Slucaj “Polukonti”

Kako je nekada otpisana valjaonica skopske zeljezare za proizvodnju celicnih traka, postala potencijalna “zlatna koka” i Makedoniji umesto ekonomske koristi donela mnoge neprijatnosti. Zemlji prete medjunarodne antidamping mere zbog sverca u crnoj metalurgiji

AIM Skopje, 22.02.2001

Makedonija se vec gotovo osam meseci suocava sa problemom vlasnistva u Valjaonici traka “Polukonti” koja je nekada bila “srce” skopske Zeljezare, giganta ovdasnje crne metalurgije. Pre cetiri godine taj profitabilni pogon “na umiranju” je u jednoj transakciji na berzi, za koju se posle tvrdilo da je bila rezirana, dat u zakup of-sorp kompaniji “Balkan stil” registrovanoj u Lihtenstajnu. U dogovoru koji je postignut tada sa vladinom Agencijom za privatizaciju, predstavnikom vecinskog drzavnog kapitala od 54%, zakupci su dobili pravo da, kao strateski investitori iz inostarnstva, privredjuju bez placanja kirije, a preuzeli obavezu da pogon “ozive”, da obezbede posao za sve zaposlene, da im daju redovne plate i dividende za akcije koje poseduju, kao i da ulazu u razvoj proizvodnih kapaciteta. Koliko i do kada nije precizirano, jer je dogovor obnavljan svake godine. Oni koji su taj dokument videli tvrde da je u njemu ostavljena mogucnost da se ulozena sredstva u modernizaciju kapaciteta, kada dodje vreme, pretvore u akcije i postanu trajni ulog “privremenih” gazdi. Vise od tri godine je Polukonti, kako se sada tvrdi, pod sumljivom upravom menadjerskog tima Balkanstila, proizvodnjom toplih celicnih traka obezbedjivao egzistenciju tri hiljade radnika, a plasmanom celika u inostranstvo profit i za “gazde” koju su uredno ispunjavali obaveze prema drzavi i za samu Makedoniju. Kako je to radio, svojevremeno, nikoga u zemlji nije interesovalo.

Biznis idila makedonske vlade i “Balkanstila” je trajala do sredine prosle 2000 godine, na par meseci pre isteka zakupnine koja je imala rok do novembra.Tada je Vlada donela odluku o prodaji drzavnih akcija i zavrsetku procesa privatizacije u tom, sada profitabilnom pogonu. Rukovodeci tim Balkanstila je onda odlucio da “naplati” ono sto je u Polukonti, navodno, ulozio. Otvoreno je, kao aktuelni investitor, javno izjavio da treba da ima prednost prilikom prodaje pogona, a kako bi ostvario svoje pravo da ulozena investiciona sredstva pretvori u akcije, pokrenuo spor pred makedonskim i pred medjunarodnim sudom u Zenevi. Odbio je i da izadje iz proizvodnih hala dok sudovi ne presude i docekao svojih pet minuta.

Istovremeno su zelju da postanu vlasnici akcija u ovom nekada otpisanom pogon skopske zeljezare, sada potencijalnoj “zlatnoj koki” makedonske crne metalurgije, iskazali konkurenti Balkanstila u biznisu sa celikom, pogon svajcarske Kompanije “Duferko” -“Makstil”, jer je i njemu Polukonti kljucna karika u proizvodnom lancu. Obe kompanije, zainteresovane za preuzimanje valjaonice traka, su povele pravi rat koji se prljavo vodi na javnoj sceni, i kako ocenjuju ekonomski analiticari, drzavi nanosi ogromne stete. Kako ce i kada zavrsiti niko ne zna, jer se nakon poslednje sudske odluke slucaj dodatno iskomplikovao.

Skopski onovni sud je ovih dana, naime, presudio da Balkanstil ima pravo na 5.419.613 akcija vrednih 42,5 miliona maraka, koliko je, navodno ulozio u Polukonti i time postao vlasnik 36 % akcija ovog pogona zelezare vrednog oko 119 miliona DM. i dobio sva prava vecinskog akcionera. Agencija za privatizaciju odluku suda smatra pravno neosnovanom, optuzuje Balkanstil da je bespravno uzurpirao drzavnu imovinu i podnela tuzbu visim sudskim instancama.

Strucnjaci Agencije isticu da je konverzija navodnog duga kojeg Balkanstil zeli da pretvori u trajni ulog zakonski dozvoljena samo ako je fabrika u stecaju ili u fazi transformacije, i to uz poseban sporazum, a njega nema. Polukonti nije u stecaju. Njegova vlasnicka transformacija je zavrsena krajem prosle godine.

Provladina “Nova Makedonija” tvrdi da je Balkanstil vise vremena i novca trosio na potrosne materijale, plate i druge rashode, nego sto je investirao u razvoj i otvoreno sumnja u korupiranost sudije i vestaka koji su svoj deo posla obavili :” nepotpuno, povrsno, jednostrano, konfuzno i pristrasno”. Zalaze se za novo vestacenje koje treba da urade strucne drzavne, a ne sudske, institucije.

Zanimljivo je i to sto slicne argumente prezentira javnosti i obicno dobro informisani opozicioni ekonomski nedeljnik “Kapital” . Pozivajuci se na izvestaj sudskih vestaka koji nalikuje “svajcarskom siru” list navodi mnostvo detalja iz poslovnih knjiga Balkanstila od kojih se, kaze, “dize kosa na glavi”. Polukonti dugije Balkanstilu 42,5 miliona maraka.Kako je to moguce kada je svo vreme od zakupljivanja Balkanstil upravnik valjaonice traka. Zanci Balkanstil sam sebi duguje, zakljucuje “Kapital” koji zeli da dokaze da je u cel stvar politika debelo umesala prste. Nedeljnik optuzuje vlasnika Balkanstila Gorana Tomica, inace sina Dragana Tomica, jednog od najvernijih saradnika bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, da se tokom upravljanja valjaonicom traka uveliko bavio svercom celika iz Ukrajine, da je preko 5 nerezidentnih i 5 deviznih racuna u raznim makedonskim bankama prao novac i da mu je krajnji cilj da sa punim koferom kesa '” uhvati maglu”, dok za to jos ima vremena. Za vratom mu je navodno i americki partner, kompanija Trejd Arbet koja je u Makedoniji uzalud ulozila svojih 60 miliona maraka.

U celoj zbrci jednu od kljucnih uloga igra vladajuca VMRO-DPMNE, ubedjeni su dobri poznavaoci prilika u ovoj ekonomskoj oblasti. Ohrabrena, ne partijskim, vec svojim ekonomskim “uspesima” (potsetimo partija je vlasnik vise kompanija raznih profila, fabrika, stamparije, prodavnica, hotela, stanova, do kojih je dosla, na javnosti, nepoznat nacin) i zeljna da ih i dalje unapredjue, skovala je svoj “tajni” plan. Posredstvom Unije nezavisnih sindikata u Zeljezari je pokusala da, navodno, “zastiti” prava radnika, vlasnika manjinskog paketa od 10% akcija. Mimo legalne zakonske procedure sazvala je Skupstinu akcionara, agresivno razresila Upravni odbor i menadzere Balkanstila i pobedonosno najavila njihovo ostvarivanje. Poverenik drzavnog kapitala u Polukontiju, zamenik ministra ekonomije Lambe Arnaudov je, pred stotinjak prisutnih na tom skupu izjavio da Vlada ima dve opcije. Da proda svoje akcije na berzi, ili da ih da u najam onom ko da najvise, ali pod uslovima koje ona odredi, bolje reci ”ispazari”. Da ce takav politicko ekonomski dil mozda biti resenje slucaja Polukonti ne bi trebalo sumnjati. Tim pre ako se zna da VMRO-DPMNE, nije samo najjaca partija u vladajucoj koaliciji, vec iz dana u dan, postaje i sve mocnija biznis grupacija.

Otuda valjda i za mnoge iznenadjujuca izjava ambasadora SAD u Makedoniji Majka Ajnika data opozicionoj Sitel televiziji, u kojoj odaje priznanje makedonskoj vladi za agresivno sprovodjenje ekonomskih reformi, ali je i proziva da u zemlji sto pre stvori uslove za vladavinu prava i pravde, transparentnost i objektivnost procesa, ako joj je cilj da privuce inostrane investitore. Skandalima poput Polukontija se nista ne dobija, upozorio je americki diplomata i preporucio Vladi da ubuduce prilikom sklapanja biznis aranzmana sa multinacionalnim kompanijama jasno zacrta, kako to cine svi u poslovnom svetu, proceduru za arbitrazu i resavanje sporova.

U haosu izazvanom ratom za osvajanje valjaonice traka i bespostednoj trci za profitom, Makedonija je zbog sverca celika u Kanadu i SAD ukrajinskog porekla, stigla na svetski stub srama. Preti joj uvodjenje medjunarodnih antidamping mera zbog toga sto su nadlezni drzavni organi izdali navodno lazne izvozne dozvole za 30 hiljada tona prvoklasnih celicnih traka sa trecerazrednim cenama, a ne zna se tacno kome- koliko, Makstilu ili Balkanstilu? U istrazi koja se vodi po nalogu svetske grupacie proizvodjaca celika pljuste medjusobne optuzbe koje najbolje potvrdjuju da je na vidiku novi skandal u makedonskoj crnoj metalurciji.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA .