Cile ide na jug

Slovenačka ekspanzija

Mercator je proteklih meseci već uspeo da otvori mamutske tržne centre van matične države (pored devet kod kuće, u najvećim gradovima Slovenije); za početak, u Puli i Sarajevu, a za koji mesec i u Zagrebu. I u Srbiji se intenzivno radi na vaskrsavanju lika i dela najvećeg slovenačkog poslovnog sistema, koji se kod kuće reklamira krilaticom "Mercator, najbolji komšija".

Ljubljana, 25.02.2001.

Poslovni gigant Mercator već nekoliko godina beleži visok rast, a u poslednje vreme sve više ulaže i na području nekadašnje SFRJ. Otvaranjem velikih, modernih trgovačkih centara u Zagrebu, Puli, Sarajevu te skorašnjim početkom gradnje tri slična objekta u Beogradu Mercator želi da opet postane jedan od najvećih privrednih partnera na području nekadašnje države, i šire. Na čelu firme se od početka Mercatorove ekspanzije nalazi Zoran Janković, koji pretenduje da postane sinonim za ovdašnju "priču o uspehu". Mediji su beležili sve detalje njegovog uspona - od "škoske afere" (u kojoj je akter bio njegov sin zbog navodnog mita profesorima na maturskom ispitu) do ličnih napada "Dela" i drugih novina koje su Jankovića opisivale kao slovenačkog "tajkuna", čoveka koji unosi "neprihvatljive metode" u slovenačku privredu...

Nekoliko godina je i državni Ured za zaštitu konkurencije pravio Mercatoru probleme, sprečavajući njegovo preuzimanje sistema Emona Merkur. Kada je preuzimanje konačno odobreno, mnogi su kritikovali odluku države, tvrdeći da Mercator "davi" konkurenciju i pretvara se u monopolistu. U poslednje vreme su kritike posustale, posebno od uspešnog širenja "na jug", a Janković je rado vidjen gost kod predsednika Milana Kučana i na kanabetu mnogih drugih, visokih zvaničnika u Sloveniji i van nje. Na početku Mercatorovog investicionog prodora na jug nije nepoznanica kakva je poslovna filozofija koja Jankovića potiče na velika ulaganja u "nekada bratskim republikama", sada državama koje se bore sa senkama rata i privredne nestabilnosti.

Nosilac rečene filozofije Mercatora je sam Janković. Oni koji poznaju njega, znaju šta treba da očekuju njegovi partneri.

Zoran Janković je rodjen 1953. godine u selu Saraorci kod Smedereva. Detinjstvo je proveo kod očevih roditelja, sve do puberteta. Njegovi roditelji su se ubrzo po sinovom rodjenju vratili u majčinu Sloveniju, pošto seljani nisu imala sluha za emancipatorske napore Zoranove majke - vozila je motor, praktikovala moderne svetonazore... U Sloveniji mu se rodila sestra, a roditelji posle 12 godina, kada je završio 4. razred, odlučuju da je vreme da Zorana dovedu iz Srbije. Kada je stigao u svoju novu domovinu, "mešanac" Janković, kako sam kaže, nije razumeo ni reč slovenačkog. Morao je da se uklopi. U Smederevskom ataru, istina, više nema nikoga od rodbine, ali ima prijatelje iz mladosti sa kojima je igrao fudbal, išao na prve žurke... "Još uvek se čujemo telefonom, kažu mi - kako je Cile, onako, po seoski..." Srpski u hrvatskoj varijanti govori, poredjenja radi, još uvek bolje od A. Karadjordjevića.

AIM: Kada ste počeli, jeste li slutili da ćete relativno brzo stići tako daleko?

Prva služba posle završenog Ekonomskog fakulteta je bila u Pošti, u Ljubljani. Postavili su me za šefa knjigovodstva. Nisam to želeo da radim, jer je moja majka bila knjigovodja i znao sam šta to znači. Otišao sam u zagrebačko preduzeće Grič koje se bavilo opremanjem hotela. Potom sam sa 29 godina izabran za direktora preduzeća Mercator Invest u Ljubljani. Kada sam prešao u veliku trgovačku kuću Emona, odmah sam upravi dao bjanko potpisanu ostavku, bez datuma, za slučaj da ne ispunim očekivanja. Ostao sam četiri i po godine, do otvaranja sopstvene firme "Electa", što na grčkom znači izabrana...

AIM: Je li bio užitak na čelu Mercatora preuzeti firmu u kojoj ste počeli karijeru?

Janković: Emona je pre desetak godina po trgovačkim mogućnostima bila mnogo jača od Mercatora, imala je veće trgovine, drugi koncept, praktično mnogo veće mogućnosti za razvoj. Medjutim, sistem se raspao na manje jedinice i Mercator je krajem devedesetih godina preuzeo deoničarsko društvo Emona Merkur. Robna marka Emona Merkura je bila odmah iza Mercatora, zato nam je preuzimanje mnogo značilo, bilo je psihološki motivisano, pre svega prema dobavljačima. Kada smo ih preuzeli, onda su odmah svi drugi prihvatali naše uslove. Pre toga niko nije verovao da ćemo uspeti. I sama država nas je zbog strahovanja od monopolističkog položaja Mercatora kočila godinu dana.

AIM: Ima li sličnosti izmedju Mercatora i situacijom u kojoj se zbog monopola Microsofta našao Bil Gejts?

Janković: Mi nismo u takvoj opasnosti. Mercatorov tržišni udeo u Sloveniji trenutno iznosi izmedju 36-37 %. Što nije Gejtsova situacija. Tek kada bismo prešli granicu koju postavljaju Evropa i Slovenija - mogli bismo govoriti o monopolu. Što ne znači da nismo jaki. Mi smo najjači sistem u državi.

AIM: Zašto ste zadržali (nepodobni) Ć u prezimenu umesto da ga pretvorite u Č, kao većina "južnjaka"?

Janković: Zbog toga sam imao manjih problema i nekad i sad, s tim što je 1965. godine, kada sam došao u Sloveniju, bila druga srž problema, pošto je svako ko nije govorio slovenački i imao Ć u prezimenu automatski smatran "Bosanacem". To je klasika - nije bilo važno šta si po nacionalnosti, već je to bila oznaka za populaciju koja je radila manje vredne poslove, u komunali, gradjevinarstvu... Jasno - slovenačko društvo je zatvorenije od drugih i treba više vremena da te prihvati. To sam osetio i kada sam se prihvatio Mercatora. Ma kako uspešan bio, neki ovdašnji novinari su mi stalno prebacivali to što nisam "naš", "kao da nema ko drugi da vodi Mercator" i slično. Podsećali su javnost na to da sam Srbin i time me pretvarali u neku vrstu "neprijatelja". Moj uspeh im nije bio važan. To su ekstremi na koje sam oguglao. Kratkoročno, bilo bi bezbolnije i lakše da sam u prezime stavio Č. Ali to dugoročno nikuda ne vodi. Želeo sam da me sinovi i okolica poštuju takav kakav sam, sa prezimenom mojih roditelja.

AIM: Negde ste izjavili da je posle raspada SFRJ došlo vreme za otvaranje. Očito ste tu pronašli sebe?

Janković: Naši političari su bili dovoljno mudri da su zatvorili granicu i učinili sve što je potrebno, kako bi sprečili krvoproliće poput onih u Hrvatskoj, Bosni, Srbiji... Sada dolazi vreme kada trgovina, sport, kultura... ponovo treba da otvore granice. Tu je keč. Ne možeš ostati zatvoren unutar nekog uskog sistema, jer se brzo nadješ u situaciji kao na ringišpilu - stalno se vrtiš, ali nešto uvek ostaje izvan vidokruga. Zato se treba otvarati.

AIM: Ima li "naših" koji su vas se sada setili?

Janković: Ne podnosim kad mi neko sad dodje i kaže - mi smo "naši". Šta sad znači - "naši"? Gde si bio do sada? Uspeh je merilo. Ako nisi dobar - nisi dobar. A ko je dobar, nema muka. Pogledajte, recimo, Balaševića, koji ovde i svuda puni dvorane.

AIM: Poslovni moto?

Janković: Mercator bez granica! To stvarno mislim - Mercator udružuje, spaja ljude. Naši zaposleni će biti svi jednaki, bez obzira jesu li iz Bosne, Hrvatske, Srbije ili Slovenije. Za mene važi samo Mercatorov radnik.

AIM: Mercator je slovenačkim kupcima obećao da će se u svim centrima "osećati kao kod kuće", jer su artikli uvek na istom mestu, "od Milka čokolade do kondoma i mleka". Šta preostaje potrošačima van Slovenije?

Janković: Svi naši potrošači moraju da dobiju najviši kvalitet. Zato su svi naši tržni centri potpuno, u dlaku isti. Radi lakšeg razumevanja - uporediću ih sa lancem McDonald'sovih restorana po čitavom svetu. Princip je isti, samo na drugom području.

AIM: Razumljivo je da se Kučan pojavljuje na Mercatorovim feštama - sam je deoničar, svoj sertifikat je uložio u Mercator gde poseduje 49 deonica. Koliko je teško ubediti predsednika strane države da dodje i otvori novi dućan?

Janković: Prvo su dolazili Mesić, predsednik hrvatske države i Bičakčić, predsednik bosanske vlade. Pokazao sam im Mercatorov centar u Ljubljani. Bili su oduševljeni i odmah pristali da lično polože kamen temeljac za početak radova u Zagrebu, odnosno Sarajevu. To nije ništa čudno ako se zna da je u Hrvatskoj to možda najveća investicija, teška desetak miliona nemačkih maraka. Bičakčić je svoje obećanje održao i u Sarajevu stoji dokaz Mercatorovog kvaliteta. A što se tiče predsednika Kučana - Mercator je najveća firma u državi, sa jasnim ciljevima i strategijom i predsednik Kučan zna šta privreda znači za državu. Predsednik njegovog kova, koji ide medju ljude i sa njima razgovara, koji se ponaša normalno i kao bilo koji gradjanin kupuje salatu na pijaci, a mleko i druge namirnice u Mercatoru.

AIM: Ipak je teško zamisliti Šredera da seče vrpcu na otvaranju Interšparovog dućana u Ljubljani, na primer?

Janković: Zašto ne? Meni i svima u Mercatoru je drago da predsednik Slovenije promoviše naša dostignuća i sve ostalo što je dobro za naše gradjane. Prema toj logici, ukoliko je Hrvatska u krizi, a jeste, i mi tamo ulažemo 75 miliona nemačkih maraka, svežeg novca, poželjno je da značaj takvog privrednog poteza kruniše Mesićevo prisustvo. Jer, samo su novci slovenački. Sve ostalo je hrvatsko - firma, direktor, roba je 40 % hrvatska, 40 % slovenačka i 20 % strana. Mi jasno dajemo prednost domaćoj proizvodnji tamo gde dućan stoji; u Hrvatskoj - hrvatskoj, u Bosni - bosanskoj robi.

AIM: Još pre par meseci ste govorili da ne biste išli u rizik da bilo šta gradite u SR Jugoslaviji dok tamo ne bude pravnog reda i dok slovenačka izvozna družba ne osigura investiciju. Sada bez svega toga žurite da idete u gradnju, i to čak četiri centra, uz ličnu želju da Mercator postane simbol povezivanja, efikasniji od puta Bratstvo-jedinstvo?

Janković: Nisam promenio mišljenje, ali se u medjuvremenu mnogo promenilo u medjudržavnim odnosima i očekujem da će u periodu, dok se odlučimo o samim gradjevinama, srpska vlada dati prednost ekonomiji, a ne nekim nacionalnim ljubavima i mržnjama. U našim centrima u Srbiji će raditi gradjani Srbije, prodavaće se i srpska roba.

AIM: Često su vam prebacivali spregu "s crvenima" iz politike, a posebno - s Kučanom?

Janković: Kučana sam upoznao davno, preko sporta - bio je predsednik kluba Olimpija. A sport zbližava ljude, bolje od bilo čega. U Hrvatskoj sam bio kod Račana i Mesića, u Crnoj Gori kod Vujanovića. Mercator nije običan dućan i kad našem predsedniku prebacuju da radi PR za Mercator, zaboravljaju da je on kao predsednik države ponosan da ima šta da pokaže kolegama, prvacima drugih država. Direktno za Mercator radi i proizvodi oko 50.000 ljudi. Od njega živi mnogo više, ako ubrojimo i članove porodica. Uspeh Mercatora znači stabilnost ekonomije, stabilnost države. Stoga ne zavisimo od političara, smenljivih na kormilu države. Treba razlučiti politiku i privredu; na predsedniku države je ne samo da da viziju razvoja, već i da otvori put ekonomiji i promovira dobra preduzeća. Naše je da smo što uspešniji i da ne molimo državu za dotacije. To je posao. A s kim ću ja ići privatno, u kino i na večeru - to je moja stvar.

AIM: Kako se nosite sa insinuacijama da ste bogatstvo stekli prevarama - da ste uz dobre veze, kada ste otišli u privatnike, preko Elekte dobijali ekskluzivne poslove i lomili kičmu konkurenciji tako što ste za plaćene radove unajmljivali podizvodjače, kojima ste po obavljenom poslu nalazili mane i izbegli plaćanje. Desničarska štampa tvrdi da ste na taj način profitirali, uvećali kapital i širili se?

Janković: Imali smo u Elekti preko 300 investicija tokom 10 godina. Svi radovi su korektno obavljeni. I tada, i sada u Mercatoru, plaćam samo ono što je kvalitetno odradjeno. Ako neko misli da može raditi slabo, a da bude dobro plaćen - svaka čast, ali to nije slučaj u vezi s Mercatorom.

AIM: Konačno, kako podnosite sopstveno bogatstvo - posedujete Elektu, koja je suvlasnik još sedam-osam firmi, što znači da ste teški oko 20 miliona nemačkih maraka?

Janković: Nije to neki poseban osećaj - biti bogat. Znači mi sigurnost, da nisam vezan za ovo mesto i da mogu da odem kad hoću. Zapravo živim sasvim dobro od svoje plate. Ne idem na odmor, nemam potrebu. Deloholik sam. Pretprošle godine išli smo žena i ja na more za samo dva dana. U petak smo bili u Dubrovniku, onda smo subotu, nedelju bili u gostima kod crnogorskog predsednika Vujanovića i narednog dana se vratili u Ljubljanu. Bio je to krasan odmor.

AIM: Koga poznajete od političara u Srbiji?

Janković: Poznajem od pre Marjanovića, kada je Progres imao filijalu u Rovinju. Djindjiću sam predstavljen dok je boravio u Ljubljani. Većinu ostalih poznajem s televizije. Biće prilike za upoznavanje.

Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)