Marš iz kutije!

Slovenija vs. Hrvatska

Ili - kako je u Piranskom zalivu stvoren novi Bermudski trougao koji guta slovenačke ratne brodove. Ovo je priča o jednostavnom, naprosto"genijalnom" rešenju slovenačko-hrvatskog teritorijalnog spora. Ideja možda jeste majstorska, ali ne drži vodu. Naročito ne - morsku.

Ljubljana, 17.02.2001.

"Slovenci i Hrvati još uvek delimo zajedničko jugoslovensko more. To treba podeliti. Za sada nema nema ni hrvatskog, niti slovenačkog mora. Tačka T5, koja je poslednjih dana predstavljena domaćoj javnosti samo je jedno od mogućih rešenja. Sa Hrvatima tek treba da otvorimo ozbiljne razgovore. Ovo je jedna faza razmišljanja. Ukoliko neko ima bolje rešenje, neka kaže. Biću veoma sretan." Ovo je kratak ekspoze ministra spoljnih poslova Dimitrija Rupela, kojim je slovenačko pučanstvo upoznato sa suštinom misterioznog plana "Tačka 5". Prema Rupelu, T5 je čudotvorno rešenje za rasplet dugogodišnjeg spora oko granice na moru izmedju Slovenije i Hrvatske.

Rupel, medjutim, nije slutio da će njegove reči imati dvojni efekat - prvo, šokirao je zemljake otkrićem da se u Piranskom zalivu skriva još nekakav patrljak bivše SFRJ države, pa makar i kao delić mora; i drugo, da postoji ozbiljna namera da se u Piranski zaliv ugradi nešto nalik na "Bermundski trougao", na slovenački način. Jer, T5 nije ništa drugo do "još nedefinisana tačka u severnom Jadranu, u kojoj bi se doticala granica Italije, Slovenije i Hrvatske - sa medjunarodnim vodama". Drugim rečima, to bi bila centralna tačka postojeća "četiri mora".

Genijalnost ovog izuma, prema Rupelu, jeste što T5 ne zadire u osimsku granicu izmedju Italije i Hrvatske. Tako Slovenija dobija (odnosno zadržava) kontakt sa medjunarodnim vodama Jadrana, dok Hrvatska ne gubi svoj prioritet - dodir sa italijanskim teritorijalnim morem. Ovo je, prema Rupelu "lepo rešenje" prema kome su "svi u pravu", po principu "i vuk sit, i koza cela". Jedina mana celog plana je, priznaje na kraju Rupel, što bi Sloveniju (slovenačko teritorijalno more) sa tačkom T5 morao da poveže nekakav poseban koridor. A tu se očekuje da malo zažmuri hrvatska strana.

U celom dogadjaju je najlepši opis trenutka u kome se Rupelu rodila majstorska ideja; svoju muzu Rupel hvali književničkom naracijom, ne pristajući na vulgarna poredjenja sa svojevremenim Tudjmanovim žvrljotinama po salvetama. "Za to rešenje je lično dr William Perry rekao da je 'out of the box', nešto nekonvencionalno. Bio sam sa njim u kontaktu još pre dve godine. Otišao sam kod njega u Stanford. Sedeli smo u njegovom radnom kabinetu, za radnim stolom, crtali geografske karte i razmišljali. Kada sam mu obrazložio situaciju primetio je da slovenačko more u Piranskom zalivu podseća na kvadrat, zapravo kutiju. I onda je pala njegova primedba da treba ići 'out of the box' -'napolje iz kutije'! U tom sklopu se kao najelegantnija, najčistija i najjednostavnija za primenu činila upravo ova verzija sa krstom, gde se dotiču sva četiri mora,"dramatično objašnjava ministar Rupel. Nešto preciznije objašnjenje tog dogadjaja i realizacije same ideje usledilo je nekoliko dana kasnije u liku magistra Gregora Velkavrha, advokata i "eksperta za medjunarodno pravo", koji je u razgovoru za Delo izjavio "da bi odmah parafirao" rečeni plan. Samo da može.

I kako slovenački ekspert procenjuje šansu da komšije opstruiraju plan T5? "Ako bi, recimo, Slovenija bila u neprijateljskim odnosima sa Hrvatskom, pa čak i da njihovi saveznici budu Italijani, onda bi verovatno i jedni i drugi probali da nam spreče prolaz preko takve tačke. Medjutim, slovenački ratni brod ne bi smeli da zaustave sve dok se nalazi u slovenačkim teritorijalnim vodama, dakle - dok ne stigne do tačke T5, a u tom slučaju bi brod za par sekundi već prošao kroz tačku i našao se u medjunarodnim vodama." Magistar Velkavrh se pri tom ne upušta u akrobacije tipa šta biva ako partneri na moru ne priznaju onih nekoliko sekundi prolaska slovenačkog vojnog broda kroz zamišljenu tačku 5? Pa pripucaju ili uzapte isti u momentu kada pomisle da se on našao u njihovim vodama. Zato nije čudo da T5 mnoge podseća na nekakav mini Bermudski trougao na ivici Piranskog zaliva, kroz koji kao kroz iglene uši treba "provući" ratno i ostalo brodovlje. Dok komšije i neprijatelji žmure.

Tačka "sad je vidiš, sad je ne vidiš" stoga liči na trik koji teško može da računa na predusetljivost komšija, koje, za ljubav Rupelove i Perijeve inovacije treba da se odreknu parčeta sopstvenog suvereniteta, u slovenačku korist. Jedino ako Rupelu uz pomoć nadnaravnog ne uspe da simbolična Tačka 5 poput crne rupe "usisa" brod na jednoj strani teritorijalnog mora jedne države, potom isti prenese preko teritorijalnih voda druge države i ispljune ga na drugoj strani, usred nedotakljivih medjunarodnih voda! Visoka hipotetičnost celog projekta postaje razumljivija ako se zna da je njen kreator bivši američki ministar odbrane William Perry - doktor matematike, direktor istraživačkih laboratorija za elektroniku u Kaloforniji i jedan od očeva nevidljive, "stealth" tehnologije. Pitanje - kako bi u praksi slovenački oklopni-gumeni desantni brod (pod uslovom da nije izradjen u stealth tehnologiji) preživeo konkretnu paljbu dve neprijateljski raspoložene mornarice - "slovenačkom pomorskom stručnjaku" ne zadaje glavobolje. Uzda se da medjunarodno pravo štiti brod od potapanja. Uz pomoć tačke T5, naravno.

Nameće se dilema ima li u Tački 5 ičega što je vredno pažnje pregovarača iz obe države, pregovarača koji se već deceniju bore za što povoljniju deobu Piranskog zaliva? Odgovor je kratak - nema. Plan, pre svega, nije ni nov, još manje genijalan. U ogoljenom obliku je to stilistička obrada predloga koji je pre pet godina ponudio tadašnji slovenački pregovarač Iztok Simoniti. Suština je bila u definisanju koridora koji bi spajao slovenačke teritorijalne vode sa tačkom "T5", koja u toj varijanti ne bi bila baš "tačka", već nešto mnogo šire. U to vreme je u igri bilo i cenkanje - zamena "Tomšičeve parcele" (sporno zemljište na kopnenom delu granice izmedju Slovenije i Hrvatske) za otprilike 200 metara širok "morski prozor u svet". Sadašnji Rupelov predlog izbegava cenkanja, ali se oslanja na ideju o potpuno istom koridoru, koji se završava u jednoj nemerljivoj (mikromilimetar? milimetar? santimetar? metar-dva?) velikoj tački. A kada bi se zaista postiglo priznanje takvog koridora, ostaje nejasno kako bi Hrvatska zadržala medju sa Italijom, što je pregovarački kredo Hrvatske.

Drugi problem, koji se otvara prilikom traženja sličnih, "idealnih" rešenja, odnosi se na realnu situaciju u Jadranskom moru. Krenimo redom. Krajnja tačka nekadašnjeg jugoslovenskog obalnog mora nalazi se 18,5 kilometara zapadno od linije koja spaja spoljne obale hrvatskih ostrva. Pored toga, Jadran deli i pojas teritorijalnog odnosno otvorenog mora, kome, sa slovenačke strane, pripada još i spoljni pojas nekadašnjeg jugoslovenskog, a danas hrvatskog mora. Slovenija uživa isključivo pravo iskorišćavanja mora samo u obalnom pojasu, a ne i u teritorijalnom moru, koje u skladu sa medjunarodnim pravom potpada pod suverenitet obalne države - Hrvatske. Hrvatska je, istina, prinudjena da u tom delu otrpi "bezopasan prolazak stranih brodova" kroz njeno teritorijalno more, što znači da slovenački ribari u tom delu voda smeju nesmetano da ladjare, ali ne i da pecaju. Termin "bezopasan" podrazumeva plovidbu kojom se ne ugrožava red, mir i bezbednost obalne države. To u praksi znači da Hrvatska u svojim vodama ima pravo da, ukoliko zatekne stranu ladju (bez obzira je li ukotvljena ili plovi prema obalnom moru) - istu zaustavi a mornare pohapsi, pa čak i suspenduje pravo plovidbe, ako oceni da plovilo ugrožava bezbednost Republike Hrvatske. To je detalj koji bi Slovenija svakako želela da izbegne i otuda težnja da se izbori "čist" dostup na otvoreno more.

Zamislimo situaciju u kojoj Hrvatska zaista omogući Sloveniji koridor ka otvorenom moru; koridor koji poput kifle leži tačno po dužini sredi Jadranskog mora i konusno se završava u tački 5, ispred Piranskog zaliva. Idealno, ali ne i kraj slovenačkih muka sa suverenitetom i razgraničenjem. Jer, Hrvatska bi u svakom momentu mogla da "poništi" slovenački pristup medjunarodnom moru. Ovakav zaključak proizilazi iz nekadašnjeg Jugoslovenskog zakona o obalnom moru, koji nasledjuje Hrvatska, a koji definiše pojas teritorijalnog mora od 10 milja, kao i spoljni pojas od dve milje, što je u skladu sa 24. tačkom Konvencije o teritorijalnom moru i spoljnom pojasu, koja ne dozvoljava veću širinu. Hrvatska, medjutim, u skladu sa pomenutom konvencijom ima mogućnost da svoje teritorijalno more poveća na račun spoljnog pojasa, dakle - na 12 milja, što je Italija već učinila

1. godine. Ukoliko bi isto učinila i Hrvatska, u Jadranu više ne bi ostalo mesta za medjunarodne vode, već bi ostao podeljen izmedju Zagreba i Rima. U tom slučaju bi se Tačka 5 našla na brisanom prostoru usred "hrvatskog" mora i izgubila svaki smisao.

U celoj priči posebnu pažnju zavredjuje način na koji je ministar Rupel predstavio svoj "plan". Posle svega rečenog jasno je da reaktiviranje ideje T5 ima kozmetičku rolu, kako bi se u trenutnom udaru pokupilo divljenje i aplauz publike. Bio je to školski primer "samopromocije" - i podizanja Potemkinovih sela. Ministar Rupel je ovim nastupom dokazao ne samo veliku dozu samoljublja, već i poslovični prezir prema mnenju renomiranih stručnjaka. Koji su - u liku desetina medjunarodnih pravnika, geodeta, istoričara i diplomata proteklih deset godina crtali mape i razbijali glave tražeći pravedno rešenje za najteži problem razgraničenja izmedju dve države. I onda se pojavi dr Rupel ponovo u fotelji ministra spoljnih poslova i izvuče zeca iz rukava. To jest - parče hartije, u deliću sekunde ispisano na nekom stolu u Stanfordu i eto ideje - na koju niko stručan ni pomislio nije.

Ideja jeste originalna, jeste nekonvencialna, kako i priliči jednom prosvetljenom piscu, esejisti i intelektualcu. Kao da je izašla iz sheme onih dosadnih logičkih testova o prevari čula, gde treba povezati nekoliko tačaka i stvoriti oblik u jednom samom potezu. Tamo je rešenje problema uvek u nekoj tački "izvan" onoga što običan razum smatra logičnim - isto kao u najnovijoj inicijativi o podeli piranskog zaliva. Lepo jeste, genijalno manje - i prilično neizvodljivo. Toliko bizarno, da se u Sloveniji još nijedan "stručnjak" nije usudio da izrekne jeretički sud tipa "car je go". Ili bar opasku da Rupelova koliko bučna, toliko i barokna konstrukcija o podeli mora - uopšte ne drži vodu.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)