I dalje prvi na iseljeničkoj top listi EU.

"Odliv mozgova" iz Jugoslavije

AIM, Beograd, 22. 2. 2001.

Prema pedantnoj statistici zvaničnika, pre dve godine svaki stoti Jugosloven tražio je azil za neku od zemalja Evropske unije, a u 2000. broj onih koji su želeli da se isele smanjio se za 70 osto. Ipak, gradjani Jugoslavije i dalje su ostali na prvom mestu iseljeničke "top liste" članica EU. Ovi podaci objavljeni nedavno u "Fajnenšel tajmsu" poklapaju se sa upozorenjima domaćih analitičara da je seoba i kupovina karata u jednom pravcu i dalje aktuelna u ovom delu Balkana.

Poznavaoci ovdašnjih prilika koji sebe nazivaju realistima tvrde da političke promene do kojih je došlo u Srbiji i SRJ ni izdaleka nisu dovoljne da zaustave odlazak mladih, obrazovanih i stručnih ljudi, a kamo li za povratak onih koji spadaju u intelektualnu elitu ili biznismene koji su napravili zavidnu karijeru u belom svetu. Oni čak veruju da će se "odliv mozgova" na proleće pojačati jer im na ruku ide liberalniji postupak u davanju viza i činjenica da je Jugoslavija sa odlaskom Miloševićevog režima izgubila oreol "crne mrlje Evrope" i imidž "poslednjeg bastiona komunizma" na starom kontinentu.

Neposredno posle smene na vrhu vlasti, na koju se zaista dugo i željno čekalo, izgledalo je da će se sve brzo iz korena preokrenuti. Euforija je zahvatila naciju, ali i dijasporu i na sve strane je prštalo od patriotskih obećanja i zaklinjanja. Primera radi, Božidar Djelić je početkom decembra kao savetnik vicepremijera u Saveznoj Vladi, pozvao sve naše ljude koji žele da se vrate, a imaju znanje i iskustvo da mu se jave- za samo četiri dana primio je više od 100 e-mailova naših emigranata, čije su biografije dokazivale da se radi o ljudima koji su napravili uspešne karijere u inostranstvu.

Slične signale emitovala je i Agencija "Srma" koja je osnovana s ciljem da se preko Inerneta plasiraju ponude slobodnih mesta u domovini, zajedno sa uslovima rada i platama. Bilo je mnogo interesenata za povratak... a onda su počele neprilike na Jugu Srbije, nesporazumi na relaciji Hag- Beograd, te eksplozija gneva siromašnih i godinama obespravljenih gradjana koji za vreme prethodne vlasti nisu smeli ni da pisnu... a sada traže da im se sve propušteno nadoknadi i to odmah i nikako kasnije.

I entuzijazam je splasnuo, a patriotizam ponovo nije više bio u modi kao jedini razlog za ostanak ili dolazak. Posle naglog otrežnjenja počele su da se svode računice i vagaju razlozi "za i protiv". Prema procenama dr Vlastimira Matejića, profesora Univerziteta u Beogradu, koji se dugo bavi istraživanjem fenomena "brain draina", uspešni stručnjaci i istraživači ni ne pomišljaju da se vrate ukoliko ne dobiju platu od 8.000 nemačkih maraka. Za ovdašnje prilike, gde se u vrh "glave" barata sa zaradom od nekoliko stotina maraka, ti zahtevi izazivaju duboku nevericu.

Ovaj profesor veruje da će Srbija, u najpovoljnijoj varijanti, postati privlačna zemlja u svakom, pa i civilizacijskom pogledu, za 10 do 15 godina i da se tek posle 2010. ili 2015. može očekivati obuzdavanje "odliva mozgova" na neku prihvatljivu meru, ali i dolazak nostalgičara kojima novac i uslovi rada nisu dovoljni za zamagljivanje činjenice da ipak žive u tudjini- a koji ipak ne žele da se vrate "grlom u jagode".

Za razliku od njega, dr Milorad Jeremić, takodje profesor BU, tvrdi da pod optimalnim uslovima taj rok može da se skrati i tri puta. Ipak i on misli da se nauci baš ne piše dobro, jer su, tvrdi, već sada neke stvari gore nego što su bile pre pada Miloševića. Konkretno navodi status instituta, za koje kaže da se ne zna ni kakva ih sudbina očekuje u budućnosti...

Mada nema preciznijih podataka, procenjuje se da je za poslednjih 10 godina iz Srbije otišlo više od 30.000 najobrazovanijih ljudi. Dr Matejić smatra da je medju njima 3.000 istraživača i kandidata za to zvanje, koji bi, da su ostali, obogatili društveni proizvod za 10 milijardi dolara... Poslednjih meseci mladi odlaze na specifičniji način nego što su to činili do sada. To emigriranje je podstaknuto izmenjenom poslovnom politikom velikih evropskih korporacija, koje novozaposlene ljude rasporedjuju po radnim mestima lociranim širom sveta- odnosno svuda gde imaju projekte koje finansiraju.

U novije vreme Nemačka je, posebno za JU informatičare, postala "obećana

zemlja", jer nudi najbolje uslove. Plata za rad u Nemačkoj iznosi oko 5.000 maraka, a zaposleni u nemačkoj korporaciji koji su angažovani na projektu u Africi primaju i bukvalno utrostručenu zaradu. Ugovor se potpisuje na pola godine ili 12 meseci, a ko se pokaže, ukoliko to želi, može kasnije i da obnovi potpis.

Iako su za naše emigrante i dalje interesantne prekookeanske države, evropski duh starog kontinenta privlačniji je za naše iseljenike jer je do zemlje matice lakše doći sa ovog odredišta, malte ne kad god se probudi nostalgija. A osim vremenske distance nije zanemarljiv ni materijalni momenat, jer su troškovi putovanja kudikamo manji.

Za Jugoslovene i gradjane Srbije koji žele da se isele, pored Nemačke, veoma popularne postale su i Holandija, Švedska, pa i Velika Britanija, koja je počela polako da otvara vrata i za naše stručnjake, istraživače i naučnike.

Poznato je da "brain drain" nije samo naša specijalnost- i iz razvijenijih zemalja odlazi se tamo gde se nude bolji uslovi za rad i veće plate. Na primer, za Švedjane je Kanada veoma atraktivna destinacija i mnogi medju njima radnu nedelju provode u Kanadi, a vikende u domovini.

Grupa domaćih nezavisnih analitičara priprema program koji će krajem meseca ponuditi Vladi za regulisanje "odliva mozgova". Zajedno sa tim merama predložiće i kriterijume po kojima OUN i zemlje OECD dobijaju podatke o migraciji stanovništva u oba smera. Posle obelodanjivanja ovog predloga,

reakcija države će pokazati koliko je voljna da se uhvati u koštac sa pojavom koja ozbiljno preti da ugrozi budućnost zemlje koja posle političkih promena mora da se dokaže i na svim ostalim poljima.

Olga Nikolić (AIM)

Antrfile

Stipendije za maštanje

Mladi iz Srbije i Jugoslavije ne odlaze u druge države samo trbuhom za kruhom, već i zbog želje da tamo nastave studije. Pojedini profesori sa BU kažu da i dalje pišu po dve tri preporuke mesečno i da naši postdiplomci i doktoranti dobijaju veoma primamljive stipendije. Na primer, kod nas nosioci prestižne stipendije Fondacije za mlade talente dobijaju 20 maraka, a isplata i tako skromnih iznosa kasni i po nekoliko meseci- dok se univerzitetska stipendija u Holandiji uredno isplaćuje u mesečnom iznosu od 2.000 do 3.000 dem. Nosioci ugledne Humboltove stipendije dobijaju izmedju 5.000 i 6.000 maraka , a studenti u Americi primaju oko 1.200 dolara.