Izbeglice u magli

Dobelde, Vitina, 27.02.2001.

Gusta magla i sneg obavili su selo Dobelde u opštini Vitina, na istoku Kosova, selo koje se prostire na pograničnom pojasu sa Makedonijom. Iz jednog dubokog klanca, kao da su iz nekog drugog sveta, bez daha se penjalo deset članova jedne albanske porodice iz sela Tanuševac, odmah iza pogranične linije koja nije ničim obeležena. Bili su to poslednji stanovnici koji su napustili selo, koje je već ušlo u hronikama kao ''novo žarište tenzija''. Iza njih je ostala magla koja je pokrivala tajnu ''fantazme'' i koja je pretvorila njihovo selo u polaznu tačku novih izbeglica.

Pre mesec dana jedan makedonski policajac je izgubio život, a nekoliko dugih je ranjeno u jednom selu u opštini Tetovo, u Zapadnoj Makedoniji (većinski nastanjeno Albancima), u napadu ručnim bacačima na jednu policijsku stanicu. I često nekontrolisano nasilje makedonske policije nije iznelo ništa na videlo, osim što su na mrtvo prebili nekoliko seljaka koji nisu imali pojma ''odakle je mogao da dođe taj napad''. Međutim, dilemu je pojačalo još više jedno saopštenje kojim je odgovornost za napad preuzela na sebe organizacija pod imenom UČK. Asocijacije su bile vrlo konfuzne, a mnoga sredstva informisanja su izabrala najlakši put dešifrovanja ove skraćenice, nekada tako dobro poznate na Kosovu. Punim ustima su govorili da UČK nije ništa drugo nego Oslobodilačka vojska Kosova (oružana formacija koja je vodila rat na Kosovu, a zatim se transformisala u Zaštitne trupe Kosova). Međutim, u drugom saopštenju, ova je organizacija razjasnila da UČK znači Nacionalna oslobodička vojska, ali ne precizirajući za koju se to ''naciju'' ona bori. To je podstaklo špekulacije, komentare i najrazličitije reakcije i rasprave. Makedonska sredstva informisanja su kratko i jasno tvrdila da ''iza ovih grupa stoje Albanci koji žele da odvoje Zapadni deo Makedonije i da stvore Veliku Albaniju''. Strašilo te i takve Albanije ponovo je aktuelizovano od strane nealbanaca. Lideri Albanaca u Makedoniji su se jedan za drugim distancirali od naoružane grupe, proglašavajući je nepostojećom i bez ikakve veze sa njima. Čak, neki od političara su navodili da se iza ovog naziva kriju kriminalci.

Makedonska Vlada je poslala specijalne trupe u selo Tanuševce koje je obeleženo kao leglo UČK. Prilikom jedne akcije ovih snaga u ovom selu ubijen je jedan mladi Albanac, koji je prema zvaničnicima bio ''terorista''. Čak, predstavnici Vlade su alarmirali da se pripadnici naoružanih grupa obučavaju na Kosovu i da nakon toga ulaze na teritoriju Makedonije. Mirovne snage pod rukovodstvom NATO su, s druge strane, iznele da prilikom kontrola pogranične zone nisu naišli ninakakve sumnjive okolnosti. Selo Tanuševac je u međuvremenu opkoljeno velikim snagama vojske i policije, a seljaci su pobegli na Kosovo.

Priče izbeglica su slične. Ljudi koji već na prvi pogled predstavljaju sinonim za teško siromaštvo i gde se život održava krompirom, još uvek primitivnim stočarstvom i prodajom drva za ogrev, krenuli su put sela na kosovskoj strani granice, a ulazna vrata za njih je selo Dobelde. Oni govore o nasilju u njihovoim selu. Optužuju makedonske snage za represiju i ubistvo jednog suseljanina, za kojeg istrajno tvrde da je nizbog čega ubijen dok je u šumi sekao drva. Oni tvrde da su jako zaplašeni i da su zato pobegli tražeći utočište kod njihovih, isto toliko siromašnih, rođaka na Kosovu. Uostalom, oni su uvek održavali veze sa opštinom Vitina, pošto je to njihov najbiliži centar.

Uspostavljena granica nakon raspada bivše Jugoslavije, bila je granica njihovog života i užasa. Tokom kampanje bombardovanja NATO na srpske ciljeve, oni su pružili utočište mnogim albanskim porodicama sa Kosova, čak putujući sa njima i u dubinu makedonske teritorije, pošto kako su izjavljivali, srpske snage bezbednosti nije mrzelo da preduzimaju kaznene ''ekskurzije'' i u njihovom selu, bez obzira što se nalazi preko granice. Ovoga puta su oni uzvratili ''posetu'' bivšim izbeglicama - koji su dočekivali nove izbeglice u svojim još uvek razrušenim kućama. Odbegli i njihovi domaćini tvrde da je nasilje prema njima podsticano od strane Srba koji žive u Skopskoj Crnoj Gori, čija sela nisu daleko od Tanuševca. Prema njima, oni su čak ušli i u Dobelde pucajući iz oružja i oteli oko sto grla stoke. Svi govore sa gorčinom o makedonskoj vlasti, ali i o tamošnjim albanskim liderima, koji su se ''njih setili samo da bi dobili glasove i da bi ih zatim u potpunosti napustili''.

Njihov glas se stišava, neko mrmlja u bradu i sležu ramenima kada se pokrene reč o UČK. ''Tamo nema vojnika Albanaca'', a zatim dodaju ''da su čuli o njima ali da ništa neznaju''. Kao što su došli kroz maglu, kao da za sobom žele da ostave maglu. Neki do njih u pola glasa tvrde da ''ima nečega'', ali da je ''krivica do Makedonaca''. ''Ako oni nastave sa nasiljem, onda će se ljudi sami braniti'', kaže jedan od njih praćem refrenom ostalih da ''nemaju kud od kućnoga praga''.

Bilo kako bilo, tenzije u tom selu i strah su učinili da ovi ljudi pobegnu sa svojih ''kućnih pragova'' i da trpe glad na Kosovu, pošto kako tvrde humanitarni aktivisti, i njima hrana nedostaje za raspodelu. UNHCR ima svoje mobilne ekipe, a kako su izneli, na spisku je 309 izbeglih iz ovog makedonskog sela. Ni jedan od meštana nije spreman da nas prati preko granice koju ne čuvaju ni Makedonci, ni mirovne snage KFOR-a na Kosovu. Oni poznaju dobro sve staze kroz koje su nekada švercovali i hleb, ali ovoga puta su ''plašljivi''.

Tanuševac ostaje potencijalno žarište novih tenzija, a međunarodni humanitarni delatnici se pribojavaju novog talasa izbeglica iz susednih sela. Inostrani reporteri tvrde da ''Albanci šire dalje front borbe'' upozoravajući na ''treću Oslobodilačku vojsku na teritorijama gde oni žive''.

''Gde ima dima ima i vatre'', kaže jedna poslovica. Zato Tanuševac nije više jednostavno samo jedan kontrolisani ''incident''. Ovdašnji posmnatrači su još uvek veoma rezervisani u svojim javnim ocenama, bez obzira na oštre diskusije po kuloarima. Oni još uvek ne mogu da kažu da li je to još jedna ''nova avantura podstaknuta od bivših ratnih elemenata na Kosovu koji su nakon završetka konflikta ostali ni tamo ni ovamo i da su se ponovo opredelili za njen nastavak, ali sada na novim prostorima nerešenog albanskog pitanja''. Istovremeno, oni kažu da ovi razvoji utiču na jačanje mišljenja da su ''Albanci destabilizirajući faktor'', teza koja po njima ide u prilog svim protivnicima nezavisnosti Kosova. Kosovske političke snage, s druge strane ćute, odbijajući svaki komentar o nečemu što ''ne poznaju, ne znaju i nisu videli''. Međutim, magla koja pokriva tako često Tanuševac, koje se nalazi na velikoj nadmorskoj visdini, ne može da prikrije izbeglice koje u strahu beže i njihove napuštene kuće... Ni crne uniforme mladića, koji još uvek ne dozvoljavaju da im se priđe.

Raspršivanje magle može da iznese na videlo i nove činjenice pred kojima ćutanje više neće biti od pomoći.

AIM Vitina, Besnik BALA