Četiri devojke sa feredžama

Tirana, 26.02.2001.

Četiri devojke su se pojavile na vratima jedne srednje škole u Tirani, obučene drugačije nego ranije. Na čuđenje ostalih učenika, one su bile pokrivene feredžama. Direktor škole im nije dozvolio da prisustvuju nastavi. Devoje su se vratile nazad, da bi sutradan došle u istoj odeći I da bi se ponovo vratile nazad. Zasigurno, kada je doneo tu odluku, direktor nije ni pomislio da će tim potezom izazvati vrenje u jednom velikom kazanu debata, koji je prevazilazio granice običnog školskog pravila I da će to pitanje otići I do Ustavnog suda.

Albanska muslimanska zajednica je požurila da protestuje zbog odluke direktora, prosleđujući ovo pitanje u Upravu za obrazovanje u Tirani, zatim ministarstvu za obrazovanje I dalje kod narodnog advokata, nakon što je putem jednog otvorenog pisma formalno informisala predsednika republike I premijera.

Kada su brojne TV u glavnom gradu emitovale prizor devojaka koje su čekale pred vratima škole kojima se nije dozvolilo da pređu njen prag, emocije su se pojačale. Čak, prilikom čitanja albanska dnevne štampe lako bi se mogao steći utisak da se nalazimo na pragu verskog rata. Čitavu priču izgleda da je još više komplikovala činjenica što direktor škole koji je doneo tu odluku pripada drugoj veroispovesti, katoličkoj.

Sve što se desilo izgleda da je ličilo na jednu staru ljudsku tragediju, u kojoj se drama dešava bez ičije krivice. Direktor je izjavio da je primenio unutrašnji pravilnik škole kojim se određuje da među nekoretnim odećom koja se ne dozvoljava da nose učenici su i mini suknja, kratke majice i. feredže. Albanska muslimansa zajednica koja se pokazala veoma osetljivom, reagovala je posredstvom svog potpredsednika, koji je nakon što je ocenio ovaj akt kao gaženje ljudskih prava izneo da albanski Ustav precizira da se niko ne može primorati niti sprečiti da učestvuje u jednoj verskoj zajednici ili njenoj praksi, kao I da javno obznanjuje svoja ubeđenja I veroispovest.

Ministarstvo za obrazovanje je izjavilo da je ono što se desilo pitanje unutrašnjeg pravilnika škole, a ne problem ministarstva.

S druge strane, predsednica albanske grupe za ljudska prava Elsa Ballauri kaže da bez obzira na svu argumentaciju koja na površini izgleda pravdeno, ovaj akt predstavlja gaženje prava čoveka, pošto je na kraju krajeva prekršen I Ustav Albanije, koji je iznad svakog pravilnika. Prema njoj, I pravilnici škola treba da se usklade sa Ustavom I da budu u skladu njegovim članovima I principima.

I dok se upravnici škole brane činjenicom da se obrazovanje u Albaniji odvija na laičkim osnovama I da u školama nije dozvoljeno propagiranje bilo koje vere, što u konkretnom slučaju devojaka o kojima je reč se povezuje sa stavljanje feredže.

Bez obzira što je Albaniji država odvojena od vere I što se obrazovanje odvija na osnovama laicizma, prema Edvin Hatifiju - jednom mladom poznatom pesniku konvertiran u posvećenog muslimana - te devojke nisu nikoga vređale niti su prekršile bilo kakav pravilnik, kako to pretenduju upravnici škole.

Za pravnika Genti Ibrahimija, direktora Instituta za pravne I javne studije, po ovom pitanju postoji jedna kontradikcija: s jedne strane, albanska država nije usvojila neku zvaničnu veroispovest, a s druge Ustav priznaje pravo praktokovanja vere u svakom ambijentu. Prema Ibrahimiju, ostaje da se ovo pitanje zakonski reši od strane Ustavnog suda.

Paradoksalno, bivši kralj Zogu je rešio ovo pitanje pre 80 godina posebnim članom u njegovom Ustavu, po kojem se zabranjuje pokrivanje albanskih žena, želeći da snažno I jasno dokaže da je Albanija više Zapad nego Istok.

Svakako, pitanje je aktuleno od narodnog advokata pred Ustavnim sudom, pred kojim je I podneta žalba od strane muslimanske zajednice. Jedna strana je mišljenja da u slučaju da se ovaj sud izjasni u prilog feredža, onda će se pravda biti ostvarena. Druga strana, pak, kaže da će to biti i loš presedan u pravcu tolerisanja verskih fundamentalizama.

Feredže su se pojavile na ulicama albanskih gradova po prvi put početkom ' 90-tih godina, kada se vera iznova vratila u Albaniji, nakon brutalne 30-šnje zabrane od strane komunističke diktature. Međutim, oni koji su je doneli nisu imali uspeha, iako su u brojnim slučajevima oni za to plaćali. Devojke sa feredžama su se našle u jednoj sredini koja je to odbijala. Verske grupe koje su dolazile iz raznih islamskih zemalja doživele su neuspeh u njihovoj islamskoj avanturi u Albaniji.

Albanija ima šarolik verski pejsaž I tradicionalno je doživljavala skladan suživot između muslimana, pravoslavaca I katolika. Za razliku od kosovskih Albanaca I onih u Makedoniji, gde je vera predstavljala I element nacionalnog identiteta, za Albance u Albaniji vera nije igrala tu ulogu.

Bilo kako bilo, rasprava oko verskih pitanja nisu nedostajala u Albaniji tokom ove decenije tranzicije. Učlanjenje Albanije u Islamsku konferenciju

1. godine, nije naišla na dobar prijem od hrišćanskih zajednica u zemlji, kao I velikog broja intelektualaca, koji su to smatrali kao pomeranje od zapadnog kursa Albanije I kao nepotrebnu provokaciju među verskim odnosima u Albaniji. Međutim, ova je priča veoma brzo zaboravljena I Albanija je ostala samo formalni član Islamske konferencije.

Nakon otvaranja Albanije '90-tih godina, pre ulaska tržišne ekonomije ili zapadne robe, ušli su verski misionari koji su predstavljali čitav spektar vera koji se danas mogu naći u svetu, među njima I fundamentalisti svih boja. Za njih je Albanija, nakon nekoliko decenija ateizma, ličila na nevinu zemlju koja se lako mogla zauzeti.

Međutim, bez obzira na to što su Albanci do sada pokazivali toleranciju prema raznim verama koje deluju na obema stranama albanske granice, u Albaniji, Kosovu I u Makedoniji, Međunarodna krizna grupa je u jednom izveštaju poslednjih dana upozoravala na opasnosti koje mogu pretiti verskom miru usled delovanja raznih fundamentalističkih grupa.

"Jedna nova opasnost preti međuverskom miru među Albancima od infiltracije brojnih verskih organizacija koje deluju kako na Kosovu, tako I u Albaniji I Makedoniji, pod maskom dobrotvornih institucija, koje mogu da izmene ovaj tolerantan stav albanske populacije prema veri. Posebnu ulogu ovde mogu da odigraju islamistički misionari, kao I mladi koji su poslati u arapske zemlje radi pohađanja verskih škola", kaže se u izveštaju Međunarodne krizne grupe sa sedištem u Briselu.

Bez obzira na to kakvu će odluku doneti Ustavni sud Albanije, pitanje četiri feredže izgleda da neće proći bez tragova. Pošto izgleda da je značajnije od pitanja "ko je obukao feredže" ipak drugo pitanje "ko je doneo feredže".

Bledar Tirana, AIM Tirana