etnička grupa, a ne nacionalna manjina... Tužno je što u 21. veku, dok se petogodišnjaci igraju sa kompjuterima, Romi u petnaestoj godini ne umeju ni da se potpišu. Kakva je onda njihova sudbina, osim da skupljaju kartone, staro gvoždje, budu čistači ulica."

Prema oceni dr Aleksandre Mitrović, profesora beogradskog Filozofskog fakulteta, Romi se ustvari vrte u začaranom krugu bede: "Siromašni su zato što nemaju zaposlenja, nezaposleni su zato što nemaju školu, a nemaju školu zato što su siromašni. Taj krug reprodukuje generacijsko siromaštvo i on se može probiti samo u sferi obrazovanja, ali isključivo uz pomoć države".

Prema statističkim podacima stopa nezaposlenosti kod Roma je četiri puta viša nego kod većinskog naroda sa kojim žive. U poslednjih deset godina ta stopa se skoro udvostručila. Svaki peti radno sposoban Rom je nepismen, a tek svaki treći ima završenu osnovnu školu.Jedna petina njihovih porodica je bez prihoda dok ih najveći broj preživljava od zarada u sivoj ekonomiji, o skupljanja sekundarnih sirovina, prodajući girate i drugu robu sumnjivog porekla po gradskim ulicama u Srbiji.

Najveći stepen diskriminacije Roma vidi se upravo u broju nepismenih. Gotovo 80 odsto ih nema zaršenu osnovnu školu, srednju školu ima tek devet odsto Roma, dok je višu ili fakultet završilo jedva 0,2 odsto Roma. Činjenica da samo 200 Roma ima diplomu više škole ili fakulteta, da tek jedan pripadnik ove zajednice ima doktorsku titulu i da medju njima nema nijednog svršenog magistra, pokazuje da su Romi u odnosu na druge etničke manjine najneobrazovaniji sloj stanovništva.

Diskriminacija je vidljiva i pri zapošljavanju.Romi ne samo da su u najvećem broju nezaposleni već su za njih po pravili "rezervisana" samo radna mesta koja su najmanje plaćena i najmanje cenjena.Uglavnom su oni čistači ulica ili na primer rade na grobljima.

Ipak najvidjlvija diskriminacija dogadja se u obrazovanju. Prema istraživanjima Helsinškog odbora za ljudska prava svega sedam odsto romske dece pohadja predškolske ustanove, a čak 37 odsto nije uopšte znalo srpski do polaska u školu, dok je nešto malo srpskog znalo tek 46 odsto. Zbog toga u Helsinškom odboru tvrde da jedan broj romske dece, iako psihički normalna, pokazuju slabe rezultate na testovima za upis u prvi razred, pa često zbog toga nepravedno dospevaju u specijalna odeljenja i u škole za mentalno zaostale.

Oni koji i pohadjaju školu doživljavaju u njoj razna ponuiženja od pojedinih nastavnika i učenika. Nedavno se u ovdašnjim medijima moglo pročitati da u pojedinim školama postoje "samo klupe za Rome" ili "česme za Rome". Istraživači smatraju da je i takvo ponašanje uzrok ua izolaciju i napuštanje škola od strane romske dece.

Letos je u Šapcu, gde su Romi više od insitutcije, jer tužive stotinama godinama, smatraju se začetnicima kulture u tom kraju i vrlo su situirani,jedan radikalski lider zabranio Romima kupanje u javnom bazenu.

Naša sagovornica, profesorka Mitrović, upozorava da će se u narednom periodu, ukoliko se ništa ne promeni, radjati generacije koje će i dalje da "proizvode" nepismene, a time i socijalno hendikepirane za integraciju u savremene tokove života: "U novim demokratskim dogadjajima i Romi mogu da se nadaju da će poboljšati svoj položaj. Jedan od načina je i priznavanje Roma kao nacionalne manjine. Taj status im treba priznati pošto zadovoljavaju većinu odrednica tog pojma" I sami Romi, poslednjih godina veruju da će im to priznavanje poboljšati pravni i društveni položaj. U Nacrtu pomenutog zakona stoga je dat i predlog o izjednačavanju Roma sa ostalim manjinama, uz zahtev da se primeni princip "pozitivne akcije".

Život u nehigijenskim naseljima, "ciganskim mahalama", obespravljenost i neobrazovanost, doveli su Rome u gotovo potpunu društvenuizolaciju. Ne samo da su prepušteni sami sebi, već u javnost iz pojedinih uglavnom desničarskih krugovima dopiru teze, da bi jednog dana ako budu obrazovaniji Romi zbog svoje brojnosti "mogli da postanu naš sledeći slučaj". Oštro se tome suprotstavljajući ovdašnji sociolozi apeluju na javnost da ne treba nasedati na takve provokacije, već da Romima treba pomoći da se "probude". "Budjenje" će zavisiti od spremnosti države da stvari pomeri sa mrtve tačke i Rome na pravi način uključi u buduću državu gradjanskih prava.

Olga Nikolić (AIM)