Informativni prostor na albanskom jeziku

Skoplje, 26.02.2001.

Albanski mediji u Republici Makedoniji I dalje se "koprcaju" u pravcu pronalaženja kohezivnih profesionalnih oblika. To vredi kako za medije u kojima participira država, tako I za nezavisne medije.

Prema nekim ocenama, albanski informativni prostor u Makedoniji teško pati od nedostatka informativne različitosti. "Ovaj nedostatak lišava ljude prava da se informišu od strane "slobodne novinarske ruke" koji bi uvažavao principe modernog novinarstva, a ne dvosmislene "principe" nekog "upravitelja" koji se koleba na talasima ličnog ili partijskog interesa".

Nakon transformacije u informativnom sistemu u Republici Makedoniji, oživeo je I albanski medijski prostor. U ovom se periodu pojavio veliki broj medija koji svoje preživljavanje oslanjaju na mehanizam profita I reklama, kao značajan izvor finansijskih sredstava ili su pak okrenuti inostranom kapitalu I tehnologiji. Ipak, teškoće u obezbeđivanju preživljavanja su evidentne. Sa problemima takve prirode se takoreći suočavaju svi mediji na albanskom jeziku u Makedoniji koji se teško odvajaju od "embrionalnih" shema finasijskog preživljavanja.

Sporo izvlačenje albanskih medija iz nepovoljnog finasijskog statusa, prema nekim ocenama, primorao ih je da se priklone jednoličnim novinarskim konceptima koji se kreću oko raznih političkih grupacija, da bi dobili razne subvencije koje I onako ne utiču toliko na njihov finasijski status. U Makedoniji prema nekim podacima, klijentela albanske štampe dostiže cifru od oko 5 hiljada. S druge strane, prema analizama nekih inostranih organizacija koje se bave istraživanjem javnog mnjenja u Makedoniji, albanska populacija u Makedoniji se o političkim događajima najviše informiše u medijima na makedonskom jeziku. To je I stvorilo hamletovsku dilemu koja je postala I temom o kojoj se raspravlja među albanskim publicistima I novinarima. Neki misle da je to posledica nedostatka profesionalnosti, kao I "gušenja" slobodne štampe usled kontrole nad informacijama koje ne idu u prilog političkim partijama.

Prema novinaru Bardhyl Zajmi "već deset godina crne rupe neprofesionalnosti usisava albansko novinarstvo u tzv. "špansku krčmu", gde važi princip "kako je kome drago". "Kažem to sa žaljenjem I mislim da novinarstvo treba da uči nova generacija novinara, sa konkretnim investicijama u njihovo obrazovanje, jer oni imaju više šanse da postanu odgovorni, kreativni I slobodni". Poboljšanje medija na albanskom jeziku smatra se kao imperativ I od strane mnogih drugih novinara I u cilju sprečavanja fenomena preorijentacije albanskih čitalaca na makedonski medijski prostor, za koji tvrde da tretiraju albanska pitanja u zavisnosti od njihovih političkih paranoja.

Poslednjih dana, albanski informativni prostor je obogaćen još jednim nedeljnim časopisom "Lobi". Ovaj časopis je najavio da ima za cilj ispunjavanje imperativnog apela albanskog čitaoca u ovo vreme. Da bude nedeljnik koji informiše u kompletnijoj verziji o svim događajima tokom nedelje koji preokupiraju pažnju čitaoca. Časopis "Lobi" pretenduje da postane nezavisni informativni nedeljnik u kojem će se priritet pridavati afirmaciji vrednosti, ideja I podsticanju debate kako istina ne bi ostala vlasništvo bilo kakve političke elite. Prema novinaru Beratu Aziziju izlaženje nedeljnika Lobi predstavlja dobru mogućnost za različito predstavljanje novinarskih sadržaja u albanskoj štampi. "Imajući u vidu imena koja stvaraju ovaj nedeljnik, verujem da će on promovisati profesionalno novinarstvo I da će posebno dati prostora novim novinarskim perima".

Albanski čitaoci u Makedoniji misle da će ovaj nedeljnik odgovarati očekivanjima strasnih čitalaca nedeljene štampe.

AIM Skoplje, Nexhbedin SHAQIRI