Stambena izgradnja u Makedoniji

Skopje Feb 26, 2001

"Krov na tri vode" Do krova nad glavom se moze doci uz pomoc Vladine Agencije za obnovu i razvoj, Javnog preduzeca za privredjivanje stambenim i poslovnim prostorom i u vlastitoj reziji. Nakon deset godina zastoja, od nedavno se u zemlji za kupovinu stanova daju razni domaci i krediti iz inostranstva koji su preskupi. Zbog otsustva organizacije i koordinacije, na trzistu vlada haos i ogromno nepoverenje, jer jos neizgradjene stanove prodaju i ovlasceni i neovlasceni.

AIM Skopje, 26.02.2001

Nakon citave decenije zastoja, u Makedoniji je pocetkom ove 2001 godine ozivela stambena izgradnja. Stanove za trziste gradi putem projekta makedonska vlada, a enormno je u porasltu individualna zainteresovanost gradjana da sebi i pokolenjima, obezbede "kucice iz snova". Put do njih je dug i trnovit, ne samo zbog naglasenog siromastva sto u zemlji vlada od kada je proces tranzicije u toku. Veliku kocnicu pretstavlja otsustvo organizacije i koordinacije izmedju vladinih subjekata zaduzenih za realizaciju stambene politike, tromost drzavne administracije, strajk pravosudnih organa koji traje vec treci mesec, kao i preskupi krediti koji su postali stvarnost tek od pre mesec dana. Ako se tome doda jos tradicionalni balkanski javasljuk, kao i politika, bez koje u Makedoniji vise nista ne moze da se desava kao u drugim, normalnim zemljama i da funkcionira kako treba, onda postaje jasnija slika o mogucnostima da ljudi ostvare svoje zivotne snove i podstanarske sobice zamene modernim stanovima ili kucama.

Podatci drzavnog Zavoda za statistiku govore da svaki cetvrt bracni par u ovoj zemlji uspe da nekako dodje do vlastitog krova nad glavom. Makedonska vlada je, da bi taj prosek poboljsala od pred kraj prosle godine krenula u akciju. Pocela da gradi, navodno jeftine stanove, za trziste i za socijalce.To "jeftino" jeste od 1000 do 1600 maraka po kvadratnom metru, zavisno od lokacije. Projekat "kljuc u ruke" je objavljen u svim sredstvima javnog informisanja i naisao na izvanredan prijem kod gradjana. Vlada je angazovala raspolozive potencijale u Agenciji za transport i veze,( deo nekadasnjeg Ministarstva za gradjevinarsto i urbanizam), Agenciji za obnovu i razvoj (AOR), Agenciji za investicije i Javnom preduzecu za gazdovanje stambenim i poslovnim prostorom (PUIG). Uz to je i "pritisla" banke da odrese kesu i pomognu. Osnovan je cak i Konzorcijum sa mesovitim makedonskim, americkim i turskim kapitalom N.C.E. koji je dobio zadatak da realizuje prvi vladin projekat o stanovima dostupnim svima i da obezbedi kreditore. Zahvaljujuci tome, za kratko vreme je u Skoplju i drugim gradovima pocelo da nice prvih 450 stanova. Paralelno sa njihovom izgradnjom, krenula je i prodaja po kriterijima koju su unapred dogovoreni: ucesce 30 % od vrednosti, otplata 8 godina, sa grejs priodom od jedne, te kamatna stopa 8,5% na godisnjem nivou. Uz pomoc tajvanskog novca AOR je gradjanima stavila na raspolaganje i prvu kreditnu liniju. Pozajmice je pocela da daje i poslovna "Tutunska banka". Visina kredita kojjeg jedan gradjanin moze da uzme zavisi od njegove mesecne zarade. Potsetimo, prosecno zaposleni u Makedoniji primaju po 330 DM. Stambeni krediti iznose od 20 do 100 hiljada maraka. Rok odplate je od 3 do 15 godina, a kamata od 11 do 15%. Kupac, da bi postao suinvestitor, treba da uplati polovinu novca od proracunate vrednosti stana u koji zeli da se sto pre useli. Hipoteku Kako su to bili prvi namenski krediti u zemlji, posle deset godina stagnacije, privukli su paznju sire javnosti.Pogotovo sto se novac pozajmljuje ne samo za nove stanove, vec i za adaptaciju starih. Sunce je obasjalo one porodice koje su bile sretne da mogu nekako obezbediti novac za ucesce. Vratila se nada, radost i vera u buducnost mnogima. Nazalos, trajala je kratko.

Stvari su dobile dramaticne dimenzije za one naivne smrtnike koji su poverovali pa pozurili da, na ime suinvestitorstva, uplate polovinu predvidjene sume novca za svoj novi dom, cija je izgradnja u Skoplju i u drugim vecim gradovima, u toku. Vladina Agencija za razvoj je za to pismeno ovlastila menadjerski tim Kompanije N.C.E. Na njihovu nesrecu, nakon izlaska Demokratske Alternative Vasila Tupurkovskog iz vlade su smenjeni direktori u Javnom preduzecu za gazdovanje stamnbenim i poslovnim prostorom i u Agenciji za obnovu i razvoj, pa je umesto kontinuiteta u vec zapocetoj kampanji za izgradnju "jeftinih" komercijalnih i socijalnih stanova, okrenut drugi list. Direktori iz redova vladajuce VMRO-DPMNE ne priznaju dela prethodnika alternativaca, jer imaju svoje planove i vizije kako da se, pred izbore, dovore gradjanima.

Napravili su proveru podobnosti kompanije N.C.E, angazovane u aprilu prosle godine i na njenom kontu, tvrdi, novi direktor AOR Sasa Staninov, zatekli svega "mrsavih" deset hiljada maraka, umesto ocekivanih 20 miliona dolara koliko je trebalo da ih bude da se ugovor postovao. Usledilo je ponistenje Ugovora sa Kompanijom N.C.E ciji su inostrani partneri americki i turski biznismeni, a da o tome niko zvanicno nije obavesten. Zadatak da informisu javnost i poslovne partnere su obavili provladini mediji "Vecer" i Nova Makedonija". Zatim su obznanili svoj projekat za obezbedjivanje boljeg stambenog standarda kojem su dali zvucni naziv "Stan za svakoga". U obrazlozenju odluke se navodi da je glavni cilj ove vladine akcije, koja ima uslova da bude zaista masovna, da se potstakne stambena izgradnja, i banke da daju kredite sa manjim kamatama, te da se ogranici enormno povecanje cena stambenog prostora. U Skoplju se na primer, ne moze dobiti stan za manje od 1200 DM po kvadratnom metru.U centralnom podrucju, trenutno, ide i od 1450 do 1680 DM. Direktori medjutim, bar tako izgleda na osnovu onoga sto se u praksi desavalo proteklih dana, nisu proverili koliko je od stanbenih jedinica u gradnji u prethodnoj kampanji, vec prodato, ni koliko je novca sakupljeno. Ali su zato, kao da svet od njih pocinje, pravo da prodaju ono cega nema, jer zgrade nicu polako, ustupili vecem broju firmi gradjevinskih i za trgovinu nekretninama.

Digla se velika buka. Oni koji su pozurili da bi prvi ugrabili deo nove "stambene torte VMRO-DPMNE" su ogorceno reagovali kada su saznali da je, na primer njihov stan, na vise spiskova za prodaju i da je prodat bar jos jedan put. Desava se i to da za jedan stan ima vise kandidata, i da je novo pravilo, slicno onoj narodnoj mudrosti "ko umije, njemu dvije". Svima je postalo jasno sta to u makedonskim uslovima, kada se vec otvoreno govori o mitu i korupciji na svakom koraku, znaci.

Aktuelni direktor Agencije za obnovu i razvoj Sasa Staninov je pismenim saopstenjem pokusao da spreci radjanje nove afere u zemlji. Kategoricno tvrdi da je dogovor sa "fantomskom" kompanijom N.C.E. raskinut jer nije imao perspektive! Kompanija je sa 150 DM na racunu usla u biznis vredan 20 miliona dolara! Stanove je prodavala neovlasceno, jer je, navodno, imala odobrenje da samo ispita trziste i da deluje marketinski. Umesto nje su angazovane nove gradjevinske firme i australiski kapital. Agencija poziva prevarene pojedince, bez saopstenja koliko je tih "sretnika", da se jave na novoraspisani konkurs i da pri tom dostave dokumente o tome kome su, koliko, kada i kako uplatili svoje ucesce od 30% na ime izgradnje stana. Obecava da ce krivac biti pronadjen, a prevareni obesteceni! Koliko je onih koji u ovo veruju, tesko je i pretpostaviti, jer mnogi gradjani vise ne veruju ni vlastitim ocima, a kamo li nekoj drzavnoj instituciji!

Menadzeri N.C.E optuzbe, takodje kategoricno odbacuju i nude javnosti, putem opozicionih medija, dokaze da su dogovoreno postovali i da nisu zloupotrebili data ovlasenja, te da je dogovor sa vladinom AOR jos na snazi. Jednostrano ne moze biti raskinut, jer ce, ukoliko do toga zaista dodje, pravdu potraziti pred medjunarodnim sudom, sto ce imati veoma negativan efekat za dalja inostrana ulaganja kapitala u Makedoniji. Kao obrazlozenje zasto nisu u dogovorenom roku nasli inostrane investitore i uplatili novac za izgradnju stanova, navode strajk sudske administracije! Tvrde da sada imaju potrebna investiciona sredstva koja su ulozili "Ekviti" iz SAD i turska kompanija CEB i traze od premijera Ljubca Georgievskog da Vlada obezbedi nacin da im vrati ugovoreni posao.

Kako ce se ovo zavrsiti potpuno je neizvesno.

AM Skopje

BRANKA NANEVSKA